1. „Gde je tor, tu je i mor”
Još dok sam kao dete provodio raspuste u selu, više puta sam čuo ovu rečenicu, jer su je i baba i deda spominjali u trenucima kada bi im uginulo nešto od stoke. „Gde je tor, tu je mor“. Gde je tor, odnosno obor, tu prirodno mora doći i do smrti. U prevodu: gde ima života, ima i smrti. Prema dubljem tumačenju moje bake to bi značilo: „Ako nemate stoku, ne možete ništa izgubiti, odnosno ako nemate život, nemate ni smrt“. Jedno bez drugog ne idu.
2. „Budi dobar čovek, ne svađaj se sa komšijama“
Ovo i danas voli da ponovi: „Potrudi se da te komšije ne mrze i ne svađaj se sa njima. Lepo je imati prijatelje u selu do našeg, ali šta ti to vredi kad ti je najpreči onaj koji ti je fizički najbliži, onaj ko može da dođe do tebe za pet minuta.
3. „Kad smo preživele rat, preživećemo ćemo i jedan grad“
Ovu rečenicu su mi moja baba i njena najbolja drugarica i prva komšinica Zorka rekle kada sam svratio u Trešnjevicu posle jedne od najjačih vremenskih nepogoda u poslednjih 50 godina, grada koji je pogodio Trešnjevicu 2018. godine. Događaji koji nama izgledaju stravično možda i nisu tako strašni kako izgledaju. Sve zavisi od ugla posmatranja.
4. „Posle kiše dođe sunce“
Bakina rečenica koja ima izuzetnu važnost. Šta god uradio u životu i koliko god se oko nečega nervirao, sunce će ujutru izaći na istoku, a uveče zaći na zapadu. Tako će biti i posle kiše, i posle snega i nevremena. Priroda i svet funkcionišu i bez nas, tako da nam preostaje ili da joj se pridružimo ili da joj „kontriramo“. Naši takozvani problemi su ništa u odnosu na smenu dana i noći.
5. „Jedi samo svoju hranu“
„Najzdravija je seljačka hrana, ova koju sam sama proizvela. Nema ništa bez domaćeg džema i turšije iz tvog podruma, i krompira i pasulje iz tvoje bašte i mesa od tvoje stoke. Naslađe je ubrati iz svoje bakče, jok da kupuješ tuđe“.
6. „Radi dosta, ali daj sebi razonodu“
Ovde nemam šta da dodam: „Čovek mora da radi i da stvara, ne sme da kuka. Ja živim slobodno i ne bojim se nikoga. Posao, stoka, njiva, porodica, sve je to lepo, ali moraš imati svoju razonodu. Volim da „popravim“ ponešto u bašti, da predveče zalijem cveće, da ga gledam kako raste, da svakom jagnjetu tepam i dam nadimak.”
7. „Misli na budućnost, ne zaboravljaj pretke, a živi danas“
„Moraš znati odakle dolaziš i ko su ti preci. Najmanje tri kolena unazad da znaš da izdeklamuješ. Čuvaj zemlju koja ti je ostavljena, ne samo zbog prošlosti koja je na njoj nastala, nego i za buduće generacije. Nikad se ne zna šta može da se desi, pa da se svi vrate na dedovinu.“
Autor: Nenad Blagojević, Priče sa dušom
