Stado sve brojnije

Nemanja Marjanović gajenjem ovaca bavi se od 2015. godine

8466

Ljubav prema životinjama, glavni junak ove priče, Bačkopalančanin Nemanja Marjanović nosi u sebi od detinjstva. Upravo zbog toga je Nemanja, nakon završene osnovne škole upisao Srednju poljoprivrednu školu u Futogu – smer veterinarski tehničar.


Upisao i završio, a pre nekoliko godina odlučio da znanje stečeno u školskoj klupi, na pravi način primeni u praksi. Krajem 2015. godine, kupio je nekoliko ovaca i jednog ovna i okrenuo se njihovom gajenju, odnosno uzgoju ovaca.

– U porodičnoj kući koja se nalazi u Ulici Ive Lole Ribara, u objekat koji sam izgradio uz pomoć članova moje porodice, „uneo sam“ krajem 2015. godine, pet ovaca i jednog ovna, rase Il d Frans. Tako je sve krenulo, tako da se već pune četiri godine bavim ovčarskim poslom. Početak, kao i svaki drugi nije bio ni malo lak, ali i pored toga nisam pomišljao da odustanem. Odustajanje mi nije padalo na pamet, iako tada, baš kao i danas nemam vlastito poljoprivredno zemljište, na kome bih gajio kukuruz, detelinu, ječam, šargarepu i druge kulture za ishranu ovaca.

[wonderplugin_slider id=173]

 

– Dvoumljenja, dakle nije bilo, upustio se u posao, svestan tereta i rizika koji on sa sobom nosi. Na početku ovog posla, bio sam pre svega, dobro upućen u zahteve i potrebe tržišta za jagnjećim mesom. To mi je nekako ulivalo optimizam, i vuklo me stalno napred, iako sam nailazio na dosta problema. Znao sam da gajenje ovaca, nije previše zahtevan posao, i da one veoma retko obolevaju. Dobro sam zasukao rukave i sa mnogo ambicija krenuo u ovaj posao – započeo je svoju priču Nemanja Marjanović.

Jagnjad Il d Frans rase veoma brzo napreduju u težini, imaju veliki dnevni prirast i nakon nekoliko meseci ona su za klanje.

– Ovce rase Il d Frans, najčešće ojagnje jedno, a ređe dva jagnjeta. Jagnjad na dnevnom nivou imaju veliki prirast, tako da za devedeset dana dostignu težinu od 35 do 40 kilograma. Sve ovo pod uslovom, da redovno uzimaju hranu i ne obolevaju. Jagnje sisa dva – dva i po meseca, a za tri, tri i po meseca su za klanje. Ovce se najčešće same ojagnje, mada se ponekad desi, da im prilikom jagnjenja treba pomoći, kako bi sve proteklo u najboljem redu.

– Trenutno se u mom ovčarniku nalazi, osam ženskih i četiri muška jagnjeta. Mušku jagnjad planiram da prodam, a žensku ostavljam kako bi jednog dana ostvario pravo na subvenciju. Naime, da bi stekao pravo na subvenciju, uzgajivač ovaca mora u svom toru imati najmanje trideset umatičenih grla – napominje Nemanja.

U posao kojim se bavi Nemanja je ušao, između ostalog i zbog toga, što je ubeđen da ovčarstvo kod nas ima lepu perspektivu.

– Po mom mišljenju, od svih grana stočarstva, ovčarstvo na našim prostorima ima najsvetliju budućnost. Ovo pod uslovom, da ne dođe do nekih značajnijih poremećaja na tržištu. Osim jaganjaca, za kojima postoji velika potražnja na našem tržištu, dobra zarada može se ostvariti od prodaje ovaca i ovnova za reprodukciju. Ženska grla za priplod se mogu koristiti nakon 15 meseci starosti, a ovce se mogu jagnjiti tri puta za 24 meseca. Ovce se najčešće jagnje zime i krajem leta. Bremenitost traje pet meseci, a jagnje sa majkom provede dva – dva i po meseca. – ističe Nemanja.

Kada su dalji planovi u pitanju Nemanja kaže:

– Nastojaću da za godinu – dve dana stado uvećam, i da ono dostigne broj od pedestak grla. Takođe planiram da sadašnji ovčarnik, ako sve bude išlo po planu, izmestim u Obrovac. Međutim, mnogo toga će zavisiti i od samog posla, da li će on teći onako kako sam planirao. Verujem, da hoće. Nadam se da ću dobiti na korišćenje poljoprivredno zemljište, po osnovu prava prečeg zakupa, što bi mi značajno pomoglo da obezbedim jeftiniju hranu za ovce, a samim tim smanjim troškove njihovog gajenja. Sada sam prinuđen da kupujem svu hranu počev od sena, preko kukuruza, ječma, repinog rezanca, pa sve do šargarepe – istakao je na kraju Nemanja.

[wonderplugin_slider id=179]

 

Vuna u bescenje

Mada, bar za sada nema veliki broj grla u svom toru, Nemanja je baš kao i ostali uzgajivači ovaca, prinuđen da ih jednom godišnje šiša.

– Tokom maja meseca, u ovčarniku se obavlja šišanje ovaca. Za ovaj posao moram angažovati radnika, koji svoju uslugu naplaćuje po ceni od 250 dinara po grlu. Sa druge strane cena vune je toliko mala, pa nakon plaćanja usluge šišanja, vlasnicima ovaca gotovo ništa ne ostaje. Uostalom, odgajivači ovaca i ne računaju da će ostvariti neku zaradu od prodaje vune, koja već godinama ima veoma nisku cenu – konstatuje Nemanja.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here