Možda ste videli naslove u kojima se tvrdi da vitamin D kao suplement ne čini kosti zdravijima niti sprečava prelome i padove, ali se svejedno svima zvanično preporučuje da ga uzimaju – posebno tokom jeseni i zime.
Šta je, zapravo, istina?
Zašto nam je potreban vitamin D?
Vitamin D kao dodatak ishrani tema je žestokih rasprava već godinama.
Neki kažu da on pozitivno utiče na zdravlje kostiju i čuva nas od prehlada i gripa, dok drugi tvrde da je sve to bacanje novca.
Vitamin D pomaže da se kontroliše količina kalcijuma i fosfata u našem telu, koji su potrebni za zdrablje kostiju, zuba i mišića.
Normalno nastaje kada se koža izlaže suncu – stoga ga dobijamo sasvim dovoljno u proleće i leto.
Ali u jesen i zimu, kada sunčeve svetlosti ima manje, proizvodimo i manje vitamina D, tako da jedna od pet osoba u Velikog Britaniji oseća njegov nedostatak.
Iako se vitamin D nalazi u nekim namirnicima, teško je tim putem uneti preporučenu količinu.
Zbog toga su 2016. zdravstveni zvaničici izjavili da bi svako trebalo da razmotri svakodnevno unošenje vitamina D u pilulama, pošto neki ljudi teško na drugi način mogu da unesu 10 mikrograma (400IU), koliko su preporučili stručnjaci.
[wonderplugin_slider id=174]
Razlog za to je, rekli su, očuvanje zdravlja kostiju i mišića.
To ne znači da svako mora da kupi te suplemente – već samo da razmisli o tome da li su mu potrebni.
Studija koja leži u pozadini tih napisa opsežna je meta-analiza 81 prethodna istraživanja veze između vitamina D i zdravlja kostiju, ali samo četiri takva istraživanja zapravo su se ondosila na osobe koje su imale nedostatak tog vitamina u telu.
Zdrave osobe sa dobrim nivoom vitamina D nisu baš osetile neku koristi od toga.
Engleski zavod za javno zdravlje se oglasio, tvrdeći da je savet ipak primeren.
Držite se aktuelne preporuke
I drugi nezaviski stručnjaci bili su kritični i isticali su to da uzimanje suplemenata ima učinka samo ako patite od niskog nivo vitamina u telu.
Profesor Adrijan Martino sa Londonskog univerziteta Kvin Meri rekao je da nalazi „ne nude nijedan razlog da se ponovo analizira ili preispita“ aktuelna preporuka.
A profesor Martin Hjuison iz Društva za endokrinologiju rekao je sledeće: „Gotovo sve probe sa vitaminom D kao dodatkom ishrani pokazale su da je suplementacija efikasna samo ako u startu imate nedostatak vitamina D.
„U tom svetlu je u studiji bilo teško otkriti korisne strane suplementata sa vitaminom D, iako je učestvovao veliki broj pojedinaca.“
Istraživači, pišući za Lanset dijabetes i endokrinologiju, tvrde da je „potrebno dodatno istraživanje“.
Nedostatak vitamina D je definisan kao količina manja od 25 nanomola po litru krvnog seruma (nmol/l).
Ko bi trebalo da uzima vitamin D?
- Svi stariji od četiri godine trebalo bi da unesu u organizam 10 mikrograma (400UI) vitamina D, posebno između oktobra i marta, kao i da razmisle o uzimanju suplemenata.
- Trudnice i dojilje, kao i rizične grupe (kao što su pripadnici manjinskih grupa tamne kože, stariji ljudi u domomima za zbrinjavanje i oni koji nose odeću koja prekriva najveći deo kože) trebalo bi da uzimaju 10 mikrograma vitamina D svakodnevno tokom cele godine.
- Deca između prve i četvrte godine trebalo bi da uzimaju 10 mikrograma vitamina D kao suplementa tokom cele godine.
- Sve bebe od rođenja do prve godine života trebalo bi da uzimaju između 8,5 i 10 mikrograma vitamina D dnevno (posebno one koje sisaju).
Engleski zavod za javno zdravlje sugeriše da uravnotežena ishrana i kratki naleti sunčeve svetlosti u proleće i leto večini ljudi obezbeđuju dovoljne količine vitamina D.
Koje namirnice sadrže vitamin D?
- masna riba
- crveno meso
- jetra
- žumance
- prerađene namirnice, kao što su većina namaza i neke pahuljice za doručak
[wonderplugin_slider id=75]
