Povodom predstojećeg Međunarodnog dana energetske efikasnosti (5. mart) razgovarali smo sa Annom Feketeovom. Anna je po struci diplomirani inženjer arhitekture, radi u Opštini Bačka Palanka na radnom mestu energetski menadžer Opštine Bačka Palanka.
S obzirom na to da nam se približava Međunarodni dan energetske efikasnosti, da li biste nam mogli reći u nekoliko rečenica šta je to energetska efikasnost?
Termin energetska efikasnost definisan je u domaćoj regulativi i u tom smislu imam obavezu da kažem da energetska efikasnost predstavlja skup mera i promena načina ponašanja kojima se smanjuje potrošnja energije u raznim sektorima: proizvodnji, prenosu, distribuciji i potrošnji energije. Mi ćemo danas govoriti najviše o sektoru potrošnje energije, sa fokusom na javnu potrošnju, jer je to sektor na koji možemo da utičemo svojim ponašanjem. Kada se govori o štednji energije to ne podrazumeva potpuno odricanje od energije već korišćenje energije na racionalan i održiv način uz zadržavanje potrebnog komfora, kvaliteta života i sredine, na način da ostavimo dovoljno resursa i budućim generacijama.
Međutim, kada govorimo o energetskoj efikasnosti, smatram da je važno da istaknem i širi aspekt racionalnog korišćenja energije a koji se odnosi na zaštitu životne sredine i na sve izraženije klimatske promene i globalno zagrevanje, jer smo upravo svedoci sve češćih ekstremnih vremenskih prilika do kojih dolazi usled velike emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Naši svakodnevni izbori i odluke koje donosimo: od kupovine nekog uređaja, namirnica, odeće pa sve do odluke koje ćemo sredstvo transporta koristiti pri odlasku u školu ili na posao, svaka naša aktivnost troši energiju te ostavlja takozvani ekološki otisak na životnu sredinu odn. planetu i itekako utiče na energetsku efikasnost o kojoj danas govorimo.
Dakle energetska efikasnost je nešto što se tiče svakog od nas i svako od nas treba da se informiše i promisli kako može lično da doprinese poboljšanju energetske efikasnosti i očuvanju sredine u kojoj živi.
[wonderplugin_slider id=154]
Ukoliko sagledamo savremeni svet dosta se priča o obnovljivim izvorima energije. Da li nam možete kazati u kakvoj i kolikoj meri su obnovljivi izvori energije zastupljeni kod nas na lokalu?
Naravno, prelazak sa konvencionalnih, fosilnih izvora energije na obnovljive izvore energije je jedan od ciljeva i prioriteta svih strategija koje se tiču odgovora na klimatske promene pa tako i naše nacionalne i lokalne strategije održivog razvoja.
Opština Bačka Palanka je sa partnerima iz privatnog sektora izradila jedan akcioni plan za podsticanje povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije na teritoriji naše opštine za period do 2020. godine što znači da ćemo u ovoj godini pristupiti reviziji ovog strateškog dokumenta. Ovim dokumentom su mapirani potencijali obnovljivih izvora energije, kao i ciljevi i mere za unapređenje njihovog korišćenja u oblasti zgradarstva.
U tom smislu mi je drago da mogu reći da su dve škole na teritoriji naše opštine instalirale kotlove na biomasu i to drvni pelet, a za treću školu je izrađena projektno-tehnička dokumentacija za kompletnu energetsku sanaciju objekta, koja je trenutno na reviziji kod donatora bespovratnih sredstava; na jednom vrtiću i sportskom objektu su ugrađene toplotne pumpe i sve su to objekti koji su se grejali na čvrsto gorivo, ugalj i drvo. Izrađene su i ekonomske analize opravdanosti ugradnje solarnih kolektora za zagrevanje tople sanitarne vode za jedan sportski objekat ali nažalost pokazale su da period povrata investicije nije odgovarajući iako postoji potencijal za korišćenje solarne energije u te svrhe. Ovde bih još napomenula da posedujemo i projekat za korišćenje geotermalne energije za zagrevanje vode i jednog sportskog objekta, međutim takva investicija zahteva velika ulaganja i još nismo uspeli pronaći sufinansijera.
Dakle moj zaključak je da potencijali obnovljivih izvora energije itekako postoje i da Opština Bačka Palanka prati svaku mogućnost za finansiranje i realizaciju projekata koji se odnose na povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije pre svega u javnim zgradama.
Ovde bih još napomenula, iako to nije deo moje nadležnosti, da velike internacionalne kompanije, koje posluju na teritoriji naše opštine, takođe koriste sve veći udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji, a najmanje je jedna kompanija izgradila biogasno postrojenje za proizvodnju tzv. „zelene energije“. Prema mojim saznanjima mali udeo agrarne biomase, u odnosu na potencijal, se u ukupnom energetskom bilansu Opštine koristi u energetske svrhe i to je sektor koji zahteva određene podsticaje i posebnu regulativu.
Znajući da gubici energije nikada ne mogu biti svedeni na nulu, možete li nam reći kako da energija bude efikasnije korišćena?
Za početak je potrebno identifikovati gde su ti gubici. Da bismo to uradili neophodno je prikupiti energetske i građevinske podatke o zgradama i drugim sistemima, zatim izvršiti energetske preglede i odrediti energetska svojstva objekata. U zgradarstvu su objekti, na osnovu energetskih svojstava, klasifikovani u energetske razrede od razreda A+ do G, o čemu se izdaje sertifikat odnosno energetski pasoš zgrade. Za one koji ne znaju da navedemo da se energetski efikasnim objektima smatraju objekti u razredima od A+ do C, gde su objekti koji pripadaju energetskom razredu A+ objekti nulte potrošnje energije gde se sva energija potrebna objektu proizvodi na lokaciji objekta. Kod postojećih objekata prilikom energetske sanacije neophodno je unaprediti energetska svojstva objekta najmanje za jedan razred.
Tu bih napomenula da je Opština Bačka Palanka, iz Fonda za zaštitu životne sredine, finansirala izradu elaborata energetske efikasnosti objekata javne namene (škole, vrtići, sportski centri) na osnovu kojih je utvrđen energetski razred objekta i izrađen energetski pasoš postojećeg stanja. Na žalost, objekti javne namene uglavnom pripadaju najneefikasnijim energetskim razredima (G, F) što znači da je neophodno obezbediti značajna sredstva za unapređenje energetskih performansi tih objekata.
Kada govorimo o zgradarstvu, zgrade su veliki potrošači energije a najveći gubici energije se ostvaruju preko termičkog omotača zgrade: neizolovani zidovi, tavan, krov, prozori, vrata. Izolacijom termičkog omotača zgrade smanjuju se toplotni gubici, međutim da bismo ostvarili uštedu u potrošnji energije potrebno je istovremeno realizovati i odgovarajuće mere na termo-tehničkim sistemima zgrada kao a uz ugradnju štedljive rasvete moguće je postići uštede energije i do 60%; to su investicije kojeće se u kratkom roku vratiti.
Ovde smo govorili o visokobudžetskim merama, međutim nezanemarljive uštede na duži period je moguće postići i merama koje iziskuju manje ili nikakve finansijske izdatke, kao što je: korišćenje niže tarife električne energije, voditi računa o potrošnji vode, noću smanjiti grejanje za 1ºS, redovno čišćenje kamenca, isključivanje električnih uređaja kada se ne koriste, redovno čišćenje kamenca, zatvaranje vrata i prozora u prostorijama koje se greju, korišćenje zastora na prozorima i dr. Zelenilo takođe ima značajan doprinos u uštedi energije.
Gubici energije postoje i u vodovodnom sistemu, stoga Opština Bačka Palanka uz pomoć Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije priprema tehničku dokumentaciju za smanjenje i tih gubitaka.
Recite mi nešto o tome da li ste Vi kao osoba zadužena za energetsku efikasnost u opštini Bačka Palanka, zadali sebi neke ciljeve? Koji su to ciljevi?
Nisam sigurna koliko je široj javnosti jasno koji je obim posla mora Opština Bačka Palanka da uradi da bi uspostavila funkcionalni sistem energetskog menadžmenta, koji će dovesti do zahtevanih godišnjih ušteda energije u objektima javne potrošnje. Kao što sam rekla napred trenutno smo u završnoj fazi izrade energetskog bilansa Opštine za period od 2016. do 2019. godine, koji prethodi pripremi godišnjih izveštaja, koje šaljemo Ministarstvu rudarstva i energetike. To je posao koji nije previše ni medijski atraktivan ali je svakako preduslov za sve dalje aktivnosti, planove i projekte.
Dakle naš sledeći cilj, kada izračunamo koliko naši objekti koriste energije na godišnjem nivou, je izrada programa energetske efikasnosti Opštine Bačka Palanka za period od tri godine.
Međutim Opština Bačka Palanka paralelno sa izradom energetskog bilansa i programa Opštine organizovano prati, priprema i realizuje konkurse za dodelu sredstava za unapređenje energetske efikasnosti tako da smo do sada ugradili štedljivu unutrašnju rasvetu u 5 objekata osnovnog i srednjeg obrazovanja, realizovali određene radove na sanaciji termičkog omotača nekoliko objekata i dr.
U tom smislu naš zadatak je iskoristiti sva sredstva koja nam se daju na raspolaganje u cilju smanjenja korišćenja konvencionalnih, fosilnih goriva, povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i smanjenja emisije CO2 objekata čije troškove energije, energenata i vode snosi opštinski budžet.
I za kraj nam recite tri stvari po Vašem mišljenju koja bi Bačku Palanku učinile boljom nego što je sada.
Bačku Palanku čine ljudi i to je njeno najveće bogatsvo, a pošto bih želela da ostanemo u okviru naše teme smatram da je prva a možda i najvažnija stvar povećanje svesti građana i edukacija mladih o zaštiti životne sredine i njenom aspektu koji se odnosi na energetsku efikasnost. Kada govorimo o energetskoj efikasnosti grada, uz pomenutu edukaciju, rekla bih da je potrebno angažovati se više i na promociji većeg korišćenja bicikla i hodanja kao mere za destimulaciju korišćenja automobila. A da ne govorim koliko je važno sačuvati svako drvo, zelenu površinu, park.
[wonderplugin_slider id=136]
To je zadatak za naredni period, kako Opštine Bačka Palanka tako i obrazovnih institucija, i ovom prilikom imam veliko zadovoljstvo da najavim da ćemo ove godine, u partnerstu sa Ministarstvom rudarstva i energetike, u jednoj od škola na edukativan način obeležiti 5. mart Međunarodni dan energetske efikasnosti igrajući edukativnu i zabavnu igricu „Igraj za energiju“.
Nastavićemo i da apliciramo za sredstva u cilju ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti javnih objekta jer javne zgrade imaju i veliku „edukativnu“ ulogu u širem društvenom kontekstu.
Kada uspemo to da postignemo ostale (dve i više) stvari će doći same po sebi.
