U vremenu u kojem živimo prebrzo, jedva stignemo da upoznamo igrače koji dođu, budu i prođu kroz našu „Bačku“. Sa setom pamtimo kada se znalo ko na kom mestu igra, dal je iz Stare ili Nove Palanke, Čelareva, Tovariševa…čiji je?!
Jedan koga pamtimo je Gavra Jovicki, igrač koji je ponikao u fudbalskoj školi Bačke koju su vodili Matija Marković i Đorđe Marić.
Rođen je 1961. godine i svoju veliku ljubav – fudbal nasledio je od oca Gliše koji je igrao kao centarfor u FK “Vojvodini“ iz Tovariševa, a koji je svog četvorogišnjeg sina poveo na oproštajnu utakmicu od aktivnog bavljenja fudbalom i time ucrtao dalji put ovog dečaka.
Iza plejade mladih igrača koje je iznedrila Osnovna škola „Veselin Masleša“ na čelu sa profesorom Borom Čabrilom, koji su osvojili školsku olimpijadu, teško je bilo ući u prvu postavu pionira, podmlatka kluba, pa je Gavra svaki svoj izlazak na teren posvetio dobroj fizičkoj spremi i borbenosti, koje su kasnije bile njegovo glavno oružije u igri.
Po ulasku u prvi tim 1979 godine, sa svojim drugarima u prvoj sezoni odmah prelazi na „kaljenje“ u „Hercegovac“ iz Gajdobre gde se zadržava jednu polusezonu, ali sa još jednim dobrim iskustvom, kako sticanjem igračkih veština tako borbenošću i zalaganjem na terenu.
U ovom periodu ostaje nezaboravno gostovanje podmladka Bačke gde su Gavra i Lazar Dražić kao pojačanja ekipi predstavljali našu zemlju na prestižnom turniru u Francuskoj, gde su učešće uzele ekipe i samog vrha fudbala iz Italije, Španije, Belgije i zemlje domaćina i ostvarili veoma zapažen rezultat.
[wonderplugin_slider id=104]
Za ulazak u prvu postavu i to na mesto veznog halfa (4) njegovo omiljeno mesto i broj koji je zavoleo krivi su Radomir Miškov-Kića i Slavko Maletin-Vava, legende ovog kluba koji su rešili da se oslone na mlade snage i kadar iz svoga dvorišta.
Gavra se odužio svojim dobrim igrama. Na terenu se nikad nije predavao igrao je do poslednjeg atoma snage, a sve u interesu ekipe do konačne pobede. Jačanjem ekipe prelazi na poziciju desnog beka, gde postaje miljenik publike – navijači vole borce, a ona njegova..“ ko leži ne beži…“ odzvanja i danas stadionom.
– Pripadam generaciji koja je imala drugačije vaspitanje u odnosu na današnje.
Fudbal se igrao iz prestiža, ljubavi prema klubu, gradu. Imali smo ekipu za poštovanje družili se, delili i dobro i zlo! Tadašnja Vojvođanska liga imala je jake ekipe koje su bile perjanice vojvođanskog fudbala: Vrbas, Kula, AIK Bačka Topola, Mladost Apatin, Vršac, Zrenjanin, Sombor, Kabel…., neki klubovi u današnjom prvoj i super ligi nisu ni postojali.
Po povratku sa odsluženja vojnog roka, nastavlja karijeru u NK “Fruškogorcu“ iz Iloka, kao i mnogi pre njega iz Bačke, uz veoma dobre igre i rezultate uz trenera Petra Remetu. Posle dve godine uz kratko igranje u ČSK iz Čelareva svoju možemo reći uspešnu fudbalsku karijeru završava u FK „Vojvodina“ iz Tovariševa, kao otac Gliša.
Kao dobrom kolegi 1987. godine na venčanje, pristigla je cela ekipa Bačke. Oženio je Vesnu Balj i sa njom dobio dve ćerke Anju i Mariju.
Pored uspešne sportske karijere, ovaj ekonomista poznat je Bačkopalančanima, kao uspešan društveni – politički radnik, dugogodišnji sekretar mesnih zajednica u Staroj Palanci i Novoj Gajdobri iza koga je kao rezultat rada i angažovanja ostala izgrađena infrastruktura, između ostalog i sportski tereni.
Dobrovoljni je davalac krvi sa preko 50 davanja. Sada kao radnik Opštinske uprave na mestu matičara u Tovariševu mestu u kome su njegovi koreni, mladima ukazuje na pravi put ljubavi i tolerancije.
– Sportska ljubav Bačka uvek će biti u mom srcu, radujem se svakom njenom uspehu želim da ostanu dugo u najačem takmičenju….jer dolaze neki novi klinci.
– Svoje ovozemaljske dana posvetio sam dvama ljubavima, porodici i sportu. Hvala mojoj Vesni na svom razumevanju i podršci.
Pa ukoliko ovih dana šetate prema Dunavu nemojte se začuditi da zateknete na teniskim terenima jednog mladog dedu koji još upražnjava svoje slobodno vreme igrajući tenis, a koga bodri unuka Una, najveća radost koju su mu poklonili ćerka Anja i zet Nikola.
