Istnita priča o događaju na KiM, u vreme episkopa raško – prizrenskog Pavla – potonjeg Patrijarha SPC.
Teški ekonomski i životni uslovi naterali su Srpkinju iz Peći, majku dvoje dece, da se odluči da treće, tek začeto, abortira. U čekaonici, obzirom da su vrata ordinacije bila odškrinuta, a ona odlično znala albanski jezik, čula je razgovor lekara i Albanke koja je bila na ginekološkoj stolici. Najpre je pitao koliko dece ima, a zatim zašto je došla, odgovorila je da ih ima već šestoro, i ovo, sedmo,želi da abortira.
– Jesi li ti poludela? Ovo ću ispričati hodži. Ima da rodiš još jednog Skenderbega, mi stvaramo Veliku Albaniju! – vikao je ginekolog.
Žena je bez reči ustala sa stolice i napustila ordinaciju, a onda je ušla Srpkinja.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Doktor se obratio sestri da pripremi potrebne instrumente za abortus.
– Doktore, zašto i mene ne pitate koliko imam dece?
– To se mene ne tiče – hladno joj odgovori doktor.
– A zašto mene ne pokušate ubediti da od abortusa odustanem?
– Došla si svojom voljom. Dakle, nemam ja sa tim ništa.
U tom trenutku ženi se otvoriše oči, i sa prkosom se obrati lekaru:
-E, nećeš ga ubiti! Ja ću roditi jednog Miloša Obilića da spasemo Sveto Srpsko Kosovo! – sa tim rečima izađe iz ordinacije.
Za ovaj slučaj čuo je tadašnji episkop Pavle, i zamoli da mu pronađu tu ženu i dovedu njemu.
– Rodi to dete, ja ću ga krstiti. Ako bude muško, zvaće se Miloš.
Tako i bi…
