Nemačka je godinama obećana zemlja za medicinare sa ovih prostora, te je potez Vlade Srbije da stopira konkurse izazvao burne reakcije i otvorio pitanje da li je to pravi način rešavanja sve očitijeg nedostatka zdravstvenih radnika u zemlji, piše BBC na srpskom.
Konkursi su deo sporazuma koje su dve zemlje potpisale 2013. i koji će, kako najavljuje resorni ministar Zoran Đorđević, biti raskinut sledeće godine. Time se prekida projekat Tripl vin (Triple Win), koji sprovode nemačka agencija za zapošljavanje, srpska Nacionalna služba za zapošljavanje i Nemačka organizacija za saradnju (GIZ).
Cilj projekta bio je da nadomesti nedostatak medicinskih sestara u Nemačkoj, zapošljavajući radnike iz zemalja u kojima ih ima više nego što je potrebno.
Iz GIZ-a za BBC na srpskom kažu da će poštovati odluku Vlade Srbije i da će „u duhu dobre saradnje, tri partnera u Srbiji razgovarati kako dalje“.
„Ako, kao odgovor na promenjenu situaciju na domaćem tržištu rada, vladine agencije u partnerskoj zemlji odluče da više ne žele da pružaju ciljanu podršku migraciji radne snage u Nemačku, savezna agencija za zapošljavanje i GIZ će to poštovati“, navodi se u odgovoru te organizacije za BBC.
Najava o ukidanju sporazuma stiže mesec dana pre stupanja na snagu izmena nemačkog Zakona o useljavanju radne snage, koji će olakšati prijem radnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.
[wonderplugin_slider id=26]
Mario Reljanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union tvrdi da se ukidanjem ovog sporazuma ništa drastično neće promeniti. Medicinski radnici će nastaviti da odlaze, kaže Reljanović, ocenjujući ovaj potez kao političku igru .
„Država umesto da, na primer, poveća 100 odsto zarade medicinskim radnicima i zaposli 5.000 novih radnika i na taj način pokuša da spreči odlazak, pokušava to da uradi time što im možda ukidanjem ovog sporazuma otežava put do dobijanja radne dozvole“, kaže Reljanović.
Reljanović kaže da je od potpisivanja ovog sporazuma ukazivao na problematiku koju on nosi. Medicinski radnici, kaže on, „nikada nisu bili višak u Srbiji, a i ako jesu, to nije smelo da se desi“.
„Nekoliko godina njegovog važenja dovelo je do toga da više nemamo određene profile medicinskih radnika. To stvara velike probleme“, tvrdi Reljanović.
Šta se ukida?
Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije potpisale su u januaru 2013. godine Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj.
U projekat Tripl vin bile su uključene Srbija, Bosna i Hercegovina i Filipini.
Predviđeno je i da odlazak osoblja u Nemačku ne sme da stvori nedostatak medicinskih sestara u zemljama porekla, odnosno da dovede do odliva mozgova.
Do novembra 2019, više od 3.000 medicinskih sestara iz ove tri zemlje je zaposleno u Nemačkoj. Iz Srbije ih je otišlo 784.
Ove godine je trebalo da budu raspisana tri nova konkursa, ali ih – makar prema najavama ministra Đorđevića – neće biti.
„Na poslednji objavljeni konkurs prijavilo se 70 ljudi, međutim, neće svi prijavljeni otići na rad u Nemačku“, navode u NSZ-u.
Koji će konkursi biti stopirani, šta će se promeniti kada sporazum bude raskinut i hoće li Srbija trpeti nekakve posledice, BBC je pokušao da sazna u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali odgovor nije stigao do nastanka ovog teksta.
„Nijednom se nisam pokajala što sam otišla“
Margareta S. je u martu 2018. otišla preko ovog projekta u selo u okolini Hajdelberga. Radi u jednom od najvećih stacionara za pacijente sa neurološkim oboljenjima poput demencije, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
„Plaćen nam je smeštaj u selu ako ga želimo i tu sam boravila godinu dana, dok se nisam malo snašla. Pošto nisam plaćala stan, ostajalo mi je više od pola plate. Posao je bio naporan, posebno prvih šest meseci, dok nisam bolje savladala nemački“, kaže Margareta za BBC na srpskom.
Uslovi rada su, kaže – „kao sa druge planete“.
„Pošto se smatra težim oblikom posla medicinske sestre, smene su kraće, slobodni dani češći, a u svakom trenutku imamo na raspolaganju psihološku pomoć. Svakih nekoliko meseci prolazimo novu obuku, nove metode rada sa ovim pacijentima“, kaže.
Izdvaja i loše strane, ali one, kaže, svuda idu u opis posla medicinske sestre – poput održavanje higijene. Međutim, preovlađuje činjenica da se njen rad ceni – Margareta kaže da je u njenoj bolnici „medicinska sestra u potpunosti uključena u rad doktora.“
„Naravno, doktor odlučuje, ali se mišljenje sestre uzima u obzir – i to uvek. Ona provodi najviše vremena sa pacijentom. I to je jedan od razloga što ću ostati ovde i što se, bez obzira na nostalgiju, prijatelje i rodbinu, nijednom nisam pokajala što sam otišla.“
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je 10. zemlja po odlivu mozgova, a procene Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj su da godišnje zemlju napusti oko 50.000 ljudi.
Od zemalja regiona ispred Srbije su Bosna i Hercegovina (3. mesto), Hrvatska (4. mesto), Rumunija (5. mesto) i Severna Makedonija (8. mesto).
Tačan broj medicinara iz Srbije u Nemačkoj
Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije je za sedam godina trajanja projekta posredovala „za oko 730 medicinskih i pedijatrijskih sestara i tehničara“, piše u odgovoru ove službe na pitanja BBC-ja.
Kako navode iz GIZ-a, od 2013. do 2019. godine kroz projekat je regrutovano 784 negovatelja iz Srbije.
Pošto odlazak preko NZS-a nije jedini način za nalaženje poslova u Nemačkoj, nema preciznih podataka koliko je tačno medicinskog osoblja otišlo da radi u toj zemlji.
Mario Reljanović kaže da je „dobro kada možete da izvezete radnu snagu, da smanjite nezaposlenost“.
„Ali ovde se radi o specifičnom profilu radnika koji u Srbiji nije bio višak, odnosno i ako je bilo viška, nije smelo da ga bude“, objašnjava.
Ukidanjem jednog sporazuma država ne može da spreči radnike da odu, kaže on.
Profesor Reljanović smatra da je ukidanje sporazuma više politička izjava, „klasičan potez države koja ide amaterskim merama protiv nekog problema, koje suštinski ne rešavaju problem“.
„Izgrađen je mehanizam za odlazak. Bilateralni sporazum može da se stavi van snage, ali ne može nikome da zabrani da se iseljava“, kaže Reljanović.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta kritikovao učešće države, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje, u procesu slanja srpskih medicinara u Nemačku na osnovu postojećeg sporazuma.
Nedavno je, gostujući na Hepi televiziji, poručio nemačkom ministru zdravlja da ne dolazi po medicinsko osoblje posle uvođenja novog zakona.
„I sad kad nam dođe u martu ova odluka Nemačke, na koju se ježim što naši mediji za sto, dvesta evra im puštaju te oglase ‘e dođite u Nemačku 1. marta, Nemačka će da vas primi sve’. Špan, fantastičan, sposoban, nemački ministar zdravlja kaže – e, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre. E nećeš majci da dolaziš ovde“, poručio je Vučić.
Agencije i drugi načini odlaska
Filip Perišić živi u Nemačkoj više od 10 godina i vodi blog Nemački kutak, na kom deli iskustva i savete za studiranje, rad i život u Nemačkoj.
Otišao je zbog odbojke, a onda završio studije i ostao da radi u toj zemlji.
Kaže da država ne bi trabalo da zaustavlja ljude da odloze u inostranstvo zbog posla.
„Država sistemski sama odvodi ljude time što ima agenciju za zapošljavanje u nekoj zemlji. Time ostvaruje interes te druge države, a ne svoj. Nemačka vlada nema agenciju koja radi na odvođenju kvalifikovanih radnika iz svoje u neku drugu državu“, kaže Perišić.
Način za odlazak mnogi nalaze i preko agencija koje posluju pod licencom srpskog Ministarstva za rad.
Aleksandar Veljković, direktor jedne agencije koja u Nemačkoj nalazi poslove medicinskom osoblju i vozačima, kaže da se ništa neće promeniti.
„Mi ćemo nastaviti da radimo kao i do sada“, kaže Veljković.
Agenciju je osnovao 2013. godine i do sada je preko nje posao našlo nekoliko stotina medicinskih radnika i vozača.
Posao preko njegove agencije našao je i Srđan Josimov.
Napustio je posao u Beogradu i od 2016. živi u okolini Frankfurta. Radi u bolnici kao medicinski tehničar.
Kako je ranije rekao za BBC na srpskom, finansijski razlozi su ga naterali da ode, ali ga uređen sistem zadržava u toj zemlji, iako, kako kaže, ni u Nemačkoj nije sve savršeno.
„Da mi sada u Srbiji ponude dobru platu i uslove, ne bih razmišljao da se vratim“, rekao je Srđan. „Otišao sam zbog novca, ali ostajem zbog uslova života i sistema koji tamo postoji, a ovde ne. Ni u Nemačkoj nije savršeno, ali je dobro.“
Život u Beogradu i Frankfurtu je neuporediv – ne samo finansijski, već i kada se govori o kvalitetu života.
„U Srbiji sam imao posao, ali i platu od oko 30.000 dinara. Morao sam sve da planiram. Kada mi je bilo potrebno nešto od garderobe, morao sam da razmislim da li mi zaista treba i da planiram da od naredne plate to možda kupim. U Nemačkoj o tome ne razmišljam.“
[wonderplugin_slider id=67]
Srđan ima stalnu radnu dozvolu, a 2021. godine dobiće i stalnu boravišnu vizu.
Posao preko agencije u Nemačkoj našla je i Melita Arifi.
Iz Subotice se pre nedelju dana odselila u bavarski gradić Bad Kisingen i počela da radi u bolnici.
„Mislim da sam se dobro snašla. To mi pričaju kolege koje dosta pomažu“, priča Melita za BBC na srpskom. „Sam posao nije težak, više je stresan, pre svega zbog jezika, zatim zbog specifičnosti intervencija, ali i zbog načina rada koji se razlikuje od onog u Srbiji.“
Ona trenutno i živi u klinici u kojoj radi, dok ne nađe stan.
Prvi utisci su joj pozitivni, ali kaže da ostavlja „prostora da se još uverim da li je ovo pravo mesto u Nemačkoj za mene“.
U Nemačku je otišla iz želje da živi bolje.
„Znam da tamo nije bajka, ali je bolje nego ovde. Ja volim ovaj posao, ali mi ovde nismo motivisani za rad, uslovi su loši, niko ne pita radnike kako im je“, rekla je Melita za BBC na srpskom dok je čekala vizu.
U Srbiji je završila Ekonomski fakultet, ali nije mogla da nađe posao u toj struci, pa se okrenula srednjoškolskom obrazovanju.
Pre odlaska u Nemačku radila je u domu za stare.
Šta se menja od 1. marta?
Prema novom zakonu, svi koji žele da se zaposle u Nemačkoj, moraće da dobiju zvaničnu potvrdu o utvrđivanju ekvivalentnosti profesionalne kvalifikacije, navedeno je na sajtu Ambasade Nemačke u Srbiji.
Kada dobiju ovu potvrdu, kvalifikovani radnici i stručnjaci moraće da podnesu zahtev za izdavanjem vize kako bi otputovali u Nemačku i prihvatili radno mesto za koje su obučeni.
Oni kojima nemačke vlasti priznaju samo delimične profesionalne kvalifikacije, mogu da traže vizu za stručno usavršavanje.
Ljudima koji žele da odu, a ne nađu posao unapred, ali znaju nemački jezik i imaju dovoljno novca da pokriju troškove života, na raspolaganju je šestomesečna viza za traženje posla.
Neka od pravila važiće samo za određene starosne grupe.
Tako kvalifikovani radnici stariji od 45 godina moraju da pokažu ugovor o radu koji im obezbeđuje zakonom određenu minimalnu zaradu ili dokaz o starosnoj penziji čija visina pokriva osnovne životne troškove, navedeno je na sajtu ambasade.
Mlađi od 25 godina mogu da dobiju vize za nastavak školovanja.
