Pre 60 godina jedna fudbalska utakmica je prekinuta kad su neidentifikovani leteći objekti primećeni iznad stadiona u Firenci. Da li su to vanzemaljci stigli na Zemlju? Ako nisu, šta je to bilo?
Desilo se to 27. oktobra 1954. godine, jednog uobičajeno svežeg jesenjeg dana u Toskani. Moćni fudbalski klub Fjorentina igrao je protiv lokalnog rivala Pistoezea.
Utakmicu je gledalo 10.000 navijača na betonskim tribinama Stadiona Artemi Franki. Ali neposredno posle poluvremena, stadion se sablasno ućutao – a potom je iz mase potekla graja.
Gledaoci više nisu pratili utakmicu, već su gledali ka nebu, upirući prstima. Igrači su prekinuli igru, lopta se zakotrljala i stala.
Jedan od fudbalera na terenu bio je Ardiko Manjini – on je bio neka vrsta klupske legende i igrao je za Italiju na Svetskom prvenstvu 1954. godine.
„Sećam se svega, od A do Ž“, kaže on. „Bilo je to nešto što je ličilo na jaje i kretalo se veoma, veoma, veoma sporo.“
Svi su gledali gore, a sa neba je padalo i nešto poput konfeta – srebrnih konfeta.
„Bili smo zapanjeni, nikad nismo videli ništa slično. Bili smo apsolutno šokirani.“
Igra je zaustavljena zato što su gledaoci videli nešto na nebu, stoji u sudijskom izveštaju posle utakmice.
U masi je bio i Điđi Boni, doživotni navijač Fjorentine.
„Jasno se sećam kako sam ugledao taj neverovatan prizor“, kaže on. Njegov opis objekata na nebu blago se razlikuje od Manjinijevog.
„Kretali su se veoma brzo, a zatim su samo stali. Sve je trajalo nekoliko minuta. Najradije bih ih opisao kao kubanske cigare. Podsetili su me na kubanske cigare, tako su mi izgledali.“
Boni je godinama iznova proživljavao taj dan u glavi. „Mislim da su to bili vanzemaljci. Verujem u to i nema drugog objašnjenja koje mi pada na pamet.“
Drugi igrač, Romolo Tuli, i dalje živahan u sedamdesetim, slaže se sa tom ocenom.
„Tih godina svako je pričao o vanzemaljcima, svako je pričao o NLO-ovima, a mi smo to doživeli, mi smo ih videli, videli smo ih direktno, za stvarno.“
Incident na stadionu ne može prosto da se protumači kao masovna histerija – NLO-ovi su toga dana primećeni i u brojnim drugim gradovima širom Toskane i u danima koji su usledili.
Prema nekim iskazima svedoka, zrak belog svetla viđen je na nebu kako dopire iz Prata, severnog dela Firence.
Još jedan čovek koji je jedva dočekao priliku da govori o tom danu je Roberto Pinoti, predsednik italijanskog Nacionalnog NLO centra.
On je napisao pregršt knjiga o NLO-ovima a njegov dom u centru Firence prepun je raznih suvenira o vanzemaljcima, plakata starih italijanskih filmova B produkcije, uramljenih novinskih članaka i crno-belih fotografija mutnih letećih tanjira.
„Igrači i publika bili su zapanjeni kad su videli te objekte iznad stadiona“, kaže Pinoti.
„U ono vreme novine su govorile o vanzemaljcima sa Marsa. Naravno, danas znamo da nije tako – ali možemo da zaključimo da se radilo o inteligentnom fenomenu, tehnološkom fenomenu, fenomenu koji ne može da se poveže ni sa čim što poznajemo na Zemlji.“
Njega je zaintrigirao i materijal koji je padao sa neba – ono što je Manjini opisao kao srebrne konfete.
foto: Giornale del Mattino
Činjenica je da istovremeno kad su viđeni NLO-ovi nad Firencom, sa neba je padala čudna, lepljiva supstanca. Na engleskom to zovemo ‘anđeoska kosa'“, kaže Pinoti.
„Jedini problem je što ona posle kratkog perioda nestane.“ Kao desetogodišnji dečak on je lično prisustvovao tom fenomenu. „Sećam se, u po bela dana, kako sam video krovove kuća u Firenci prekrivene tom belom supstancom nekih sat vremena i nakon toga, baš kao sneg, ona se prosto istopila.“
„Niko ne zna kakve veze ta neobična supstanca ima sa NLO-ovima.“
Svedoci su je različito opisali kao sličnu pamuku ili paučini, a supstancu je bilo teško sakupiti zato što bi se dezintegrisala na dodir – ali neki ljudi su čvrsto rešili da otkriju o čemu se tu radi.
Jedan od njih bio je novinar firentinskog dnevnog lista La Nacione, pokojni Đorđo Batini. On je 2003. godine izjavio za italijansku televizijsku emisiju Voyager kako je toga dana primio stotine telefonskih poziva o primećenom fenomenu.
Iz redakcije La Nacionea u centru grada njegov pogled na nebo zaklanjala je Katedrala, tako da se popeo na krov zgrade lista da vidi o čemu to svi pričaju. Ovaj tada osamdesetjednogodišnjak prisetio se da je video „blistave lopte“ kako se kreću ubrzano ka kupoli Katedrale.
Batini je izašao napolje da istraži. Naišao je na šumu nadomak grada koja je čitava bila prekrivena belim paperjem. Sakupio je nekoliko uzoraka obmotavši ih oko šibice i odneo u Institut za hemijsku analizu na Univerzitetu u Firenci. Kada je stigao, otkrio je da su i drugi građani uradili isto.
Laboratorija, koju je vodio cenjeni naučnik, profesor Đovani Kaneri, podvrgnuo je materijal spektografskoj analizi i zaključio da sadrži elemente bora, silicijuma i magnezijuma, i da nije radioaktivan. Nažalost, to nije pružilo nikakve konačne odgovore – a materijal je uništen tokom samog procesa.
Da li je on mogao da potekne iz NLO-a? „To je apsolutno suluda ideja. Nauka potpuno odbacuje tu ideju“, kaže bivši pilot američkih vazduhoplovnih snaga, a danas astronom Džejms Mekgaha.
On je u opservatoriji Graslends u jugoistočnoj Arizoni proveo više od 40.000 sati zureći u noćno nebo. Da ne pominjemo dodatno vreme koje je proveo u kokpitu američkih lovaca.
„Vi znate da čitav NLO fenomen nije ništa drugo do mit, magija i sujeverje, umotan u ideju da vanzemaljci nekako dolaze ovamo ili da nas spasu, ili da nas unište“, kaže on.
Prema Mekgahinom mišljenju, čitav spektakl, sa sve „anđeoskom kosom“, nije bio ništa drugo do selidba paukova.
„Kad sam se prvi put pozabavio ovim slučajem, pomislio sam da se možda radi o vatrenoj lopti, veoma jarkom meteoru koji se raspao u atmosferi. Oni umeju da budu u obliku cigare i sa njih se odlamaju delovi. Ali ubrzo je postalo prilično očigledno da su to izazvali mladi paukovi koji su ispleli mreže, veoma, veoma tanke mreže.“
„Paukovi koriste te mreže kao jedra, povezuju ih i onda dobijete jedan veliki mehur od te supstance, a paukovi se voze na njemu da bi se preselili s jedne lokacije na drugu. Oni samo lete na vetru i te stvari su primećene čak na 5.000 metara iznad zemlje. Dakle, kada se sunčeva svetlost odbije od toga, dobijete razne vizuelne efekte.“
„Dok se deo te stvari raspada i pada ne zemlju, naravno da će sve to izgledati magično“, kaže Mekgaha. „Ali prilično sam siguran da je to ono što se desilo tog dana.“
Ovu teoriju potkrepljuje činjenica da su septembar i oktobar meseci kada se sele paukovi na severnoj hemisferi – a spektakularne migracije paukova čak i dan- danas dospevaju u vesti. Ali ta teorija nije ubedila svakoga.
„Naravno da znam za hipotezu o migraciji paukova – to je čista glupost. To je vrlo stara priča i takođe veoma glupa priča“, kaže Pinoti.
On osporava teoriju o paukovima zbog hemijske analize uzoraka „anđeoske kose“. Paukova mreža je protein – organsko jedinjenje koje sadrži azot, kalcijum, vodonik i kiseonik – a ne elemente navodno pronađene u uzorcima koje su Batini i drugi doneli na univerzitet.
Šezdeset godina kasnije, šanse da se utvrdi pravi uzrok incidenta veoma su male. „Ne verujem u izveštaje o nekom starom i neobičnom događaju kao što je ovaj sve dok ne vidim pouzdane podatke“, kaže novinar zadužen za nauku Filip Bol. On se slaže da se elementi pronađeni u „anđeoskoj kosi“ ne uklapaju u teoriji o paukovima.
„Magnezijum i kalcijum su prilično česti elementi u živim telima, bor i silicijum mnogo manje – ali ako su to glavni sastojci belog paperja, ne zvuči mi kao da je ono poteklo od paukova“, kaže on.
I to onda i dalje ostaje misterija. Bez obzira šta kažu naučnici, oni koji su bili prisutni ubeđeni su da to što su videli ne liči ni na šta zemaljsko.
Romolo Tuči se prosto oseća srećnim što je bio prisutan. Njegove oči uzbuđeno igraju dok se priseća tog neobičnog dana. „Bio sam očaran i takođe veoma, veoma srećan.“
Možda će Vas zanimati:
Vrtići počinju da rade od 11. maja
Anketa: Bačkopalančani o pomoći od 100 evra građanima Srbije (VIDEO)
