Изградња железнице у Бачкој Паланци – из историје

9704
Да ли је полазак првог воза био са станице у Старој Паланци или станице у Новој Паланци, као и доста тога везано за покушај бачкопаланчана да се железницом споје са великим центрима Европе, пре свега како би појефтинио привредни транспорт може се сазнати из текста Саве Петрића:

“Изградња железнице“

“Виђенији људи у Бачкој Паланци, 1892. године покренули су идеју да Бачка Паланка добије железницу. На челу тога покрета стајао је адвокат Карло Мезеи. Првобитно је тражена концесија за изградњу пруге Бачка Паланка – Змајево, која је требала да се повеже са магистралним правцем Нови сад – Суботица – Будимпешта. Ову пругу је требало градити капиталом акционарског друштва које би формирале заинтересоване општине.

Иако је концесија за изградњу ове пруге добијена, до изградње није дошло јер општине које су лежале на правцу будуће пруге нису дале акције и нису формирале акционарско друштво. Због тога је Мезеи био принуђен да откаже ову концесију, али ускоро добија нову за изградњу пруге Бачка Паланка – Фекетић. На овом правцу лежало је више општина које су биле имућне, те је врло брзо створен капитал за изградњу пруге. Грађење пруге је почело 1894. године. Најдуже је трајао пробој Телечке висоравни, одакле је вучена земља за изградњу насипа и моства  у Кули и Савином Селу. Но, земље је ипак било мало, па је морала бити изграђена једна локална железничка пруга широког колосека, која је ишла преко старопаланачког рита према Дунаву, одакле се месецима пребацивао песак за изградњу насипа будуће пруге.

Фото: Марко Пудић
Пруга је изграђена релативно брзо. Први воз са путницима кренуо је из Бачке Паланке за Фекетић 20. октобра 1896. године. Али акционари су остали кратких рукава, јер железница није имала толики промет колики су они очекивали, те није дошло до исплате дивиденди, и пруга је после неколико година предата држави. Ствар око акција овог друштва није била решена ни до почетка ИИ светског рата.
Трошкови превоза железницом, нарочито житарица, били су много већи него Дунавом, па је углавном због тога промет био слаб. У почетку на прузи је саобраћало два пара возова, а касније је промет саобраћаја повећан на три пара дневно.
Станица у Старој Паланци
Интересантно је споменути да је због изградње железничке станице у Старој Паланци дошло до правог малог рата у коме је учествовала чак и тадашња престоничка штампа у Будимпешти. Наиме, када је пројекат био готов и када се сазнало да ће се станица налазити преко пута католичког гробља, од стране грађана, углавном Немаца, подигла се бура протеста. Њихова жеља је била да се станица изгради на месту где је сада (1988.) Фабрика намештаја “Треска“, или на садашњем месту станице Нова Паланка, да би била ближа центру града? У локалној штампи појавили су се наслови: “Мртвацима не треба железница, јер не путују“. Али сваки отпор је био узалудан и станица је изграђена на месту које је првобитним планом било и предвиђено.
Станица у Новој Паланци
Године 1908. радило се на пројекту пруге Бачка Паланка – Богојево. Убрзо је почела изградња, а пруга је пуштена у саобраћај у аувгусту 1910. године. Тада је изграђена железничка станица Нова Паланка, па је град на тај начин добио две железничке станице: Стара и Нова Паланка. Од тог времена сав терет саобраћаја примила је на себе железничка станица Нова Паланка, јер је била ближе центру и Дунаву, а на Дунаву се вршио претовар из шлепова у железничке вагоне и обратно.
Изградњом ових пруга, грађанима Бачке Паланке и њене околине, омогућен је динамичнији развој, лакше обављање послова, већа покретљивост, шири избор тржишта за своје производе, лакше школовање своје деце у већим градским центрима.“
 

Постави одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here