Михаљ Браца Кертес преминуо је 29. децембра у 75. години живота. Рођен је 29. августа 1947. године у Бачкој Паланци, у тадашњој ФНРЈ. Био је дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије. Током прве деценије 21. века, након 5. октобра, био је осуђиван, оптуживан, али и сведок у неколико суђења.
Рођен је у Бачкој Паланци од оца Михаља, кројача, и мајке Олге, домаћице. Завршио је основну и средњу школу, као и вишу „Школу за Управљање“, смер социјални рад, у родном граду. Почео је да ради као социјални радник у градској администрацији, постао члан Савеза комуниста Југославије 1974. На локалном нивоу је напредовао до позиције секретара градског комитета Савеза комуниста, за кога је постављен 1986. године. Током трансформације Комунистичке партије у Социјалистичку партију Србије, постао је поборник Милошевићеве политике. Његов успон у високу политику је почео током Антибирократске револуције, устанка против „старог режима“ и подржавајући Милошевићеву политику – започео протесте у Бачкој Паланци и водио протесте до Новог Сада.
Догађај, познат као „Јогурт револуција“, је довео до оставке покрајинског вођства и постављања вођства оданог Милошевићу. Његова изјава „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим?“, га је посебно прославила. Захваљујући тој улози, убрзо је постао члан Председништва, и 1990. је изабран за посланика парламента, и то као посланик из Гроцке.
Након тога је постављен на чело службе Државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника федералног министра иностраних послова Петра Грачанина. Врх Кертесове каријере је позиција директора Савезне Управе царина, на коју је постављен 1993, и коју је држао до 2000. Током своје „владавине“, био је човек коме је Милошевић неограничено веровао.
Након збацивања Милошевића 5. октобра 2000, активисти Демократске опозиције Србије су провалили у централу Управе царина, наводно га затекавши како са сарадницима уништава документацију. Од ствари нађених у згради су и 1,3 милиона долара (у разним валутама), 10 блиндираних лимузина… Након кратког притвора, било му је дозвољено да напусти зграду. Након два поновљена суђења, у фебруару 2007, осуђен је на 2,5 године затвора због обезбеђења возила убицама опозиционих политичара у атентату на Ибарској магистрали 1999.
У септембру 2007. је оптужен за злоупотребу положаја и проневеру. Између осталог, тужилаштво је теретило групу која се састојала од Слободана Милошевића, Јована Зебића и Николу Шаиновића за пренос 38 милиона немачких марака на кипарске банке, где им се губи траг.
Однос према Бачкој Паланци
Током своје политичке каријере био је човек неограничене власти у Бачкој Паланци. Многи сматрају да је пуно учинио за Бачку Паланку. По неким подацима од укупно 2.300 запослених у Савезној Управи царина током његовог мандата око 800 је било из Бачке Паланке и околине. У Бачкој Паланци је, између осталог, упамћен по изградњи заобилазнице и по изградњи хала у индустријској зони и свим насељеним местима општине (ткз. „Брацине хале“). Сматра се да су ови инфраструктурни подухвати утемељили привредни развој Бачке Паланке.
Данас се још увек у Бачкој Паланци препричавају приче да је хелихоптером доносио новац из Београда за плате „Мајевици“ која је тада била у кризи. Остао је упамћен и по вожњи по граду блиндираном лимузином до куће његове мајке – у згради поред бачкопаланачке Цврцине баре. Имао је велику моћ у Бачкој Паланци. Велики број грађана општине Бачка Паланка и данас му одаје неизмерно поштовање.
