Iskreno o „Aferi Maribor“

Predstavljamo poznate fudbalske sudije iz opštine Bačka Palanka Vojislav Počuč

623
Vojislav Počuč (prvi zdesna) na prijateljskoj utakmici Crvena zvezda – Ferencvaroš 1976. godine

Biografija ovog izuzetnog sportskog i fudbalskog radnika je zaista bogata. Vojislav Počuč je svoju sportsku karijeru počeo još davne 1957. godine kao sedamnaestogodišnjak u tadašnjem “Radničkom” iz Bačke Palanke, čiji je dres nosio sve do odlaska na odsluženje vojnog roka 1960. godine.


Po povratku sa odsluženja vojnog roka, a pri formiranju OFS Bačka Palanka čiji je prvi predsednik bio Milan Stefanović, postojala je potreba za fudbalskim sudijama. U proleće 1967. godine Vojislav Počuč polaže pred komisijom za fudbalskog sudiju i stiče zvanje privremenog sudije.

Prvu utakmicu koju je sudio na Opštinskoj ligi Bačka Palanka je bio slovački derbi u Selenči između „Krivnja“ i „Slavije“ iz Pivnica. To je, u stvari, bila Kup utakmica i nije bilo nikakvih problema. Tada nije bilo ni delegata, sudio je samo jedan sudija, a Ljuba Radanović je išao i lično kontrolisao sudije.

Za zvanje stalnog fudbalskog sudije Počuč polaže 1968. godine, jer zvanje privremenog fudbalskog sudije traje šest meseci do godinu dana. I dalje je, međutim, proleće 1968. godine proveo deleći pravdu na terenima Opštinske lige Bačka Palanka, a u sezoni 1968/69 prelazi da sudi na područnu ligu Novi Sad.

Nakon podnošenja zahteva, Vojislav Počuč pred komisijom polaže za republičkog sudiju gde mu staž ide od 1. januara 1969. godine. Na jesen te godine prelazi da sudi na Novosadsko-sremskoj zoni, a kasnije i na Vojvođanskoj ligi gde stiče uslove za polaganje za saveznog sudiju.

– Na Vojvođanskoj ligi sam bio dve sezone, a decembra 1971. godine podnosim zahtev za saveznog fudbalskog sudiju, dok sam polaganje imao na proleće 1972. godine. Tu sam imao pismeni i praktični deo gde sam sudio dve utakmice, u Vrbasu i Pančevu, navodi Počuč.

Staž saveznog fudbalskog sudije mu teče od 1. januara 1972. godine, ali od 1972. do 1975. on i dalje sudi na Vojvođanskoj ligi koja je u to vreme bila veoma jaka. Uslove za odlazak na listu Druge savezne lige – Zapad, Počuč stiče 1975. godine gde se našao među osam sudija Vojvodine.

– Drugu ligu – Zapad sam sudio u periodu od 1975.-1980. godine i to na oko stotinu utakmica. Tada je praksa bila da jedan sudija ne sudi više od 10 utakmica tokom sezone, po pet u jesenjem i prolećnom delu. Bilo je tada na ovom rangu puno sudija, oko 36, objašnjava Vojislav Počuč.

Prema sopstvenim rečima, delio je fudbalsku pravdu na mnogim utakmicama drugoligaškog zapada nekadašnje SFRJ, ali mu je jedan meč ostao u lepom sećanju.

– Najdraža utakmica mi je ona u Osijeku između domaćina i „Leotara“ iz Trebinja koja je odlučivala o tome da li će Osiječani ući u Prvu ligu. Bilo je to u takmičarskoj 1977./78. sezoni. Taj meč je pratilo oko 20 hiljada ljudi, a ja sam bio glavni sudija. To je bio vrlo bitna utakmica koju je „Osijek“ dobio sa 3:1, iako je „Leotar“ poveo sa 1:0. Na toj utakmici sam dobio pohvale od kontrolora.

– S druge strane, najviše neprijatnosti sam imao u Nakovu na utakmici Vojvođanske lige između „Poleta“ i „Dinama“ iz Pančeva. „Poletu“ je trebala pobeda da ne bi ispali iz lige ili su igrali za nekoga, ne sećam se više, uglavnom su nastojali da pobede Pančevo na silu. Bilo je tu velikih pritisaka, domaćin je poveo ali je bio prekršaj nad golmanom koji sam ja sankcionisao i poništio pogodak. Nakovčani su zatim nasrnuli na mene, a za tu odluku o poništavanju gola je trebalo „stisnuti petlju“. Bilo je tu guranja i udaranja po cevanici, ali sam ja nastavio meč i dogurao do kraja. Hrabro sam to odsudio i dobio pohvale od kontrolora.

Posle afere Maribor i oslobađanja svih optužbi, Počuč sudijsku karijeru završava 1984. godine. Ipak, s obzirom da je jako voleo fudbal i suđenje, ostaje da radi pri sudijskoj organizaciji u Bačkoj Palanci i na područnoj ligi Novi Sad, ali pre svega kao savezni instruktor. U svojoj sudijskoj karijeri Vojislav Počuč je sudio na oko 380 utakmica, što prvenstvenih, Kup ili prijateljskih utakmica. Da je bio dobar i kvalitetan fudbalski sudija, potvrđuje podatak da je sudio i jednom Bogićeviću na prijateljskom meču na Marakani između „Crvene zvezde“ i mađarskog „Ferencvaroša“, daleke 1976. godine.

– Bilo je svega i svačega u tih skoro 400 utakmica. Sada kada podvučem crtu, mogu jedino da se zahvalim na svemu što sam postigao pokojnom Slavku Maletinu – Vavi i Milošu Medanu, ali i Dušku Mariću koji mi je bio mentor tokom karijere, naglašava Vojislav Počuč.

Nekako se uvek pri pomenu Vojislava Počuča nameće afera „Maribor“. Šta se tu dešavalo i šta je dovelo do ove afere? Vojislav Počuč pet decenija od tog neprijatnog iskustva otvoreno priča o događajima u Mariboru.

Bilo je to na proleće 1980. godine na utakmici između “Maribora” i “Svobode” iz Ljubljane u Drugoj ligi – Zapad. Tada je Bojan Ban iz NK “Maribor” optužio Vojislava Počuča i još 30-40 arbitara za nameštanje utakmica, ali to nije mogao da dokaže na sudu.

– I pre te utakmice sam nekoliko puta bio u Mariboru, a na toj utakmici sa „Svobodom“ sam bio jedan od pomoćnika. U to vreme je bila nestašica kafe i cigareta kod nas, a sudije koje su pre mene sudile u Mariboru išle su na tzv. Vinsku cestu. Tada se prelazilo malo i u Austriju, nekih desetak kilometara, pa sam zbog toga napravio i pasoš. Mariborčani su imali i svog čoveka koji je radio na carini. Sudije pre mene su išle i donosile kafu, cigarete i još drugih stvari, pa sam išao i ja na Vinsku cestu, to ne krijem. Kupio sam dva-tri kilograma kafe, litru visija i još ponešto. Bilo je to nešto jako malo i sitno, pa nismo uzeli ni račun.


Pogledaj: Od 2015. godine pomoćni sudija u Superligi Srbije


– Kada se prvenstvo završilo, u NK „Maribor“ je došla inspekcija da kontroliše dokumentaciju, a Bojan Ban je onda optužio nas 30-40 sudija da smo primali mito. Mi smo posle išli u Maribor na suđenje, a sa mnom je išao i advokat Vladimir Grujić koga je zainteresovao taj proces. Sudija je meni tada pokazao jednu priznanicu, odnosno nalog sa mojim navodnim potpisom i pitao me da li je to moj potpis. Ja sam to negirao, a kada sam se potpisao pred njima, uverili su se u to i sudije. Rekli su da će to dati grafologu da uporedi i rekao da smo slobodni.

– Tada smo oslobođeni, sve sudije, ne samo ja. Taj proces je trajao do 1984. godine, a nakon oslobađanja od krivice u savezu su nam predložili kompromisno rešenje da podnesemo zahtev za prevođenje u saveznog instruktora, što smo mi i učinili, priseća se Počuč.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here