U godini u kojoj ćemo imati Olimpijadu u Tokiju i predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama, na koje druge teme i ljude treba da obratite pažnju?
Nova godina i nova decenija počinju 1. januara 2020. godine, a predviđanja su već u punom jeku. Koje će biti glavne teme u vestima? Evo našeg izbora ljudi i događaja koji već obećavaju da će se izdvojiti od ostalih.
Novi američki izbori
Previše je rano da bi se ozbiljno spekulisalo o američkoj predsedničkoj trci.
Na kraju krajeva, trenutni stanar Bele kuće, republikanac Donald Tramp, nalazi se usred postupka opoziva, a Demokratska stranka tek treba da odabere vlastitog kandidata.
Jedno je sigurno: važnost trke za Senat kad Amerika bude izašla na glasanje 3. novembra.
Kontrola nad Senatom olakšava život predsednicima – ili ga čini mnogo, mnogo težim – budući da Senat ima poslednju reč po pitanju stvari kao što su zakonodavstvo, budžet i potvrde sudskih naimenovanja.
Republikanci trenutno drže 53 od 100 poslaničkih mesta, ali Trampova partija mora na izborima da odbrani 23 mesta, za razliku od samo 12 za demokrate, koje već imaju kontrolu nad donjim, Predstavničkim domom.
Tramp može da opet bude izabran, ali ako se promeni odnos snaga u Senatu, to će mu strašno zagorčati život.
Novo Arapsko proleće?
Protesti su u drugoj polovini 2019. godine potresali Irak, Egipat i Liban (Alžir i Sudan su ih imali u prvoj polovini godine), što je komentatore navelo da govore o novom „Arapskom proleću“.
To se odnosi na talas revolucija koji se proširio mnogim arapskim zemljama od 2011. godine.
„Četiri zemlje koje su dočekale talas protesta 2019. godine su Alžir, Sudan, Irak i Liban – zemlje koje su izostale iz Arapskog proleća 2011. godine“, kaže Dalija Ganem, istraživačica iz Karnegijevog centra za Bliski Istok.
„Ovo je novo doba nezadovoljstva.“
Ali hoće li 2020. godine demonstracije održati istu snagu ili čak možda poprimiti novu?
„Ovaj talas javnog nezadovoljstva verovatno će zahvatiti i druge zemlje“, kaže Išak Divan, ekspert za politiku arapskog sveta i profesor na Univerzitetu PSL u Parizu.
„Glavna razlika u odnosu na prvi talas iz 2011. godine je u pratećim ekonomskim okolnostima. Rast se usporio, javni dug je porastao, a nezaposlenost je veća“, dodaje on.
„I tako, iako je ranije pobune (2011) podsticala želja za dostojanstvom, današnje proteste mnogo više pokreće glad.“
Ima li koga?
Svest o postojanju planeta izvan Sunčevog sistema nije ništa novo – od kraja devedesetih otkriveno ih je više od 4.000.
Međutim, lansiranje svemirskog teleskopa Keops 18. decembra otpočelo je novu eru njihovog proučavanja: svemirska letelica Evropske svemirske agencije u naredne tri godine će na malo sofisticiraniji način posmatrati njih oko 400-500.
Ona će napraviti opservacije o nekoliko karakteristika planeta kako bi odredila „subjekte koji obećavaju“ za sledeću generaciju istraživača planeta, uključujući Svemirski teleskop Džejms Veb, koji treba da bude lansiran 2021. godine.
[wonderplugin_slider id=75]
Izbori koje pažljivo prati Peking
Usred meseci i meseci protesta u Hong Kongu, Kini bi dobro došlo da nema drugih regionalnih briga, ali lideri ove zemlje bi na samom početku nove godine mogli da se sretnu sa novim izazovima na svom pragu.
Tajvan je ostrvo koje Kina smatra odbeglom pokrajinom, ali koja je, iz praktičnih razloga, bila nezavisna od Kine otkako je komunistička vlada preuzela vlast posle Drugog svetskog rata.
I tamo se organizuju predsednički izbori 11. januara.
To donosi potencijalno loše vesti za Peking: ankete pokazuju da je predsednica Caj Ing-ven na dobrom putu da bude izabrana.
Cajina Demokratska napredna stranka ima jak nacionalistički i pro-nezavisni stav kome je samo pomogla brutalno suzbijanje pro-demokratskih protesta u Hong Kongu.
Prema najnovijoj anketi, objavljenoj 17. decembra, Tsai vodi u odnosi na glavnog rivala, Hana Kuo-Jua (kandidata koji se doživljava kao pro-pekinški) za čitavih 38 poena.
Afrički lavovi spremni da riču
Tridesetog maja 2019. godine, na snagu je stupila Afrička kontinentalna slobodna zona (AfCFTA). To je najveća zona slobodne trgovine na svetu po broju zemalja učesnica (54).
Opisana je kao „politička, ekonomska i diplomatska prekretnica“ koja će „podstaći razvoj kontinenta“ – Međunarodni monetarni fond procenio je u svom izveštaju da bi ovaj trgovinski sporazum mogao da dovede do poboljšanja ekonomskog stanja kontinenta kao celine za između dva do četiri odsto.
Slobodna trgovina trebalo bi da krene u julu i očekuje se da će biti veliki podsticaj za poslovanja među afričkim zemljama: izvozi među zemljama kontinenta činili su manje od 20 odsto ukupne trgovine 2018. godine, što je mnogo niže od Azije (59 odsto) i Evrope (69 odsto).
Nova olimpijska klinka u kraju
Olimpijske igre su do sada iznedrile mnogo mladih talenata.
Američka skakačica Mardžori Gestring imala je samo 13 godina kad je osvojila zlatnu medalju na Berlinskim igrama 1936. godine i postala najmlađa potvrđeni olimpijska šampionka svih vremena – iako se veruje da je nepoznati francuski dečak uzrasta između 7 i 10 godina pomogao da holandski veslački tim osvoji glavnu nagradu na Olimpijadi u Parizu 1900. godine.
Međutim, Skaj Braun pomera granice.
U doba kada je elitna konkurencija mnogo žešća nego što je bila pre 80 godina, ova jedanaestogodišnja britanska skejterka osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u septembru prošle godine i biće najmlađa britanska olimpijka svih vremena ako se kvalifikuje za Tokijske igre.
Igre će se održati između 24. jula i 9. avgusta, a skejtbord, zajedno sa penjanjem uz zid, surfovanje, karate i softbol, prvi put će učestvovati u programu.
Malarija će bti iskorenjena u još nekoliko zemalja?
Malarija, bolest koju prenose komarci, tokom 2018. godine je ubila više od 405.000 ljudi – od 228 miliona slučajeva koji su prijavljeni Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Dobra vest je da je broj slučajeva globalno opao i da bi devet zemalja 2020. godine moglo u potpunosti da iskoreni ovu bolest.
Kina je na dobrom putu da postane jedna od njih. Najnaseljenija zemlja na svetu nekada je imala procenjenih 30 miliona slučajeva i 300.000 smrti godišnje od malarije.
Druge zemlje su Iran, Belize, El Salvador, Surinam, Kabo Verde, Butan, Istočni Timor i Malezija.
SZO je potvrdila da je 38 zemalja već iskorenilo bolest od ukupno 91 locirane u rizičnim zonama.
Superžene stižu na velike ekrane
Holivud ima gomilu novih filmova spremnih za 2020. godinu, ali jedan trend se ističe među njima: superherojski filmovi sa ženama u glavnim ulogama.
Pored novog filma sa Čudesnom ženom, na platnima širom sveta prikazivaće se i solo avanture Crne udovice – lika kog igra Skarlet Johanson u filmskom serijalu o Osvetnicima.
I negativci će dobiti svojih pet minuta: ukoliko je Džoker 2019. godine zablistao u filmu o vlastitom „poreklu“, 2020. će definitivno biti godina Harli Kvin, njegove ljubavnice i saučesnice.
ALI, izvesni špijun se vraća „poslednji put“
Nema vremena za umiranje je 25. film iz kanona o Džejmsu Bondu – postojala su još tri filma koja se ne smatraju „zvaničnim“ – i to će obeležiti poslednje pojavljivanje britanskog glumca Danijela Krega u toj ulozi.
Mnogo će se spekulisati o sledećoj inkarnaciji slavnog tajnog agenta, naročito zato što u filmu Kreg igra penzionisanog Bonda koji susreće, između ostalog, novog ženskog „00“ agenta.
„Efekat Grete“ će podstaći spora putovanja
„Sporo putovanje“ nastalo je pre par godina kao još jedan član pokreta sporog kretanja – uključujući njegov zahtev za dublje zbližavanje i istraživanje.
Međutim, zagovornici „vozova umesto aviona“ dobili su novi značaj nakon što ga je mlada klimatska aktivistkinja Greta Tunberg prigrlila kao deo njene kampanje protiv klimatskih promena.
Da bi smanjila vlastiti otisak ugljenika, ona je išla na duga putovanja vozom umesto da leti, pa čak i plovila preko Atlantika kako bi se pojavila u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Iako drugi putnici možda neće odlaziti baš toliko daleko, sporo putovanje prepoznato je kao jedan od glavnih novih trendova u putovanjima za 2020. godinu, i to među takvim zvaničnim telima u ovoj oblasti kao što je Udruženje britanskih putnih agenata (ABTA).
VSCO je budućnost
Petnaestogodišnja Amerikanka Ema Mari jedna je od predstavnica VSCO-a, trenda koji se raširio internetom poput šumskog požara – njen nalog na Jutjubu imao preko milion pretplatnika.
VSCO je opuštena tinejdžerska supkultura neformalnih modnih izbora sa sklonostima ka politici zelenih.
Ime je dobilo po aplikaciji za editovanje i deljenje slika, a Njujork tajms ju je definisao kao „opuštenu i neobavezno ekološku estetiku“.
Jedan znak da je ovo nešto više od običnog prolaznog trenda jeste to da je pokret VSCO počeo ozbiljno da utiče na poslovanje: ankete u Sjedinjenim Američkim Državama pokazale su pad od 21 odsto u trošenju na šminku među tinejdžerkama 2019. godine.
[wonderplugin_slider id=173]
5 milijardi ljudi onlajn?
Koliko će još novih korisnika moći da pristupi internetu 2020. godine?
Uspon Bili Ajliš
Kad su u novembru objavljene nominacije za 62. dodelu Gremi nagrada, dosta se govorilo o izostavljanju južnokorejske pop grupe BTS.
Ovi predstavnici K-POPA nisu se pojavili ni u jednoj kategoriji uprkos tome što su oborili rekord za rekordom u muzičkoj industriji.
Ova kontroverza je nakratko zasenila uspeh Bili Ajliš.
Sedamnaestogodišnja američka kantautorka nominovana je za sve glavne nagrade: uključujući pesmu godine, ploču godine, album godine i najboljeg novog umetnika.
Ona će 2020. krenuti na prvu svetsku turneju: 42 koncerta na tri kontinenta.
Rat konzola
Pripremite bankovne račune: 2020. će biti godina u kojoj će i Soni i Majkrosoft objaviti nove konzole za igru.
Sonijev PS5 i Majkrosoftov Xbox Project Scarlett pojaviće se do kraja godine s obećanjem novih nivoa gejminga, naročito u pogledu grafike.
Oba proizvoda i dalje su obavijena velom tajne, mada insajderi gejmerske industrije spekulišu da će konzole koštati oko 500 dolara.
Majkrosoft će pokušati da se odupre Sonijevoj dominaciji: od oktobra 2019. godine, Sonijev PS4 prodao je preko 100 miliona jedinica širom sveta, što je više nego dvostruko više od onoga što je postigao Majkrosoftov ekvivalentni proizvod, Xbox One (43 miliona), prema podacima konsultantske firme VG Chartz.
