BAČKA PALANKA: Kao i svi građani Srbije, Milijana (41) i Srđan (41) Adamović, bračni par iz Bačke Palanke, već dve nedelje žive po pravilima vanrednog stanja. Samo, u njihovom slučaju, to uključuje i – desetoro dece.
I dok se zbog trenutne situacije u Srbiji mnogi roditelji žale da ne mogu da izađu na kraj sa decom u izolaciji, te da ne znaju kako da im kvalitetno ispune vreme kod kuće, Adamovići, sa svojih desetoro dece, poručuju da, ako mogu oni, moći će svi.
Milijana je rodom iz Gajdobre, Srđan je iz Subotice, a od pre nekoliko godina žive i rade u Bačkoj Palanci, gde imaju stomatološku ordinaciju.
Upoznali su se kao brucoši na beogradskom Stomatološkom fakultetu i svoju ljubav krunisali na šestoj godini studija kada su dobili Dimitrija (16). Kažu da su oduvek maštali o velikoj porodici, tako da je svako sledeće dete bilo za njih blagoslov koji je pratila beskrajna ljubav i sreća što je, kako i danas tvrde, za njih najveća nagrada za sva odricanja i uložen trud, na šta se nikada ne žale.
Prvo dete je bilo samo podsticaj mladom paru da što više uči i da se usavršava, tako da je Milijana samo dan nakon diplomiranja rodila Jovana (15) i njihova, tada mala porodica mogla je normalno da živi od Srđanove plate koji je u to vreme kao odličan student bio pomoćnik asistenta na Stomatološkom fakultetu.
Nakon Beograda odlučili su da se presele u Suboticu i da tamo započnu stomatološku praksu, a njihovu ljubav hranile su prinove Lazar (14), Ana (13), Nedeljko (11), Nikola (10) i Đurđija (6). Posle toga pružila im se prilika da se presele u Bačku Palanku i tamo otvore sopstvenu stomatološku ordinaciju. U Bačkoj Palanci su im kao blagoslov stigli Jovan (5), Sava (4) i Teodor (3), pa sreći Adamovića nije bilo kraja.
Kako nam objašnjavaju, Milijana zbog obaveza prema deci za sada radi u ordinaciji skraćeno radno vreme, dok je Srđan sa pacijentima od prvog dana i za kratko vreme su postali jedni od omiljenijih stomatologa u Bačkoj Palanci.
– Kao medicinski radnici pratili smo od početka situaciju sa virusom korona i shvatili smo u jednom trenutku da nećemo moći da obavljamo svoj posao kada se uvedu vanredne mere. Nas je puno u porodici i kako ne bismo ugrozili sebe i druge, odlučili smo da odemo na selo gde ima malo više komfora – priča nam Srđan koji jedini odlazi do prodavnice u nabavku s vremena na vreme, jer smatra da u ovakvim situacijama ne treba paničiti i stvarati bespotrebno velike zalihe hrane.
ORGANIZACIJA
Adamovići kažu da u ovako brojnoj porodici mora da postoji dobra organizacija, ali i solidarnost jer starija deca rado i često pomažu, kako njima, tako i mlađima u svakodnevnim obavezama, od spremanja i kuvanja, do domaćih zadataka, učenja i nezaobilazne igre.
– Sve su to vredna deca i svi imaju neke vannastavne aktivnosti i bave se sportom i svi imaju neka svoja interesovanja, dok mi nastojimo da ih uputimo na pravi smer. Trenutno ovde nemamo televizor jer bi bilo teško dogovoriti se ko će šta da gleda, a i kada smo kod kuće ne interesuje ih previše, kao ni igrice na kompjuteru. Sada kompjuter koristimo za praćenje nastave i svako ima svoj raspored. Dok jedni uče, drugi pomažu po kući, treći rade domaći, najmlađi se igraju, a mi pokušavamo da sve ispratimo kako ne bi bilo nekih propusta, pogotovo što se tiče škole, jer je ovakav način učenja potpuno nov za decu i smatram da roditelji moraju dobro da obrate pažnju na to kako deca obavljaju zadatke. Srećom, deca imaju volju i da u takvim okolnostima ispune sve što im je zadato, a stariji su uvek tu da pripomognu mlađima oko razumevanju gradiva. Za sada sve funkcioniše – priča nam ponosno Srđan.
12 OBROKA DNEVNO
Kada porodice imaju puno članova kao što je to slučaj sa Adamovićima, Milijana uz osmeh dodaje da je uvek za sve najveća misterija kako izgleda spremiti 12 obroka za doručak, ručak i večeru.
– Kako izgleda kuvanje u mnogočlanim porodicama za mnoge je velika zagonetka, ali tu zapravo nema velike tajne, sem što se kuvaju veće količine hrane. Uvek za ručak idemo na opciju kuvanih jela, Srđan voli da mesi hleb, a to je i najmlađima doživljaj jer vole da mu pomažu, a uvek se trudimo da se kuva raznovrsna hrana. Jedino pravilo od koga nema odstupanja jeste da za stolom nema biranja, već se jede isključivo ono što je postavljeno na trpezu. Za doručak i večeru je malo drugačija priča jer svako ima svoj neki ritam pa onda, kako to moj suprug voli da kaže, jedemo “lovački” – ko šta nađe u frižideru, a naravno da se često i za večeru kuva – priča nam Milijana.
IGRANJE
Ističe ipak da je u ovakvim okolnostima nemoguće funkcionisati bez raspodele zadataka tako da su deca naučena da održavaju kuću čistom, da kuvaju jednostavnije stvari, a na prvom mestu da se brinu jedni o drugima i da uče zajedno.
– Priznajemo da je mnogo lakše biti u izolaciji kada imaš dvorište i zato ne bismo nikome davali savete kako da popune svoje vreme u izolaciji jer su okolnosti te koje diktiraju mogućnosti. Mi ovde, recimo, nemamo ni televizor, ali zato stavljamo akcenat na društvene igre i trudimo se na drugi način da im razvijamo inteligenciju, a pogotovo maštu koja našoj deci svakako ne manjka, jer imamo ovde i jednu kucu sa kojom se najmlađi najviše igraju nekih samo njima znanih igara, pa su čas lovci, čas veverice, čas lisice… Bitno je da smo zajedno i da ni na koji način ne ugrožavamo niti sebe niti druge – poručuju Adamovići.
