У стара времена, положај Паланке је захтевао да она представља војну постају. Још и раније, док место није добило име, у близини овог подручја пребивала је војска. То је захтевало илочко утврђење.
Иако је северну страну утврђења чинила река Дунав, ипак су на другој обали велике реке, неколико километара увучено у унутрашњост земље направљени претшанчеви у чије подручје је спадало место Пешт Керестур касније названо Паланка.
Ова места била су претшанчеви утврђењу, као што је Нови Сад за Петроварадин. У историји није наведено ништа о томе, да ли се у време активног постојања Илочке тврђаве, пружао мост на другу обалу, али према предању се тврди, да су стари народи, који су овде пребивали, изградили мост од јаких, плутајућих трупаца, да би на тај начин био омогућен прелаз преко Дунава.
Ова легенда је мало вероватна, јер је ток Дунава пре хиљаду и више година имао ширину од неколико морских миља, све док римски цар Трајан, године 104. н. е. на Гвозденој капији код Оршове, није урадио прву регулацију дунавским теснацем.
Турци су редовно прелазили Дунав скелом, а место прелаза је било узводно од утврђења, на месту где и данас постоји извор, који се још и сада назива „Турски прелаз“ (Турска скела).
После прогона Турака, Паланка је и даље имала граничну стражу, такозвану Војну границу. После неколико година, на Бачкој страни војна граница је укинута и премештена у Славонију. Војна управа се укида и прелази се на гранично грађанско управљање.
Већ код првог насељавања Немаца у ову област 1751. године у Старој Паланци, више колониста је добровољно приступило војсци и формирало стражарску службу.
Када је у Француској 1789. године избила велика Грађанска револуција, Паланка је поново постала стражарска постаја. Место је, што се може и званично потврдити, било све до 1812. године константно запоседнуто војском. У време балканских устанака против Турака, у каснијим годинама од 1824. до 1828. године, Паланка је била војна постаја, а војска је била смештана сваки пут у магацин житарице, садашњи Табакмонопол.
За време мађарске револуције и устанка против аустријске власти 1848-1849. године место је више пута било запоседнуто војском. Године 1868. (после нагодбе Аустрије и Мађарске о формирању двојне монархије Аустро-Угарске 1867. године), основана је мађарска војска (хонведи), а Нова Паланка је добила два ескадрона коњице (хусара), који су овде провели две године.
Погледај: Паланка као војна постаја (2)
