То значи виђање деце са више радости, а мање суза, нарочито за празнике. Сезона празника, која је пред нама, посебно је изазовна за разведене парове, односно за децу, која остају да живе са једним родитељем, док у одређено време виђају другог.
Притисак може бити посебно велики, баш онда када би требало провести пријатне тренутке у оквиру породице – пише easylife.rs
Да ли виђање деце за празнике значи да ће исти празник увек проводити са једним родитељем (и његовом фамилијом), док су породична окупљања са другим родитељем резервисана за неке друге тренутке, или ће виђање деце одвијати наизменично – једне године Божић са оцем, а Нова година са мајком и обрнуто?
Или то значи да ће се цела породица окупити, укључујући и нове чланове, односно нове партнере родитеља? То може бити натегнуто и више непријатно, него пријатно, а деца се могу боље осећати када се празници славе одвојено и када сваки од родитеља задржава приватност и опуштеност у оквирима које сам поставља.
Али наравно да нема правила – не постоји бољи аранжман, ако не постоји добра сарадња. Токсичан развод и непријатељски односи који су строго регулисани правилима прописаним разводом, донеће много горчине и виђање деце ће увек бити болно, јер је скопчано и са виђањем бившег парнтнера, или са жељом да му се мало загорча живот.
Празници су време набијено осећањима, која ескалирају без контроле, ако бивши партнери немају пријатељски однос и релативно стабилан план за одгајање деце, односно, разрађену динамику виђања и провођења квалитетног времена са децом.
Ево неких ствари које треба имати на уму када је у питању виђање деце током празника:
Одвојено или заједничко обележавање празника
Заједничко славље, као што смо већ напоменули, може бити натегнуто и незгодно, али под правим околностима, може бити врло пријатно. Потребно је имати у виду узраст деце и то како и колико деца прихватају како стоје ствари међу њиховим родитељима. А деца ће врло рано врло добро прихватити одлуке и изборе својих родитеља, ако их они сами прихватају и спроводе на зрео начин.
Уколико су ствари на отвореном и у вашим животима постоје нови партнери, који се схватају и прихватају као чланови породице, заједничко окупљање може бити успешно и пријатно, а и добра прилика за утврђивање усвојених вредности (које можда одступају од ставова неких чланова шире породице и не наилазе на њихово одобравање).
Ако деца међутим, очекују да ће се њихови родитељи „помирити“ и да ће опет бити породица, онда заједничко славље није добра идеја, јер може подгрејати узалудне наде и подстаћи разочарање и фрустрацију. Тада је наизменично виђење деце током празника и викенда много боље решење.
Токсична понашања у раздвојеном родитељству
Није лако предвидети колико ће ствари бити тешке, јер позитиван исход захтева да се сви придржавају правила и поштују догађај који је повод за виђање деце. Мудро је водити рачуна (и уочити) црвене заставице у понашању – не само бившег партнера, већ и сопственом.
Виђање деце активира проблематичну брачну динамику
Ако интеракције са бившим изгледају као оживљавање празничног духа из прошлости, то није добра ствар. Виђање деце за празник треба да буде другачије од празника које сте некада проводили заједно, али, ако нисте сасвим рашчистили своје односе и ако код некога (или обоје) још увек постоје „емотивни репови“, то може бити окидач за пасивно-агресивне коментаре, помињање ситуација због којих знате да ће се онај други лоше осећати и разна „ситна препуцавања“ која могу затровати атмосферу – деца ће то осетити, зато је боље да будете опрезни и да први детектујете шта се догађа.
Притисак на децу да изаберу родитеља
У идеалном случају, бивши партнери би требало да преговарају и да се унапред договоре око плана који им одоговара. Када сте усклађени, виђање деце ће ићи глатко, нарочито ако се држите уобичајеног распореда. Деца ће моћи унапред да се радују што се ближи утврђено време, које ће провести са другим родитељем.
Али, понекад се дешава да родитељи укључе децу у преговоре, чиме подривају договор између себе и врше притисак на децу, да изаберу страну. Деца морају одлучити „кога више воле“ и „на чијој су страни“, а то не само да није фер, него је окрутно. Она заслужују љубав и пажњу оба родитеља и нарочито заслужују да ти родитељи раде у њиховом интересу.
Ако је потребно да у интересу деце прогутате пакост и понашате се пристојно, урадите то, биће то добро за вас и развој ваше толеранције. Разведени родитељи пречесто манипулишу својом децом, користећи их као курире у посредовању (међусобном повређивању) и као начин да бившег партнера казне, да му нешто одузму и ускрате, и они посежу за том моћи, без свести колику штету наносе деци.
Виђање деце као прилика за међусобно ниподаштавање
Можда покушавате да будете пристојни и да се суздржите од прозивања одсутног родитеља иза његових леђа, па сматрате да имате право да то чините, када се најзад са њим нађете лицем у лице. Али исказивање непоштовања и ниподаштавајуће понашање према бившем партнеру, на очиглед ваше заједничке деце, не обећава добар развој догађаја и свакако има моћ да упропасти виђање деце за празник.
Психолози упозоравају да је ово облик емоционалног злостављања и да његово практиковање може резултирати синдромом отуђења од родитеља, од чега децу треба заштитити по сваку цену. Држите се једноставног правила – ако немате ништа лепо да кажете, онда боље немојте ништа ни говорити.
Такмичење у поклонима
Празници су време даривања и одсутни родитељ коме је виђање деце на распореду за новогодишње празнике, може претерати са екстравагантним поклонима, покушавајући да задиви децу и да свима покаже како је у стању да усрећи своју децу (онако како родитељ који о њима брине, није).
Деца ће бити срећна због скупих поклона, али деца брзо расту и увиђају покушај „куповине љубави и поштовања“, тако да он најчешће не даје жељене резултате. Осим тога, деца више цене родитеља који им даје своје време и пажњу, који се са њима игра и са којим се осећају опуштено и повезано, него оног ко увек глуми Деда Мраза.
Чак могу развити потребу да штите родитеља (најчешће мајку) која не може да им купи раскошне поклоне, али која их обасипа љубављу и пажњом на све друге начине. То није добро, јер деца би требало да се осећају заштићено од обоје родитеља (иако више нису пар), а не да се према једном родитељу постављају као заштитници, а да осећају подозрење и несигурност у друштву другог родитеља.
Можда знате шта ви не треба да радите, али не можете управљати понашањем бившег и најбоље што можете да урадите јесте да поставите здраве границе и темеље за добро понашање. Испробајте ове стратегије за руковање токсичним понашањем током празника:
Идентификујте захтеве и циљеве за виђање деце
Пре него што почнете да преговарате о томе како ће деца провести празнике, идентификујте циљ и све захтеве које имате, да бисте га постигли. Највереоватније је да ћете се сложити око тога да је циљ прославе празника да буде пријатна и радосна и да деца понесу лепе утиске.
А онда одредите шта је потребно да би се то постигло – да ли је то одржавање традиције заједничког спремања свечаног ручка, или изласка на неко посебно место, или то значи да ће деца провести Бадње вече са баком и деком. Када обоје имате конкретне идеје и захтеве, мање је вероватно да ћете завршити свађајући се око детаља.
Каналишите и скрените токсично понашање
Преговори могу кренути лоше, нарочито ако се обе стране осећају дефанзивно. Ако бивши партнер покушава да вас усмери у било ком од поменутих токсичних праваца понашања, покажите да сте чули шта је рекао, тако што ћете то укратко поновити („да, схватам, кажеш да….“), а онда вратите разговор на циљ – и имајте на уму да ћете то можда морати да радите све време, док најзад не постигнете неки договор и да ћете се осећати исцрпљено.
Добра вест – после оваквих „вожњи“ сетићете се зашто сте се развели и бићете мотивисанији да радите на себи и на искорењивању својих токсичних образаца.
Направите паузу у преговорима за виђање деце
Дакле, трудили сте се да останете фокусирани, да игноришете узнемирујуће доприносе вашег бившег (и његове породице) покушајима да се договорите око виђања деце током празника и осећате да вам је стрпљење на измаку, да ћете прокључати и изговорити ствари које ће само погоршати ситуацију. Ако осећате да вас емоције преплављују (и да се свест сужава у тачку беса и огорчења), направите паузу и наставите разговор касније.
Можете рећи нешто као „у реду, обома нам је стало да се деца лепо проведу и да се добро осећају, али овај договор нам баш и не иде. Хајде да се мало одморимо, да размислимо, па ћемо разговарати вечерас“. Важно је да постигнете договор, макар око паузе око постизања договора.
Виђање деце током празника се заправо не разликује много од виђања деце и договора које око тога морате направити за обичан викенд, у било које доба године, осим што су очекивања већа, већи је притисак шире породице и виши је ниво стреса.
Припремите се за ову реалност и имајте у виду да ћете њене непријатне аспекте превазићи тако што ћете се држати циља – деца треба лепо да се проведу и понесу пријатне утиске, све друго је од другоразредног значаја.
