Kako će izgledati porcija ćevapa nakon uvođenja strategije „Od njive do trpeze“?

558
Foto: Depositphotos/paulprescott

Prema istraživanju krovne evropske organizacije za zaštitu potrošača BEUC, većina nas je spremna na ono što nas čeka.


Od njive do trpeze (From Farm to Fork), jedna je od najvažnijih strategija Evropske unije. Podrazumeva prelazak na održiv prehrambeni sistem kojim se štiti bezbednost snabdevanja hranom i osigurava pristup zdravim namirnicama koje potiču sa zdrave zemlje. Plan je smanjiti ekološki i klimatski otisak prehrambenog sistema, povećati njegovu otpornost, zaštititi zdravlje građana i osigurati egzistenciju privrednih subjekata.

Podsetimo, ovaj plan podrazumeva i smanjenje upotrebe i rizika od pesticida za 50 odsto, smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto, ali i prodaje antimikrobnih sredstava za životinje iz uzgoja i akvakulturu za 50 odsto, te za praktikovanje ekološke poljoprivrede na 25 odsto poljoprivrednih zemljišta.

Dakle, biće to težak put, posebno za poljoprivrednike.

Oops...
Slider with alias lela_koz_salon not found.

 

Kako će izgledati porcija ćevapa?

Nedavno je italijanski Politico imao zanimljiv prikaz kako će izgledati čizburger 2030. godine, a prema strategiji F2F. Vama bi možda bolje prijali ćevapi, a dođe skoro na isto. U kratkim crtama, pecivo će morati da bude sveže, ne smrznuto, iz lokalne pekare koja će ih, naravno, pripremati od domaćih žitarica. Meso će sadržati i biljne proteine ili one koji dolaze iz drugih životinjskih izvora kao što su insekti, a kako bi se smanjila konzumacija crvenog mesa.

U slučaju da želite da pojedete ćevape, porcije će biti vrlo verovatno mnogo manje, ili će uključivati pileće meso. U slučaju da ga jedete sa prilozima, znaćete odakle dolazi, a i tu će se naravno držati do toga da je domaći, lokalni. Luk, a i drugo povrće će, naravno, biti neizbežno. I to puno povrća. S druge strane, dodaci poput ajvara, tartar sosa i drugi, imaće smanjeni udeo soli, šećera i nezdravih sastojaka.

Evropljani će morati znatno da promene prehrambene navike

Biljana Borzan, zastupnica u Evropskom parlamentu, članica Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača te zamenica u Odboru za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane ENVI, komentarisa je najavljene promene. Kaže kako je uravnotežena ishrana i preporuka i da ne treba preterivati sa mesom nije ništa novo, te da se naše zdravstveno stanje itekako može poboljšati balansiranijom prehranom.


Pogledaj: Spremajući ispite čeka žetvu soje, a znanjem uvećava prinose


„Naposletku, radi se o preporuci, niko nam ne može zabraniti da jedemo meso. Ekološke organizacije su zapravo vrlo nezadovoljne strategijom u tom pogledu, zameraju Evropskoj komisiji što nije voljna da preduzme direktne mere poput smanjenja podsticaja za stočarstvo“, naglašava.

Da li su evropski potrošači spremni na promene, posebno u trenutku pandemijske krize, a onda da li će možda biti i srpski?

Borzan otkriva da prema istraživanju u vezi sa ovom strategijom, a koje je pre nekoliko dana objavila krovna evropska organizacija za zaštitu potrošača BEUC, čini se da jesu. Dve trećine ispitanika izjavilo je da je spremno da menja prehrambene navike radi očuvanja i zaštite životne sredine. Pritom su, ističe, najspremniji bacati manje hrane, kupovati sezonsko i domaće te jesti više voća i povrća. Kao najveće prepreke vide cenu, manjak informacija i težu dostupnost održivih prehrambenih opcija.

„Prepostavljamo da je pandemijska kriza značajno ojačala percepciju važnosti domaće proizvodnje i dostupnosti hrane“, komentariše Borzan dodavši kako su ciljevi strategije postavljeni za 2030. godinu, a virus korona ćemo, nada se, pobediti što je pre moguće.

Francuska jedina primenjuje strategiju „Od njive do trpeze“ – farmeri zadovoljni

„Svi razlozi radi kojih je pokrenut Evropski zeleni plan i radi kojih EU želi da postane održivija nisu s koronom nestali. U sledećih par godina Evropska komisija će poslati 27 zakonskih i političkih predloga u Parlament i Veće, koji će raditi na izmenama i dopunama. Jednom kad taj proces završi, svaka od tih mera će imati rok primene kako bi se državama članicama i sektoru dalo vremena za pripremu i prilagođavanje.“

Borzan: Intenzivna poljoprivreda ostavila je traga

Kada je reč o celokupnoj strategiji, Borzan kaže da ona nije opravdana u slučaju da smo pesticide, antibiotike i veštačka đubriva do sada koristili odgovorno i ako njihova upotreba nije imala negativan uticaj na okolinu i naše zdravlje.

„Nauka i istraživanja nažalost pokazuju da to nije tako i da je intenzivna poljoprivreda ostavila i te kako traga. Jedan od primera su superbakterije otporne na sve poznate antibiotike. Ipak, naivno je smatrati da se hrana može u potrebnim količinama proizvoditi bez sredstava za zaštitu bilja, zdravlja životinja i obogaćenje zemljišta, ali njihova upotreba se treba učiniti održivom“, poručuje Borzan istakakvši da nisu sve evropske zemlje na istoj početnoj poziciji.

„Neke su u boljem stanju što se tiče održivosti proizvodnje hrane, bilo planski, bilo neplanski. Strategija to izrekom navodi i boriću se da mere budu u skladu s tim.“

Ivan Vilibor Sinčić: Poljoprivreda je temelj ekonomije

Takođe, član Evropskog parlamenta, ali i ENVI-ja, Ivan Vilibor Sinčić smatra da je oporavak ekonomije članica EU vrlo poželjna akcija, nakon blokade tržišta uzrokovanog virusom COVID-19 i uzrokovanim šokovima.

„Iznos od 15 milijardi, koji se planira investirati u ruralni sektor, je mera koja se planirala i pre blokade tržišta. Cela strategija kroz dugogodišnji period planira da razvije poljoprivredno-prehrambeni sektor EU“, ističe dodajući kako je iznos treba da bude i veći, ali je izlazak Velike Britanije iz članstva EU uzrokovao smanjenje budžeta.

„Poljoprivredni sektor je vrlo važan segment ekonomije, a problemi koji se očekuju zbog blokade kretanja radne snage imaće učinak na smanjenje proizvodnje hrane na nivou EU, i poremećaju trgovine hrane između članica“, navodi i dodaje da pozdravlja smanjenje korišćenja hemijskih sredstava za zaštitu bilja, antibiotika i đubriva, povećanje ekološke proizvodnje, doprinos cirkularnoj ekonomiji, podsticanje održive potrošnje hrane i zdravije ishrane, nametanje EU standarda na uvezene proizvode te jačanje položaja poljoprivrednika u lancu hrane kao glavnih ciljeva strategije, za koje kaže da su vrlo su poželjni za razvoj svake ekonomije.

 

„Nemojmo zaboraviti da je poljoprivreda temelj ekonomije. Osim što proizvodi hranu za ishranu stanovništva, ona proizvodi celi niz sirovina koje kasnije koristi prerađivačka industrija. Samo ulaganje u poljoprivredu za sobom povlači celi lanac drugih grana kao proizvodnju mašina i opreme, pesticidne kompanije, proizvođače đubriva, prevoznički segment, lance trgovina, razvoju lokalne ruralne samouprave i gospodarstva i drugo“, zaključio je.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here