Glumac Goran Jevtić (41) provešće 10 meseci iza rešetaka zbog optužbi da je počinio nedozvoljene polne radnje nad maloletnikom L. K. Odlukom suda, Jevtić kaznu neće moći da služi u svom stanu, već će morati u zatvor.
Kako „Blic“ saznaje, Više tužilaštvo u Somboru koje je odlučivalo o žalbama branioca osuđenog glumca Gorana Jevtića i Osnovnog tužilaštva u Somboru na presudu od 10 meseci kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, usvojilo je jedino žalbu tužilaštva.
Na žalbu branilaca zaključeno je da je neosnovana. Usvojena žalba odnosila se na kaznu koja je izrečena Jevtiću, navodeći se da sankcija nije u dovoljnoj meri adekvatna, a pre svega jer Jevtiću nije određena mera bezbednosti približavanja i komunikacije sa oštećenim dečakom.
Jevtić je bio osuđen na 10 meseci kućnog zatvora bez nadzora, ali je na takvu presudu uložio žalbu
U obrazloženju presude navodi se, kako saznaje „Blic“, da je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka, s obzirom na životnu dob, kao i njegovu raniju poziciju u pozorištu i zainteresovanost za glumački svet i prethodna prijatna iskustva sa poznatim glumcima, dečak nije mogao da predvidi da će mu se desiti neprijatna situacija sa Jevtićem.
Takođe, utvrđeno je da su navodi žalbe osuđenog glumca da je dečak došao sam za njim u toalet, jer i sam pristanak na obljubu kod krivičnog dela obljuba nad nemoćnim licem, pa i davanjem inicijative u tom smislu ne isključuje postojanje ovog krivičnog dela. Utvrđeno je da je učinilac ovakve vrste dela odgovoran i kada nije siguran da je osoba prema kojoj preduzima delo usled psihičke nemoći sposobna da izrazi svoju volju u pogledu polnog odnosa, ali je svestan te mogućnosti i pored toga vrši obljubu. Takođe, ustanovljeno je da za vršenje krivično delo nedozvoljene polne radnje nije neophodna upotreba sile, već je dovoljna i sila slabijeg intenziteta da bi izvršilac mogao da preduzme i izvrši radnje kojima će zadovoljiti svoju polnu pohotu.
Viši sud u Somboru takođe je utvrdio da je prvostepeni sud pravilno konstatovao činjenicu da nesposobnost za pružanje otpora ne mora da bude apsolutna i da učinilac ne mora primeniti prinudu kako bi izvršio čin obljube. U konkretnom slučaju, dečak koji je ocenjen kao „pasivno zavisna osoba“ u odnosu na Jevtića, bio je nesposoban da se adekvatno odbrani. Njegova fizička nesposobnost da pruži otpor bila je prouzrokovana strahom i nesrazmernim uzrastom i razvijenošću u odnosu na Jevtića, zbog čega su taj strah i dečakov uzrast doveli do toga da je on bio onemogućen da reaguje, zbog čega je počeo da plače i moli da Jevtić prestane sa svojim prljavim namerama.
Kada je u pitanju izrečena kazna, sud je ocenio kao otežavajuću okolnost da je oštećeni u vreme situacije sa Jevtićem bio maloletan, star 16 godina, kao i to da se delo desilo na javnom mestu. Iz tog drugostepeni sud smatra da je nužno i neophodno da se Jevtiću izrekne bezuslovna kazna zatvora od 10 meseci, kao i da se jedino sa njom može ostvariti opšta svrha kažnjavanja. Pored toga, drugostepeni sud odredio je i meru zabrane približavanja i komuniciranja sa dečakom od šest meseci.
