Nove procene pokazuju da bi do 60 odsto svetskih useva pšenice moglo biti pogođeno sušom. Već godinama, naučnici upozoravaju da je pšenica posebno podložna štetama koje donose klimatske promene.
Većina posledica globalnog zagrevanja je lokalnog tipa kao što su oluje, toplotni talasi i slično, ipak šta ako počne pogađati veća područja, samim tim i veće useve žitarica, bez obzira na to gde su uzgajane? Upravo time se bavi nova studija objavljena u „Science Advances“.
Tačnije, bave se proučavanjem pšenice koja se od useva poput kukuruza ili soje razlikuje po tome što se najviše koristi u ljudskoj ishrani. Teoretski, bilo kakvi problemi s usevima pšenice u svetu, su i pitanje sigurnosti hrane.
[wonderplugin_slider id=184]
Poražavajući rezultati istraživanja – ishod može biti smrtonosan
Naučnici su istraživali 27 različitih klimatskih modela u vezi s usevom pšenice, a ono što su otkrili je uznemirujuće. Bez značajnog ublažavanja klimatskih promena, predviđaju da će oko 60 odsto svetskih površina za uzgoj pšenice pretrpeti „jake i dugotrajne suše“ do kraja ovog veka. Najveći postotak koji je do danas bio pogođen sušom je 15 odsto. Za veći deo sveta, osim Severne Amerike, pšenica je usev koji živi od kiše, tako da suša neće doneti poskupljenje – biće smrtonosna, prenosi ModernFarmer.
Do 2050. smanjiće se vrednost evropske poljoprivrede za 16%?
Prethodne studije su više bile fokusirane na potencijalni gubitak prinosa nego na specifični rizik od suše i nisu našle bolje odgovore. Studija iz 2016. godine otkrila je da će prinos pšenice u Indiji, pasti osam odsto za svaki rast stepena Celzijusa.
Zbog fokusa na prinose, zanemaren problem suše
Loše vesti ne staju ovde. Šta ako pokušamo ublažiti efekte klimatskih promena? Recimo, ako se preduzmu koraci u skladu s Pariskim sporazumom? Naime, kao glavni cilj države su odredile zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski period, što je veliki broj naučnika odredio kao granicu koju ne bi trebalo preći.
Predviđeno je da se ovaj cilj ispuni tako što će se članice potruditi da emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou raste još svega nekoliko godina, nakon čega bi se krenulo u brze redukcije u skladu sa najboljom dostupnom naukom. U sporazumu se uzima u obzir i da će najsiromašnijim zemljama trebati više vremena da počnu da smanjuju svoje emisije. Međutim, to ne bi rešilo problem sa sušom kojom bi bile pogođene povšine pod pšenicom, a ove vesti takođe nisu dobre.
[wonderplugin_slider id=104]
