U Tehničkoj školi „9. maj“ nije retkost da se među učenicima izdvoje oni daroviti učenici. Da bi otkrili darovitu decu, nastavnici ulažu dodatni trud i angažovanje.
Oni redovno prate rad, zalaganje i napredovanje učenika. Kada „detektuju“ takvu decu, potrebno im je pružiti individualni obrazovni plan (IOP 3) jer su njihova motivacija, samostalnost, naprednost i mogućnost za ovladavanjem gradiva veći u odnosu na ostale učenike.
Na taj način će ovi učenici biti u mogućnosti da ispolje svoje natprosečne sklonosti i svoje maksimalne potencijale. Pored nastavnika ključnu ulogu u motivisanju i pružanju mogućnosti ispoljavanja darovitosti, ima i sama ustanova u kojoj učenik stiče svoje obrazovanje.
Pitali smo školskog psihologa, Sanju Ratković, da nam nešto kaže o radu sa ovakvim učenicima u školi.
Sanja Ratković: Od nastavnika se očekuje da blagovremeno prate učenje i rad učenika, njihovo napredovanje tokom nastave, kako bi učenici dobili adekvatnu intelektualnu stimulaciju za ispoljavanje svojih natprosečnih sposobnosti.
Kao ključne karakteristike darovite dece izdvajaju se naprednost, motivacija za domenom ovladavanja darovitosti i samostalnost u radu. U okviru naše škole postoje redovna odeljenja sa obogaćenim programima za darovite. Ovakav vid nastave omogućava učenicima da ostanu u redovnim odeljenjima, ali pritom dobijaju specijalan tretman na dva načina: individualizacija nastave u okviru odeljenja što podrazumeva davanje dodatnih obaveza i zadataka i dodatna nastava koja se odnosi na produbljivanje i proširivanje znanja.
U ovako organizovanim obrazovnim okolnostima darovitim učenicima se pruža adekvatna intelektualna stimulacija, a da pritom ostaju u redovnim odeljenjima čime razvijaju socijalne veštine ophođenja prema osobama nižih sposobnosti.
Pored ove prednosti, potrebno je istaći i to da prisustvo darovitih učenika u odeljenju ima pozitivan odraz na ostale učenike u odeljenju u smislu boljeg kvaliteta nastave i viših obrazovnih standarda.
Ove školske godine među maturantima smo imali takve dve učenice – Tamaru Boškov i Mariju Drobac. One su tri godine pohađale nastavu iz predmeta Programiranje po individualnom obrazovnom planu za darovite učenike – IOP-u 3.
[rev_slider alias=“princeza“][/rev_slider]
Pitali smo profesora Slavuja Milića i učenice kako se javila sama ideja za individualnim obrazovnim planom, kako je sve teklo, da li je bilo teškoća i prepreka u radu…
Kada ste primetili da Tamara i Marija imaju posebnu sklonost prema Vašem predmetu?
– Od prvog dana Tamara i Marija su sa lakoćom ostvarivale redovne ishode, pa sam stoga primenjivao individualizovani rad sa većim stepenom zahteva premanjima dvema.
Zbog čega ste odlučili da sa njima radite po individualnom obrazovnom planu (IOP-u 3)?
– Učenice su pokazivale veliku motivisanost, interesovanje i radoznalost koji prevazilaze rad na redovnoj nastavi. Želeo sam da im pružim veću mogućnost da nadograde i razviju svoje kompetencije, kako iz programiranja, tako i za istraživački rad, rad u paru, projektnu nastavu i multidisciplinarni pristup problemu ili temi.
Šta je to što je bilo drugačije u planu za njih dve odnosu na plan redovne nastave?
– Redovna nastava je još uvek u velikoj meri prilagođena prosečnom učeniku, a individualni obrazovni plan konkretnom učeniku. To znači da su ciljevi, zadaci, načini, izvori znanja, vremenske odrednice, teme, prilagođene konkretnom učeniku.
Da li ste nailazili na probleme i poteškoće pri realizaciji IOP-a 3?
– Nisam imao problema pri realizaciji ovakvog plana, ali moram reći da zahteva veću angažovanost nastavnika.
Da li je bilo teško uklopiti plan za njih dve sa redovnom nastavom?
– Ne.
Kako su Tamara i Marija prihvatili poseban plan?
– Odlično, sa mnogo entuzijazma.
Kakva su njihova postignuća bila?
– U okviru IOP-a 3 se nalaze i očekivana postignuća koja su učenice u potpunosti ostvarile. Na primer, u nekoliko projekata učenice su radile metodom ekstremnog programiranja, kao veoma interesantnom i danas atraktivnom agilnom metodologijom razvoja softvera, što je za njih bilo posebno iskustvo.
Šta mislite o tome da li treba da posebno daroviti učenici idu u redovna odeljenja? Da li se tako mogu negovati, usmeravati i razvijati njihiove natprosečne sklonosti?
– Da. Učenicima je potreban kolektiv i interakcija sa vršnjacima u kojima će razviti čitav spektar različitih socijalnih veština neophodnih za formiranje kompletne ličnosti. Natprosečne sklonosti se mogu negovati kroz različite vidove nastave što zavisi od kompetencija nastavnika.
Razgovarali smo i sa učenicama Marijom Drobac i Tamarom Boškov.
Predmet Programiranje ste pohađale po individualnom obrazovnom planu. Da li vam je ovaj predmet bio omiljen tokom školovanja?
Marija: Da, tako je. Programiranje je razlog iz kojeg sam upisala Tehničku školu „9. maj“.
Tamara: Svakako. Programiranje mi je definitino bio jedan on omiljenih predmeta još od prvog dana školovanja.
Šta mislite da li ste bile talentovane za još neki predmet, a da to nije primećeno?
Marija: Predmeti u kojima sam se najbolje pokazala su programiranje i multimedija. Profesori su to primetili.
Tamara: Profesori su uvek primećivali naše talente.
Kada ste saznale da ćete predmet Programiranje pohađati po individualnom obrazovnom planu?
Marija: U drugom razredu mi je profesor na času dao plan i program i pitao me je da li bih tokom daljeg školovanja želela da radim po njemu. To me je veoma obradovalo jer volim ovaj program i na ovaj način sam dobila priliku da naučim još više.
Tamara: Profesor nam je prvi put pomenuo IOP 3 u drugom razredu. Do tada, mogu da kažem, nikada pre nisam čula za tako nešto. Obe smo sa oduševljenjem vrlo brzo prihvatile predlog.
Da li su zadaci i gradivo po redovnom planu bili jednostavni za vas? Da li ste želele više da naučite?
Marija: Gradivo sa redovnih časova sam brzo savladala, a pošto me je sve izuzetno zanimalo, neke stvari sam radila sama unapred kod kuće. Zadaci po IOP-u 3 su bili odlična prilika da naučim nove stvari i da sama istražujem mogućnosti rešenja nekih problema. Zbog toga i jesam mnogo napredovala.
Tamara: U zavisnosti od tematske celine koja se obučava, zadaci su nekada bili lakši, a nekada teži. Svaka celina za sebe mi je golicala maštu i podsticala da više istražujem i napredujem. Uvek sam imala volje i želje da naučim više, čak i van nastavnog plana. Zadatke sam relativno lako rešavala, bez većih poteškoća.
Šta je postalo drugačije kada je profesor počeo raditi po IOP-u 3 sa vama? Kakvi su sada bili gradivo i zadaci?
Marija: Radila sam zadatke kao i ostatak odeljenja, ali bih dobijala dodatni projekat koji je bio dosta složeniji od zadataka sa redovne nastave. Rešavala bih ga kod kuće po nekoliko sati uz konsultacije sa profesorom Milićem, ukoliko bih naišla na problem koji nisam mogla samostalno rešiti.
Tamara: Sem redovnog nastavnog plana, sada smo pohađali i ovaj drugi, napredniji. Usledilo je mnogo više istraživanja, drugačijeg gradiva, kao i mnogo više zahtevnijih zadataka.
Da li je bilo teže i komplikovanije?
Marija: Projekte po IOP-u 3 ne bih nazvala težim već složenijim. Složeniji su jer iziskuju da se problem dobro istraži i da se primeni znanje iz različitih oblasti kako bi projekat na kraju bio funkcionalan.
Tamara: Čitava ideja ovog programa i jeste da nam pomalo oteža. Iako je zadataka sada bilo dosta više i nisu bili nimalo lakši, svakako mogu da kažem da je to nešto što je učinilo sve još više zanimljivijim. Sam podsticaj na više rada i istraživanja ništa nije učinio dosadnijim.
Da li ste se osećale drugačije u odnosu na ostale učenike iz odeljenja?
Marija: Ne.
Tamara: Mogu da kažem da se nikada nisam osećala drugačije u odnosu na druge. Imala sam tu sreću i čast da ovo iskustvo podelim sa jednim od svojih drugara iz odeljenja, što mi je veoma značilo i samim tim učinilo da se osećam još manje izdvojeno.
Kakva su vaša postignuća iz ovog predmeta bila? Da li ste išle na neko takmičenje?
Marija: Išla sam na dva republička i tri školska takmičenja. U međuvremenu sam učestvovala i na onlajn takmičenjima. Naročito sam ponosna na igricu koju sam napravila za završni projekat u četvrtom razredu. Ostali iz odeljenja su radili u parovima i mali su određenu temu, a ja sam radila sama i pravila igricu po izboru gde igrač treba da izbegne padajuće asteroide ili da ih uništi, cilj igrice je opstati što duže. Potrudila sam se da igrica bude kompletna – od startnog menija pa do rang-liste. Obratila sam pažnju na razne detalje poput zvučnih efekata i animacija. Trebalo je da, uz pomoć profesora, optimizujem igricu i da je postavimo na školski sajt. Ali, zbog svetske pandemije, nije došlo do toga.
Tamara: Imala sam priliku da posetim različita takmičenja iz programiranja. Neka od njih su: takmičenje iz programiranja na republičkom nivou, onlajn takmičenja, takmičenje Dabar…
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Šta mislite o tome da li treba da posebno daroviti učenici idu u redovna odeljenja ili u neku školu za njih ili se i na ovaj način mogu negovati, usmeravati i razvijati sklonosti darovite dece?
Marija: Mislim da daroviti učenici treba da idu u redovna odeljenja, ali da im treba davati što više zadataka kako bi bili podstaknuti da rade i oblikuju svoj talenat.
Tamara: Mislim da u našoj školi postoji mnogo veća mogućnost da se profesor posveti darovitim učenicima, nego što je to moguće u školama za darovitu decu. Svojim znanjem iz srednje škole sam i više nego zadovoljna, te smatram da stvarno ne postoji ustanova koja bi mogla mi pruži više.
Koji fakultet ste upisale? Kako vam se činio prijemni ispit?
Marija: Upisala sam informacione tehnologije na Višoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Za prijemni ispit sam se dobro spremala, tako da sam ga lako položila.
Tamara: Upisala sam Fakultet tehničkih nauka, smer – računarstvo i automatika. Prijemni ispit je bio poprilično zahtevan i zahtevao je mnogo pripreme. S obzirom na znanje iz matematike koje sam stekla, nisam imala poteškoće da ga položim sa velikim brojem bodova.
Pogledaj: Na kafi sa Tamarom Boškov (VIDEO)
Vaše mišljenje o Tehničkoj školi „9. maj“ koju ste završile?
Marija: Na časovima onih predmeta koji su me zanimali bila mi je posvećena velika pažnja na čemu sam mnogo zahvalna profesorima.
Tamara: Period koji sam provela u srednjoj školi definitivno jeste jedan od najlepših u mom životu. Presrećna sam količinom znanja i prijateljstva koje sam stekla i koje ću nositi sa sobom dalje kroz život. Verujem da ću se na fakultetu snaći bez ikakvih poteškoća.
Vaša poruka za buduće generacije kad je u pitanju izbor srednje škole?
Marija: Moja poruka za buduće generacije je da se zapitaju šta je to što stvarno vole i kojim to poslom žele da se bave tokom života.
Tamara: Smatram da svaki budući srednjoškolac treba da upiše ono što najviše voli i o čemu mašta da se bavi kroz život. Tehnička škola „9. maj“ meni je pružila jedno prelepo i nezaboravno iskustvo koje bih poželela svakom učeniku da doživi.
