Zajednička nominacija Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, poslata je UNESCO-u 30. septembra, što je poslednji deo slagalice za proglašenje rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ prvog na svetu u pet država. Potvrda UNESCO-a očekuje se u junu 2020. godine.
„Izuzetno mi je drago da će rezervat biosfere ‘Bačko Podunavlje’ koji se prostire na teritoriji pet opština – Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka, postati integralni deo prekograničnog rezervata biosfere. Ovoj zajedničkoj ‘zelenoj viziji’ značajno su doprineli Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Komisija Republike Srbije za saradnju sa Uneskom“, rekla je Duška Dimović iz WWF Adria-Srbija.
Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, čineći tzv. Evropski Amazon.
[wonderplugin_slider id=179]
„Prekogranična nominacija je snažan pokazatelj jačanja regionalne saradnje i ujedinjenja zemalja s jedinstvenim ciljem zaštite prirode. Rad na zajedničkoj nominaciji je primer međudržavne saradnje na ovako važnom pitanju“, istakla je direktorka programa zaštite prirode WWF Adrije Petra Remeta.
Podsećamo da je rad na uspostavljanju rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država zvanično počeo 2011. godine, kada su ministri zaštite životne sredine svih pet zemalja potpisali deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. Hrvatska i Mađarska su 2012. zaštitile svoj rečni predeo, a slede ih Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezala je pet celina u jedinstveno zaštićeno područje.
Centralno i zaštitno područje rezervata biosfere proteže se na 280.000 hektara i uključuje 13 zaštićenih područja, a okruženo je sa 650.000 hektara prelaznog područja. Retke plavne šume, peščani i šljunkoviti sprudovi, rečna ostrva i mrtvaje čine jedinstveni rečni i kulturni predeo. Evropski Amazon je stanište najveće populacije orla belorepana u Evropi, sa čak 140 parova, kao i drugih ugroženih vrsta poput malih čigri, crnih roda, vidri, dabrova i jesetri, ali i važno područje za više od 250.000 migratornih ptica.
Pored toga što predstavlja dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, gotovo 900.000 stanovnika zavisi od Mure, Drave i Dunava. Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju snabdevanje pijaćom vodom, dok izuzetni rečni predeli povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma.
„Proglašenje rezervata biosfere važan je odmak od štetnih projekata poput izgradnje novih hidroelektrana ili eksploatacije sedimenata. Održivi suživot ljudi i prirode je smer u kojem moramo ići ako želimo ublažiti neizbežne posledice klimatskih promena, koje već sada itekako osećamo“, rekla je Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.
Dodatna podrška upravljanju rezervatom biosfere u pet država su i projekti ukupne vrednosti 14 miliona evra, sufinansirani od strane Evropske unije, a doprinose i zaštiti prirode i razvoju čitavog područja. Tako je u sklopu ove inicijative uspostavljena saradnja zaštićenih područja svih pet zemalja, sa ciljem prekograničnog upravljanja, dok je fokus projekta „Biciklističke staze Evropskog Amazona“ uspostavljanje modela održivog cikloturizma. S druge strane, konkretne mere revitalizacije reka sprovode se kroz druge projekte, kako bi se stvorila nova staništa i rekreativne zone duž reka.
Zajednička nominacija rezultat je rada ministarstava i javnih ustanova za zaštitu prirode Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, sekretarijata UNESCO programa Čovek i biosfera, kao i napora WWF-a, EuroNatura i mnogih drugih organizacija za zaštitu prirode u svih pet zemalja.
[wonderplugin_slider id=177]
WWF je jedna od najvećih, širom sveta priznatih, nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja. Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Više informacija na: wwf.rs
