Da li Milan Bosiljčić može da diplomira na Fakultetu sporta u Beogradu, morao je da proveri dekan lično.
Jer, bilo je prilično teško naći studentski indeks i uverenje o položenim ispitima koji su 15 godina stariji od samog dekana.
Razlog je jednostavan – Milan je fakultet upisao još 1951. godine i 70 godina kasnije postao je najstariji diplomac u Srbiji. Diplomski je odbranio u 88. godini.
„U životu sve treba da se završi“, objašnjava za BBC na srpskom Milan zašto je odlučio da diplomira sa sedam desenija zakašnjenja.
„Uradio sam toliko toga, a onda sam se setio – da je još ostala ta diploma. Hteo sam da odem na fakultet i vidim da li je moguće da ispunim i to, a onda sam shvatio da mog fakulteta više nema.“
Ispostavilo se da se u međuvremenu DIF preselio na Košutnjak i to u Milanov kraj.
„Kada sam video da je fakultet tu blizu, više nisam imao izgovor da se ne prošetam i položim diplomski.“
Milan, koji nosi nadikam Beli, za BBC na srpskom govori i kako je u istoj godini diplomirao sa ćerkom, ali i šta je radio od kada je upisao fakultet dok ga nije završio – kako se tri puta sreo sa Fidelom Kastrom.
Prebrojio je i filmove u kojima je glumio, ali se setio i zašto se još kao srednjoškolac nakon Drugog svetskog rata zarekao da će biti diplomac DIF-a.
„Čestitamo na diplomi“
Od kada su čuli da je završio fakultet, kako kaže sa čistom desetkom, Milanu svaki dan zvoni telefon.
„Zovu me prijatelji i poznanici i čestitaju.
„Svi se, da budem iskren, smeju i po malo prave šale na taj račun. Pogotovo kada čuju da su na fakultetu morali da provere da li je to moguće uopšte.
„Ali i njima i meni je drago.“
Kaže da mu je u pisanju diplomskog najviše pomogla ‘koleginica’ sa fakulteta – njegova ćerka. Ispostavilo se da su diplome dobili iste godine.
„Ćerka ima 33 godine i dosta je iščitavala taj rad posle mene. Bodrili smo se međusobno. Tako je i sve ispalo dobro, samo su mi ispravili par pravopisnih grešaka i odobrili ga.“
Milan je pisao o sokolstvu u Srbiji. To je, objašnjava on, fenomen koji traje vekovima, a predstavlja specifičan način vežbanja tela, ali i duha.
„Osnovna stvar vezana za sokolstvo je slet. Ja sam bio na jednom takvom sletu u Ljubljani još kao srednjoškolac.
„Našao sam se među DIF-ovcima i osetio sjajno. Tada sam shvatio da želim da budem diplomac sporta.
To je bilo nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, a želja je ostala neispunjena do ove godine.
[wonderplugin_slider id=10]
Život put utisaka: „Šta mi je rekao Fidel Kastro“
Iako je tek u 88. godini dobio pun indeks, Milan kaže da „nije u međuvremenu jednostavno stigao da se bavi i fakultetom“.
Pre ove diplome jako ceni i što je završio filmsku školu Centro Sperimentale di Cinematografia u Rimu. Davne 1967. godine je počeo da se bavi glumom i da snima filmove, akcione najviše, u Nemačkoj, ali i svuda po bivšoj Jugoslaviji. Snimio je oko 80 filmova.
Radio je i kao koreograf za KUD „Branko Krsmanović“ i tako proputovao ceo svet.
„Jednom sam osam meseci bio na putu oko sveta i nisam se vraćao kući.“
Omiljeno mesto mu je Meksiko, a kaže da i dalje živo pamti poslovna putovanja na Kubu, kada je upoznao i čuvenog Fidela Kastra.
„Pamtim ga kao ljubaznog i svi smo mislili da je visok.
„Jugoslavija je tada bila u dobrim odnosima sa Kubom i mi smo išli u posete kao kulturno-umetničko društvo. Jednom smo igrali makedonsko kolo, a ja sam napravio šalu i skočio skroz do Fidela.
„On se nasmejao i rukovao sa mnom.“
Diplomski „neguje um“
Nakon burnog života u inostranstvu, Milan se penzionisao kao glumac.
Danas živi sa dvoje dece i suprugom u Beogradu. Kaže da se zbog sina i ćerke, koji imaju 37 i 33 godine i sam oseća mladim, kao i da se najmanje druži sa svojim vršnjacima.
Dok je spremao rad, upoznao je i sadašnje studente DIF-a. Iako je razlika između njih sedam desenija, kaže da se ne razlikuju mnogo od njega kada je bio u studentskim godinama.
„Samo je sala za fizičku kulturu drugačija, deca su sada dobila malo veću nego što smo mi imali za vežbanje 1951. godine. Ali, zahtevi su vrlo slični. To je i dalje veoma popularan fakultet.“
Od svoje druge ljubavi, putovanja, nije se odrekao. Kaže da se ne oseća staro i da se i dalje kreće koliko može. Već planira put u Dizeldorf.
„Najbitnije mi je da sačuvam um.
„U tome mi je pisanje diplomskog jako pomoglo.“
