Zamolili smo Dejanu Bačko da nam ispriča nešto o svom prvom susretu sa Novakom Đokovićem. Njeno iskustvo prenosimo u celosti.
– Velika želja mi je bila da upoznam Nika Vujičića i Novaka Đokovića. Nika sam upoznala pre 8 godina u Novom Sadu i poklonila mu svoju sliku sa motivom Petrovaradinske tvrđave. Zagrlio me je srcem i rekao mi da sam ja za njega veliko nadahnuće.
[rev_slider alias=“lotus_centar“][/rev_slider]
– Već godinama čeznem da upoznam Novaka Đokovića. Moj prvi portret (bez iskustva u slikanju portreta) koji sam žarko želela naslikati bio je upravo Novakov portret. Jakom upornošću i gorućim emocijama sam naslikala svoj prvi portret – portret Novaka Đokovića, a zatim i još nekoliko njegovih portreta.
– U nedelju sam upoznala i Đokovića na teniskom turniru u Beogradu. Turnir je sledio odmah nakon mog takmičenja u streličarstvu. Kada sam završila sa takmičenjem, otišla sam u apartman da se presvučem i malo odmorim. Međutim, tada sam se setila da je poslednji dan Adria Tour-a. Pogledala sam na mapi gde se nalazi Novakov teniski centar i odlučila sa Markom da odemo, iako nismo imali kartu.
– Došli smo tamo, ali, na žalost rekli su nam da karata više nema. Mogli smo samo da uđemo u jedan deo gde nije bila potrebna karta, gledao se prenos. Tada smo krenuli do terena i naišli na jednog čoveka koji je prodavao karte. Ništa nije slučajno.
– Uzeli smo karte i krenuli ka ulazu. Na naše iznenađenje, usmerili su nas ka VIP ulazu i nisu nam uopšte tražili kartu, nego su nas samo pustili. Došli smo do terena. Jedan deo je bio obezbeđen samo za osobe sa invaliditetom, što mi se jako svidelo, jer je to prava retkost.
– U jednom trenutku podigla sam glavu gore ka tribinama i ugledala Novaka kako se grli sa svojom majkom i pozdravlja sa ostalima. Bio je tako blizu da nisam mogla da verujem. U toku male pauzice ustali smo i krenuli malo bliže do tribine koja je bila iznad nas, Đoković je stajao i vikali smo Nole, Nole, ali nas nije čuo.
Pročitajte još: Reprezentativac naše zemlje Bojan Beljanski vratio se u Srbiju
– Kako se galama stišala još jednom smo ga dozvali i on se konačno okrenuo ka nama. Čovek koji je bio pored, pokazivao je na mene, ali Novak je samo pogledao i nastavio da priča sa bratom. U jednom trenutku se ponovo okrenuo i pogledao u mene. Osmehnula sam se i video je da sam to ja. Njegov osmeh je bio iskren, oči su mu sijale, i samo mi je rekao „Sada ću da siđem“. Strpljivo sam ga čekala i u jednom momentu sam se približila vratima da vidim da li je možda tu. Odjednom pojavljuje sa osmehom na licu, pokušala sam da uđem, ali obezbeđenje je u tom trenutku htelo da me zaustavi. Novak je rekao „Pustite je“ i zagrlili smo se.
[rev_slider alias=“lela_koz_salon-„][/rev_slider]
– Čestitao mi je na svemu i rekao da sam njegova inspiracija, pitao me kada sam došla i kako mi se čini sve ovo. Rekla sam mu da mi je ovo prvi put i da mi je fantastično. Nisam mogla da verujem da stojim pored njega, drhtala sam, jedva da sam koju reč rekla, slikali smo se. Tražio je da se slikamo i sa njegovim telefonom.
– Kažu da se život ne meri po broju puta koliko udahneš, već po broju puta koliko ustaneš bez daha. Ostvarujem svoje snove, pa na kraju se konačno ostvario i taj san. Upornost i vera u sebe recept su za uspeh! – poručuje Dejana.
