Svetska zdravstvena organizacija saopštila je pre nekoliko dana da je Evropa postala centar pandemije korona virusa. U želji da saznamo da li su se razvijene zemlje bolje snašle u ovoj situaciji od nas, kontaktirali smo našeg sugrađanina, Gorana Paunovića, iz Bačke Palanke, koji duži niz godina živi i radi u Nemačkoj.
Goran se već podobrano adaptirao na život u Nemačkoj i uklopio u njihov stil. Bio je ubeđen da je Nemačka savršeno organizovan sistem i da su Nemci znatno poslušniji od nas Srba. Da li je to baš tako?
Zahvaljujući internetu, svet je postao globalno selo, pa je tako i Goran dobro upoznat sa situacijom u našoj zemlji i načinom na koji se mi borimo protiv korona virusa (izuzimajući rakiju i beli luk). Kad sam ga 18.03.2020. pozvala na viber, očekivala sam kritike da nešto u Srbiji ne valja, međutim… on se žalio na Nemce. Zašto? Kaže kontradiktorni su, pozivaju na manje socijalnih kontakata, zatvorili su vriće, škole, fakultete i granice, a ugostiteljski objekti mogu da rade, iako uz redukovano radno vreme i ograničen broj gostiju. Goran je inače šef kuhinje u renomiranom restoranu u samom centru Fulde u kome je radno vreme trenutno ograničeno do 15h. Stoga je bio veoma iznenađen kad ga je redovan gost, Nemac, pozvao telefonom sa pitanjem: Da li vi slučajno radite? Ne, ne radimo!
[wonderplugin_slider id=154]
Ljudi po Nemačkoj mogu slobodno da se kreću, nema policijskog časa, samo preporuka da se izbegavaju bliži kontakti sa drugim ljudima. Sve prodavnice, osim prehrambenih, su zatvorene. Isto kao i kod nas, u prodavnicama nema brašna, šećera, ulja i toalet papira, rafovi se pune, ali nedovoljnom brzinom. U apotekama nedostaju zaštitne maske, rukavice i dezinfekciona sredstva. Zato je bio iznenađen nekim komentarima naših ljudi na društvenim mrežama. Ljudi, pa ni u Nemačkoj nema maski, dezinfekcionih sredstava, ni brašna! – poručuje Goran.
Iste probleme imaju i Nemci.
I oni nemaju kome da ostave decu. Na posao idu, vrtići i škole ne rade, a preporuka je, kao i kod nas, da se deca ne ostavljaju babama i dedama. Logično se pitaju, gde ćemo sa njima. Ono što posebno zabrinjava našeg sugrađanina jeste činjenica da i pored toga što svaki dan u Nemačkoj od korona virusa oboli preko 2.000 njih, mladi ljudi situaciju ne shvataju dovoljno ozbiljno, nego „vršljaju“ po gradu do ranih jutarnjih sati, ne pridržavajući se, ni približno, propisanog rastojanja od 1.5m.
Svako jutro Nemci čekaju obaveštenja o broju obolelih i umrlih od korona virusa, kada im se u isto vreme saopštava da li će biti preduzete neke restriktivnije mere zaštite na nivou države. Prema Worldometer-u, u Nemačkoj trenutno (podatak iz 18.03. 2020.) ima 12.327 obolelih i 28 umrlih od korona virusa. Ni oni nisu spremni na ovu situaciju. Čak su i Nemci tražili pomoć od Kineza u opremi i stručnom osoblju. Nadamo se da će, naš brat, Si Đinping, ipak pre da pomogne nama.
Na pitanje da li će sad doći u Srbiju, bio je odlučan.
Ne! Kao što sam već pomenula na početku, Goran se lepo uklopio u nemački stil života i ima dosta prijatelja. Međutim, u kriznim situacijama nešto ga, kao i većinu naših ljudi, vuče u domovinu. Sigurnije i zaštićenije se osećate kada ste sa svojima, kaže Goran, ne osuđujući ljude koji su odlučili da se, uprkos preporukama da to ne čine, ipak vrate u Srbiju. On, iako je već kupio avionsku kartu, u ovom momentu neće dolaziti. Avio kompanija ne može da mu garantuje da će izabranog leta biti, u Srbiju ako dođe mora u karantin, u Nemačku ako se vrati, opet će morati u samoizalaciju, a pored toga u Srbiji bi bio sa majkom koja ima preko 65 godina, i čije zdravlje ne želi da ugrozi.
Zato na kraju našeg razgovora, poručuje da se od dolazaka u Srbiju suzdrže svi oni koji ne moraju da se vrate, kako se situacija ne bi dodatno zakomplikovala. Društvene mreže su tu da nas koliko-toliko približe, kako bismo se što pre ponovo sreli, zaključuje Goran.
