Gimnazija „Jan Kolar” s učeničkim domom u Bačkom Petrovcu juče je svečanošću u Gimnaziji i akademijom u Slovačkom vojvođanskom pozorištu obeležila 100. godišnjicu osnivanja.
Ta obrazovna ustanova je, osim slovačke štamparije u Bačkom Petrovcu, prva nacionalna institucija vojvođanskih Slovaka na ovim prostorima i osnovana je u Kraljevini SHS 1. oktobra 1919. godine, godinu nakon prisajedinjenja Banata, Bačke i Srema Kraljevini Srbiji. Juče je u školskom dvorištu otkriven spomenik Janu Kolaru čije ime Gimnazija nosi.
– Gimnazija „Jan Kolar” je jedina gimnazija koja s kompletnim nastavnim programom na slovačkom jeziku postoji mimo granica Slovačke Republike već 100 godina – rekla je za „Dnevnik” direktorka ginazije Ana Medveđ. – U današnje vreme imamo i odeljenje opšteg smera i na srpskom jeziku, a što je najvažnije, 70 odsto učenika ove gimnazije je završilo visoke škole, među njima ima mnogo doktora nauka i čak dve rektora univerziteta u Bratislavi. Ovde se školovala i školuje se kompletna slovačka inteligencija iz cele Vojvodine i Srbije. Pojedini naši učenici su bili i ministri u nekadašnjoj Jugoslaviji.
[wonderplugin_slider id=64]
Ovde se školovala i školuje se kompletna slovačka inteligencija iz cele Vojvodine i Srbije. Pojedini naši učenici su bili i ministri u nekadašnjoj Jugoslaviji (direktorka ginazije Ana Medveđ)
Ona je istakla da su Slovaci ponosni na svoju gimnaziju, koja, pored Gimnazije u Srmeskim Karlovcima i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu, spada u elitne gimnazije s visokim renomeom na ovim prostorima. Kako je navela, učenički dom Gimnazije postoji 23 godine i spada u pet najkvalitetnijih školskih domova u Srbiji. Prvorazredna misija Gimnazije je bila, i do danas jeste, školovanje prvenstveno slovačkog naroda u ovim karjevima. Pružanjem obrazovanja na slovačkom jeziku tokom celog veka doprinosi učvršćivanju nacionalne svesti i pripadnosti slovačkoj nacionalnoj manjini u Srbiji. U Spomen-knjigu Gimnazije upisao se i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, nekadašnji učenik te obrazovne ustanove:
„Sećam se da je te 1989. godine, kada sam postao gimnazijalac, proslavljeno sedam decenija od njenog osnivanja. Trideset godina kasnije, imam neizmernu čast da ispisujem ove redove koje će čitati neki novi gimnazijalci, i to u godini kada jedna od najstarijih i najuglednijih obrazovnih ustanova u Vojvodini – moja gimnazija ’Jan Kolar’ – proslavlja svojih prvih 100 godina. Gimnazija od jednog veka za mene je bila više od obične škole. Bila je moja životna škola. Naučila me je da bolje razumem moje komšije, njihov jezik i kulturu, da na početku ulaska u svet odraslih shvatim šta znači govoriti različitim jezicima, a odlično se razumeti.”
Gimnazija je bila simbol duhovnog napretka slovačkog naroda na ovim prostorima, zahvaljujući njoj narod, koji je pre sto godina uglavnom znao samo za obradu tvrde zemlju, izdigao se (pokrajinski poslanik i direktor Kulturnog centra „Kisač” Pavel Surovi)
Pokrajinski poslanik i direktor Kulturnog centra „Kisač” Pavel Surovi je takođe bio učenik petrovačke gimnazije
– Veoma sam ponosan na to što sam bio učenik ove gimnazije, koja je izgrađena na zelenoj površini u gotičkom stilu daleke 1923. godine zahvaljujući tome što su Slovaci sarzeli i u kulturnom i u političkom smislu i okupili se, prvo oko osnivanja ove obrazovne institucije, a potom i oko izgradnje, jer Gimnazija je izgrađena velikim delom novcem slovačkog naroda, a delom i uz finansijsku pomoć regenta Aleksandra Karađorđevića i evo, Gimnazija postoji već 100 godina – naveo je Surovi. – Za mene je ova ustanova „fabrika” iz koje su izašli slovački velikani, profesori, književnici…
Kazao je da je Gimnazija bila simbol duhovnog napretka slovačkog naroda na ovim prostorima, zahvaljujući njoj narod, koji je pre sto godina uglavnom znao samo za obradu tvrde zemlju, izdigao se. Surovi se rado seća svojih profesora geografije, filozafije, biologije koji su, kako je naveo, naučili đake da misle svojom glavom, da hodaju svetom otvorenih očiju.
– Zahvaljujući profesorki Gimnazije koja i danas predaje đacima, videli smo svet. Vodila nas na putovanja, najpre da upoznamo svoju domovinu Srbiju, a nakon toga i druge države – rekao je Surovi.
U istoriji Gimnazije bilo je nekoliko odličnih direktora, među njima i Samuel Spelak, koji je po struci bio profesor biologije i hemije. Njegov sin Zoroslav Spelak, profesor na Katedri za pedagogiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ovako se seća svog oca:
– Bio je veliki lokalpatriota – naveo je Spelak. – On je, zapravo, u ovu instituciju uložio svoj život. Tada je ova institucija imala takvu vrednost za ljude da su bili spremni da ceo svoj život i karijeru ulože u nju.
[wonderplugin_slider id=173]
Priča da je, kada su bili maturski ispiti, iz „Vinče”, koja je u to vreme bila jak nuklearni institut, dolazio da ispituje đake Jaroslav Labat, bivši učenik Gimnazije, koji se kasnije školovao u svetu i postao svetski stručnjak.
– Cilj je bio da se učenici Gimnazije inspirišu – kaže profesor Spelak. – Meni je sad žao što je danas Gimnazija na niskim granama, ima ogromnih problema i sa đacima i s unutrašnjom organizacijom, koja nije dorasla ovoj velikoj tradiciji. Stogodišnja tradicija traži jake, razumne i časne ljude koji imaju viziju i stategiju – smatra profesor Spelak.
