Malo poznate priče o Tovarišaninu Mileti Protiću (1. deo)

Srpski heroj – pilot iz Drugog svetskog rata

3449
(sve fotografije preuzete sa sajta СРБИН инфо)

Ovo je još jedna od mnogih tragičnih priča o srpskom herojstvu i srpskoj naivnosti, koje nas vekovima prate kao narod pubertetski i u najboljem i u najgorem smislu: u najboljem, jer smo idealisti, spremni da ginu za slobodu i pravdu, i u najgorem, jer smo naivni i podložni manipulacijama lukavih zlotvora.


Ovo je priča o junaku koji se žrtvovao (ili koga su žrtvovali? ), a koji je zaboravljen jer je istina o njemu „politički nekorektna“. Dok ne sakupimo sve takve priče na jedno mesto, i ne sagledamo njihovu suštinu, nećemo uspeti da se vratimo „srpskom stanovištu“.

Rana biografija krilatog Srbina 

Mileta (Stanka) Protić rođen je 21. juna 1913. godine u selu Tovariševo, u opštini Bačka Palanka, u imućnoj porodici. Njegov otac Stanko bio je ugledan narodni poslanik posle Prvog svetskog rata, radikal, inače invalid bez jedne noge.

Imao je petoro dece – dva sina i tri kćeri. Preci Protića primali su Karađorđa kada je prešao na teritoriju Habzburške monarhije, a jedan Protić, sveštenik, sarađivao je sa Mladom Bosnom.

(na fotografiji rodna kuća Milete Protića, danas kuća Cvejić-Čelebić)

Mileta je završio četiri razreda osnovne škole u rodnom Tovariševu, a zatim četiri razreda Građanske škole u Bačkoj Palanci. Posle završene Građanske škole, Mileta je nastavio gimnaziju u Somboru.

Bio je veoma druželjubiv, dobar sportista i muzičar, visok, crnook, lep mladić, ljubimac devojaka. Bio je pobožan, i redovno je išao na službu Božju, nekada sa ocem, a nekada sam, i uvek je stajao mirno u hramu Svetog Grigorija Bogoslova u Tovariševu, blizu vrata na ulazu u mušku crkvu.

Posle mature želeo je da se upiše u Pomorsku vojnu akademiju. Otac je želeo da se Mileta upiše na veterinu, pošto su imali dobro imanje u Bačkoj. Nije hteo ni da čuje za Pomorsku vojnu akademiju. Bilo je oštrih reči, ali je sin ostao uporan.

Mileta se, krijući od oca, preko leta 1931. godine pripremao kod kuće za prijemni ispit na Akademiji. Učio je samo noću, jer ga je otac preko dana stalno zapošljavao. Brat i sestre su mu pomagali i obezbedili novac da može otići u Dubrovnik gde se nalazila Pomorska vojna akademija.

U septembru 1931. godine Mileta Protić je položio prijemni ispit i upisao se u Vojnu pomorsku akademiju, koju je završio sa odličnim uspehom 1934. godine.

Vredan, radan, ambiciozan i željan napredovanja, posle završene Akademije i provedenih nekoliko godina na brodovima ratne mornarice, Mileta je 1937. godine završio Vazduhoplovnu izviđačku školu, a 1939. godine i Pilotsku školu i postao pilot na vojnim hidroavionima. Kao savestan i sposoban oficir, redovno je napredovao u službi. Uoči početka rata, on je već poručnik fregate i hidroplanski pilot.

Poslednji put je bio u Tovariševu 20. januara 1941.godine na svoju Krsnu Slavu, kada je porodici rekao da je rat sa Nemačkom neizbežan i kako se boji za njihovu sudbinu, i da je to možda njihov poslednji susret.

Godina 1941.

U proleće 1941. Mileta Protić se nalazio u Vazduhoplovnoj pomorskoj bazi u Divuljama. Pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. godine izazvalo je revolt kod srpskog naroda, pa i među pomorskim oficirima i podoficirima.

U Divuljama kod Splita je formirana jedna rodoljubiva grupa, na čelu sa Miletom, koja je izrazila čvrstu nameru da se bori i brani otadžbinu, a ukoliko Nemačka i Italija okupiraju Jugoslaviju da se priključi saveznicima i nastavi borbu. Jugoslavija je napadnuta bez objave rata 6. aprila 1941. godine.

(ekskluzivna fotografija: Mileta Protić sa drugom iz osnovne škole Đokom Panićem – Negicinim ocem)

Mileta Protić se zatekao na jednom od sidrišta u zalivu kod Tijesnog, između Zadra i Šibenika. U zoru drugog dana rata italijanska avijacija uništila je avione njegove eskadrile.

Odlučan da nastavi rat, Mileta se sa grupom oficira i vojnika-mornara, naoružani samo ličnim pešadijskim naoružanjem (pištolji, puške i dva-tri puškomitraljeza “Brno”) probija ka ratnoj bazi u Boki Kotorskoj.

Usput su vodili borbe sa ustašama, koje su već od 10. aprila preuzimale vlast duž Primorja i Dalmacije. Desetog dana rata njegova grupa stigla je u Orahovac, bazu u Boki Kotorskoj.

[wonderplugin_slider id=10]

 

Mileta je pisao:“Izgubivši veru u komandanta grupe, predložio sam komandiru da se preko Divulja radi eventualnih naređenja, prebacimo u Boku, jer zbog nemira u Hrvatskoj može doći do masakriranja Srba“.

Komandant Druge hidroplanske grupe, Vladeta Petrović, je u 02.00 sata po ponoći 16. aprila sazvao zbor letačkog osoblja, objasnio im situaciju na ratištu, saopštio odluku da namerava sa jedinicama da se povuče u Grčku i da produži borbu protiv neprijatelja.

Tražio je od posada da dignu ruku ko želi dobrovoljno da ode, a one koji ne žele razrešio je dužnosti i odgovornosti.

(na fotografiji hidroplan vojske Kraljevine Jugoslavije na kojem je letio Mileta)

Javio se dovoljan broj posada. Ostao je jedan hidroplan bez pilota. Prišao mu je Mileta Protić i molio da ga odredi za pilota praznog hidroplana.

Vladeta mu rekao da zna da je vrsni letač, ali da zbog propisa pilot ne sme da poleti sa hidroplanom dok ne završi obuku i ne nauči manevrisanje po vodi.

Mileta mu je sa suzama u očima rekao da se oseća sposobnim za korišćenje tog aviona, da je leteo u svim vrstama hidroplana jugoslovenskog pomorskog vazduhoplovstva, i molio ga da ne dozvoli da jedan od najboljih hidroplana sveta padne u ruke Talijanima, a njega da pošalju u ropstvo. Svi su stali na Miletinu stranu i Petrović je pristao da Mileta upravlja avionom.

Te noći, za samo nekoliko sati, Mileta je savladao tehniku pilotiranja avionom, koji je bio nov i za čijim komandama nikada nije sedeo.

Ujutro, 16. aprila 1941,srbski soko, sa svojim novim hidroplanom “Dornije”, pod brojem 306, priključuje se eskadrili i poleće za Grčku.

(na fotogrfiji putanja leta Milete do Egipta)

Posle kratkog zadržavanja u grčkim pomorskim bazama, eskadrila 22. aprila stiže u Abukirski zaliv u Egipat, nedaleko od Aleksandrije.

Bila je to jedina vojna jedinica bivše jugoslovenske vojske koja je organizovano prešla na stranu Saveznika, sa ciljem da nastavi brobu protiv zajedničkog ratnog neprijatelja.

Kod Engleza

Po dolasku u Egipat, u Abukir, dočekali su ih Englezi. Tražili su da predaju avione i odu u Aman (Jordan). Naši letači to nisu prihvatili, posebno Mileta Protić. Čak su zapretili da će oružjem braniti svoje avione.

Po dolasku u Egipat, u Abukir, dočekali su ih Englezi. Tražili su da predaju avione i odu u Aman (Jordan). Naši letači to nisu prihvatili, posebno Mileta Protić. Čak su zapretili da će oružjem braniti svoje avione.

Po dolasku u Afriku jugoslovenska eskadrila, u saradnji sa engleskim vazduhoplovstvom, izvršava borbene zadatke.

Više od godinu dana Mileta Protić je skoro svakodnevno poletao na ratne zadatake. Štitili su prilaze lukama u Abukiru i Aleksandriji, pratili savezničke konvoje, uništavali neprijateljske podmornice, pronalazili i spasavali posade oborenih savezničkih aviona i vodili borbe sa neprijateljskim avionima.

Britanci su hvalili njihovu hrabrost, znanje, veštinu i disciplinu, a egipatska štampa je objavila reportaže o podvizima jugoslovenske eskadrile.

Mileta Protić je na tim borbenim zadacima proveo godinu i 16 dana i dobio je tri pohvale „Za odlično vršenje ratnih zadataka“, sve su od engleskog komandanta 201. grupe, i jednu od komandanta britanskog vazduhoplovstva na Bliskom istoku maršala Tedera „Za sjajne primere predanosti i privrženosti službi, za visok stupanj discipline i za uspešno operativno dejstvo sa 206. grupom.”

(na fotografiji Mileta daje instrukcije kolegama iz eskadrile)

 

Nastaviće se.

Malo poznate priče o Tovarišaninu Mileti Protiću (2. deo)

Malo poznate priče o Tovarišaninu Mileti Protiću (3. deo)

[wonderplugin_slider id=75]

 

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here