Prema istraživanju naučnika sa uglednog Univerziteta u Oksfordu, Hrvatska, Srbija i Slovenija imaju najstrože mere zaštite od pandemije virusa kovid-19 na svetu.
Maksimalnih 100 bodova na Oksfordovoj rang-lestvici strogosti mera Government Response Tracker imaju Hrvatska, Srbija, Slovenija, Indija, Pakistan, Sirija, Vijetnam, Šri Lanka, Tunis, Uganda, Južnoafrička Republika, Bocvana, Madagaskar, Honduras i Kostarika.
Najmanje bodova ima Kina (42,86), zemlja u kojoj je epidemija prvo izbila i koja je imala i stotine miliona ljudi pod nekim oblikom karantina, ali je u međuvremenu suzbila epidemiju i ukinula karantin, iako se početak drugog talasa epidemije u toj zemlji već nazire, prenosi portal Indeks.
Najpoznatija po svojim blagim zaštitnim merama je Švedska, koja je imala najopuštenije mere na svetu pre nedelju dana, kad je imala 42,86 bodova od mogućih 100.
U međuvremenu ih je nešto pooštrila, podstaknuta dramatičnim porastom broja umrlih, pa je 6. aprila, imala 52,38 bodova.
[wonderplugin_slider id=136]
Osim Švedske i Kine, izuzetno blage mere imaju Zambija s 47,62, Gvatemala s 52,38, Rumunija sa 57,14 i Kenija s 59,52 boda, a relativno blage i Bolivija (61,9), Alžir (61,9), Mongolija (61,9), Čad (66,67), Kolumbija (66,67), Japan (66,67), Gana (66,67) i SAD (66,67), prenosi Tanjug.
Treba naglasiti da za neke zemlje nema dostupnih podataka o zaštitnim merama, uključujući Turkmenistan, čiji je režim zabranio i spominjanje koronavirusa u javnosti, i Belorusiju, čiji je predsednik Aleksander Lukašenko poručio građanima da „piju votku kako bi se borili protiv bolesti” i dodao da „ovde nema virusa, ne vidim ih”.
Naravno, za sveobuhvatnu evaluaciju pojedinih nacionalnih strategija biće potrebno sačekati kraj pandemije i uporediti ukupan broj obolelih, hospitalizovanih i umrlih, relativno po broju stanovnika.
- Pogledaj: U Bačkoj Palanci više nego prepolovljen broj ljudi u samoizolaciji
- Pogledaj: Lajen: Stariji možda u izolaciji do pojave vakcine 2021.
Zagovornici blažih mera ističu i da je nužno uporediti ekonomsku štetu koju su različite zemlje nanele sebi različitim strategijama, ali za bilo kakvu procenu efekata ekonomskih posledica još je prerano jer nijedan ozbiljan stručnjak o tome zasad ne želi da iznosi konkretne prognoze.
