Od zatvaranja „balkanske rute“ u martu 2016, broj migranata u Srbiji nikada nije bio veći nego ove zime, a Komesarijat za izbeglice procenjuje da ih je oko 6.500, piše „Politika“.
UNHCR barata približno istom brojkom (6.600), dok u Centru za pomoć tražiocima azila kažu da ih je najmanje 7.000.
Ponajviše ih je iz Avganistana i Pakistana, potom Irana i Iraka, država severne Afrike, navodi list u izdanju od utorka.
Kako precizira Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije, od marta 2016. u našim prihvatnim centrima boravilo je između 2.500 i 3.500 migranata, a sada ih je oko 5.500.
Prema njenim rečima, ukupni kapacitet 17 centara je oko 6.000 mesta, ali se može obezbediti i koja stotina više.
Problem je što, kako se navodi, migranti izbegavaju smeštaj u centrima u Preševu, Beloj Palanci ili Pirotu jer žele da budu bliže granicama EU kroz koje očajnički traže prolaz.
Procena je da duž državnih međa Mađarske, Hrvatske i BiH ima između 800 i 1.000 migranata koji vrebaju priliku za ilegalan prelazak.
[wonderplugin_slider id=67]
Sadašnje „jezgro“ migranata u Srbiji puni se ne samo prilivom iz Grčke, preko Severne Makedonije ili Albanije, već i povratnim talasima iz Hrvatske, BiH i Mađarske.
Reč je, piše list, o takozvanom izgurivanju (push back), metodi koju primenjuju policijske i pogranične službe susednih država.
Međunarodne humanitarne organizacije dokumentovale su i slučajeve lančanog izgurivanja – iz Slovenije u Hrvatsku, iz Hrvatske u BiH, a odatle u Srbiju.
Prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, od januara do sredine septembra 2019. evidentirano je 1.256 „izguranih“ iz okolnih zemalja, najviše iz Hrvatske i Mađarske.
[wonderplugin_slider id=26]
