Dragana Petrić, diplomirani profesor istorije, a od kraja 2017. godine viši diplomirani bibliotekar, predstavila je odeljenje na kojem radi od 1995. godine.
– Zavičajno odeljenje je formirano osamdesetih godina prošloga veka, bavi se istraživanjem, prikupljanjem, obradom, čuvanjem i prezentovanjem zavičajne građe: publikacija vezanih za Bačku Palanku bilo temom, bilo životom autora, onih koji su poreklom sa ovih prostora, tako da ono u svom fondu broji danas 2.020 publikacija, koje su napisane na jezicima svih naroda koji žive ovde, a bave se raznom tematikom.
– Nije samo u pitanju književnost – beletristika, nego i istorija, sport, medicina, matematika, likovna kultura, znači sve ono što je čovekovo interesovanje. Zadatak Zavičajnog odeljenja je da prikupi ne samo tekuću, nego i retrospektivnu građu, jer je puno materijala koje je pisano u prošlosti, tako da je bibliotekar i istraživač sa ciljem da sav taj materijal na jednom mestu sakupi i da složi kockice u mozaiku prošlosti naše sredine.
– Materijal u našem odeljenju je podeljen u nekoliko grupa, monografske publikacije – knjige, serijske publikacije kao novine, bilteni, a takođe onaj sitan materijal pozivnice, plakati, afiši, sve ono što oslikava grad kako u prošlosti, tako i u sadašnjem vremenu.
– Zavičajno odeljenje se trudi da svoje aktivnosti prilagodi različitim kategorijama korisnika, od mlađeg školskog uzrasta, preko srednjoškolaca do pisaca stručnih radova. Bibliotekar postaje istraživač i tu je da pruži informaciju više, ali se i sam bavi prošlošću grada. Njegov rad se promoviše kroz radionice i rada sa decom starije i mlađe kategorije, tu su i promocije zavičajnih autora (na primer „Istorija jevrejskih porodica u Bačkoj Palanci“ nedavno), a tu smo da damo i prostor gde bi se oni promovisali. Oni vrlo rado poklanjaju svoju publikaciju i to je jedan od načina za bogaćenje fonda.
– Starije publikacije nalazimo u kontaktu sa Palančanima, koji su isto tako ljubitelji prošlosti ili lepe književnosti. Tako smo se bavili autorima koji su nekada živeli na ovim prostorima i pokušali da sakupimo celokupnu njihovu izdavačku produkciju. To nije nimalo jednostavan i kratkotrajan posao, jer u svakoj knjizi nekog autora možemo saznati da li je i pre toga nešto izdao, pa se na taj način taj fond dopunjuje.
– Razmišljanje za budućnost je svakako digitalizacija, na taj način bi starije publikacije bile sačuvane, jer se one korišćenjem habaju, a imamo novine i sa početka 20. veka čija je hartija krta i sklona lomljenju. Ali imamo i neke publikacije koje imaju potrebu da se nađu pred većim brojem korisnika, digitalizacijom bismo ih sačuvali, a lakše bi bilo njihovo korišćenje.
– Zanimljivo je, da se u fondu zavičajnog odeljenja nalazi knjiga Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana“ koju je preveo sa francuskog naš sugrađanin dr Radovan Zavišić, a njegova porodica nam ju je ustupila, a knjiga ima i posvetu napisanu rukom prevodioca.
U našem odeljenju čuvamo i dve doktorske diplome, jedna je od pomenutog Radovana Zavišića, a druga od pravnika dr Miškova. Imamo i jednu publikaciju koja je zanimljiva sa više aspekata, a to je „Palanačka priča“ koja sadrži priče o prošlim vremenima našeg grada. Nastala je za vreme jednog projekta, kada je KUD „Kosta Abrašević“ prepoznalo biblioteku i zavičajno odeljenje kao potencijalnog i opravdanog partnera u njihovom projektu. I sama sam učesnik projekta sa stručnim radom koji se tiče života na ovim prostorima u periodu Dunavske banovine u Kraljevini Jugoslaviji. Knjiga je delo više autora, opisuje razne sfere života naroda koji su živeli nekada u Bačkoj Palanci.
– Uvek ističem, da samo funkcionisanje Zavičajnog odeljenja potvrđuje ispravnost reči Nikolausa Hepa, hroničara Palanke, da sve što radi ne radi za sadašnjost, nego za budućnost. Građa koju posedujemo ima veliku vrednost, stoga se materijal ne daje van biblioteke, ali u okviru našeg odeljenja postoji mala čitaonica, prijatan kutak i mogućnost razgovora sa bibliotekarem, koji izlazi u susret nuđenjem naslova ili drugih izvora na drugim mestima koji se tiču teme za koju se korisnik interesuje.
