Kad trujemo pčele, trujemo sebe: Proizvodnja meda znatno smanjena

540
Foto: Pixabay

Proizvodnja meda u Srbiji je ove godine manja za 30 do 80 odsto zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja.


Taj trend traje već četiri godine.

Šef katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu prof. Zoran Stanimirović kaže za RTS da je stanje ove godine loše, ali da je prošla godina bila katastrofalna. Toplije vreme za ovo doba godine im takođe ne odgovara, jer pčele nisu ušle u fazu ekološkog mirovanja, već su nastavile da rade, odnosno „nisu se navikle na niske temperature“.

Stanimirović objašnjava da kada temperatura padne ispod 15 stepeni, jaka pčelinja društva ulaze u proces mirovanja i ne komuniciraju sa okolinom, prenosi RTS.

„Sve se poremetilo dosta godina unazad. Opšta globalna tendencija promene klime, monokultura, zagađenost, velike količine pesticida… Međutim, siguran sam da će se pčele izboriti sa time ako im pčelari daju šansu“, navodi profesor.

Na pitanje kako će se promena Zakona i sredstvima za zaštitu bilja, kojom se od 2021. godine uvodi ograničavanje količine pesticida koju poljoprivrednik može da kupi, kao i obavezna obuka za one koji ih koriste, odraziti na pčele, Stanimirović kaže da je bilo krajnje vreme da se tako nešto usvoji.

„Ova da je nazovem ‘pandemija’ kancera nije slučajna. Prevelika hemizacija svega i svačega, posebno kada su pitanju monokulture, koje mogu da se održe samo primenom velikom količinom pesticida, dovela je do oslanjanja na ta teška i jaka sredstva koja truju sve. Ono što se desi u Bombaju odražava se i kod nas i u celom svetu“, ističe Stanimirović.

Prema njegovim rečima, planeta je jedan veliki organizam koji mora da živi. „Ona ima svoje žile kucavice, a to su reke, koje su prezagađene. Tu su i podzemne vode koje napajaju čitav živi svet. Pčelama za opstanak, kao i ljudima, najvažnija je dobra hrana i čista voda“, objašnjava za RTS profesor Stanimirović.

[wonderplugin_slider id=136]

 

 Šta se dešava sa cenom?

Dok bi pčelari najradije da zaborave ovu godinu na izmaku zbog prepolovljenih prinosa, čemu su doprinele vremenske neprilike, potrošači ne moraju da brinu, jer je cena meda, zbog prošlogodišnjih zaliha, ostala ista ili se minimalno povećala.

Po procenama pčelarskih organizacija, ovogodišnja proizvodnja meda u Srbiji, koja se u zavisnosti od pašne sezone kreće od 6.000 do 12.000 tona meda, manja je bar za 40 odsto, a najmanji prinos je bagremovog meda, koji je ujedno najtraženiji.

„Uzrok ozbiljnom deficitu meda u svim krajevima Srbije bili su kranje nepovoljni vremenski uslovi, velika količina kiše u danima prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i inače najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela, najviše u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, zbog zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima u vreme cvetanja. Ta trovanja prinos bagremovog meda smanjila su bar za trećinu“, objašnjavaju u Asocijaciji pčelara Kolubarskog i Mačvanskog okruga.

Zbog toga, dešavalo se da umesto oko 40, pčelari iz košnice iscede tek desetak kilograma meda, i to kod društava koja se nisu izrojila, a suncokretova paša koja je donosila prosečan prinos od oko 20, ove sezone jedva prebaci 10 kilograma meda po košnici. Nešto bolje, za razliku od stacionarnih, prošli su pčelari koji svoje košnice sele od paše do paše, na različita područja.

Iako se zbog deficita očekivalo da će cena meda skočiti, prema rečima pčelara Aleksandra Radovanovića iz Valjeva, to se u Srbiji nije dogodilo, već mahom na beogradskom tržištu, koje je najveći konzument pčelinjih proizvoda. Tako je kilogram livadskog meda ostao na prošlogodišnjoj ceni od 800, lipa je prošle godine bila 800, a sada je 900, dok bagrem pojedini proizvođači prodaju za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara kilogram.

„Na manjim tržištima u unutrašnjosti Srbije ima i zaliha meda i od prošle godine, tako da se na pijacama još uvek može naći med za 600 ili 700 dinara, jer je ljudima u interesu da ga prodaju i taj novac usmere na pčele. Ove godine nije se drastično menjala cena. Stalnim mušterijama prošle godine sam livadski med prodavao po 700, a bagremov za 800 dinara i ta cena je ostala i ove godine“, kaže za Blic Radovanović.

Inače, pčelarstvo je u Srbiji poslednje decenije u ekspanziji. U 2008. godini zableženo je 350.000 košnica, a danas postoji oko 1.200.000. Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno oko 2.750 tona meda. Rekordna proizvodnja od devet hiljada pet stotina tona zabeležena je 2013. godine, kada je izvezeno oko četiri hiljade pet stotina tona meda.

[wonderplugin_slider id=188]

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here