Antibiotici koji se koriste u lečenju i prevenciji infekcija izazvanih bakterijama kod domaćih životinja pripadaju istim grupama kao i oni koji se koriste za lečenje ljudi. Zbog toga i životinje mogu nositi bakterije rezistentne na iste lekove.
Koliko puta vam se desilo da u tiganj stavite pileće ili svinjsko meso, a ono odjednom počne da pušta vodu i da se smanjuje. Da li ste se zapitali zašto je to tako? Naime, veliko bledunjavo parče krmenadle ili šnicle od svinjskog mesa bez imalo masnoće ili naduvena piletina ukazuju na to da je reč o hrani koje je zapravo puno aditiva, hormona i antibiotika.
Jedino, u ovom slučaju je bezbedna junetina, a razlog tome je što od pomenutih životinja ima različit način ishrane. Zato, ako u mesari primetite ovakvo meso zaobilazite ga u širokom luku.
Pošto je naša zemlja u evropskom vrhu po potrošnji ove vrste lekova i kod ljudi, problemi su mnogo veći nego što mislimo.
18. novembar – Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika
Narednog meseca obeležava se Nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika (World Antibiotic Awareness Week), dok je 18. novembar obeležen kao Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika (EAAD- European Antibiotic Awareness Day).
„Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika obeležava se 18. novembra svake godine, a od pre četiri godine na predlog SZO i cela nedelja. Cilj je da se skrene pažnja kako stručnjaka, tako i javnosti na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antobiotike. Podaci ukazuju da se širom Evrope broj bolesnika zaraženih rezistentnim bakterijama povećava i da je rezistencija bakterija na antibiotike značajna pretnja javnom zdravlju. Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišim procentima rezistentnih izolata,“ kažu u Intitutu za javno zdravlje Vojvodine.
Salmonela i kampilobakterije preko mesa dospevaju u ljudski organizam
Lekari iz ove ustanove ističu da samo racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija. Napisano je i nekoliko studija na tu temu, a doktori upozoravaju kako su antibiotici u mesu glavni uzrok zbog kojeg su ljudi sve češće rezistentni na antibiotike.
„Antibiotici koji se koriste u lečenju i prevenciji infekcija izazvanih bakterijama kod domaćih životinja pripadaju istim grupama kao i oni koji se koriste za lečenje ljudi. Zbog toga i životinje mogu nositi bakterije rezistentne na iste lekove. Određene rezistentne bakterije poput salmonele i kampilobakterije mogu da se unesu u ljudski organizam putem hrane životinjskog porekla,“ upozoravaju u Institutu.
[wonderplugin_slider id=174]
Neki proizvođači sami leče svoje životinje
Veterinar Dragan Rozmirov ističe kako u većini mesa i mesnih prerađevina ima antibiotika ili aditiva, a razlog tome je često neznanje onih koji gaje stoku.
„Nije redak slučaj da proizvođači i poljoprivrednici koji gaje stoku za sopstvene potrebe sami leče svoje životinje. Oni se obično u tim situacijama konsultuju sa drugim proizvođačima koji su imali iste probleme. Takva navika ima više štete nego koristi. Svako kome se razboli stoka ili živina trebalo bi da potraži pomoć stručnjaka odnosno veterinara. Bez nadzora doktora veterine dolazi do pogrešnog lečenja i tada može nesvesno da se ugrozi zdravlje ljudi, kao i zdravlje životinja. Mnogi ne znaju kada smeju, a kada ne da daju antibiotike,“ objašnjava sagovornik.
Antibiotici i u stočnoj hrani
Kako kaže period od poslednjeg davanja medikamenta do klanja životinja i konzumiranja mesa naziva se karenca.
Životinja sme da se zakolje tokom karence kada izlučuje lek iz organizma i kada uticaj medikamenta u telu opadne ispod opasne doze koja može da bude štetna za ljudsko zdravlje. Samo takvo meso je bezbedno. Zato je, kako kaže sagovornik potrebno i iskustvo i znanje, koje imaju veterinari, a odnosi se na to da je za sve lekove u prometu potrebno znati karencu odnosno period kada meso sme, a kada ne sme da se konzumira. U mnogim evropskim zemljama strogo se vodi računa o reziduima različitih antibiotika u mleku, mesu i jajima.
Analizirana hrana u kojoj se utvrdi da ima više hemijskih supstanci nego što je to dozvoljeno proglašava se neupotrebljivim za ishranu.
Međutim, sem ovog problema, postoje i mnogo veći kada je reč o upotrebi antibiotika. „Ranije su se antibiotici koristili samo u lečenju životinja i tada nije bilo problema jer se tačno znao period karence. Sada je situacija potpuno drugačija, jer se male doze antibiotika preventivno stavljaju u stočnu hranu. One se nakon toga deponuju u mesu, a bakterije postaju otporne na njih. Ljudi koji jedu takvo meso, unose i antibiotike,“ objašnjava dr Rozmirov.
[wonderplugin_slider id=136]
Antibiotici kao stimulatori za brži rast životinja
Sulfonamidi i antibiotici se još koriste i kao preventiva, pa se zato i stavljaju u hranu kao stimulatori koji izazivaju brži rast životinja. Na ovaj način se smanjuju troškovi proizvodnje, a sve na uštrb zdravlja. Naravno, takvo meso može da izazove razne bolesti kod ljudi, jer zaostali lekovi i simulatori rasta u mesu mogu da prouzrokuju različite tegobe rezistentnost na antibiotike. „Ukoliko se u mesu nađu zaostali antibiotici mogu da dovedu do preosetljivosti organizma. Zato treba biti veoma obazriv pri upotrebi antibiotika kod životinja,“ navodi sagovornik.
Inače, stručnjaci upozoravaju da ovakva hrana, pre svega piletina može da izazove hormonske disbalanse u organizmu zbog kojih današnje devojčice ranije ulaze u pubertet.
