Kada je hladno, željni smo jake i masne hrane. Međutim, kada zvezda upeče umesto slasnih zalogaja biramo voće, povrće, salate, sladoled. Da li zaista postoji hrana koja nas greje i hrana koja nas osvežava?
Postoji hrana koja nas greje, osvežava i neutralna hrana koju možemo da unosimo i zimi i u tokom vrelih letnjih dana, prenosi RTS.
Temperaturu nam povećava hrana koja je bogata mastima, to jest ona koja ima povećan termodinamski efekat u organizmu čoveka.
To su uglavnom namirnice životinjskog porekla poput masnijih mesa, ali i začini.
„Voće i povrće su namirnice koje nas hlade ili su neutralne. One namirnice koje su bogate vodom dovode do snižavanja naše unutrašnje temperature i stvaraju osećaj hlađenja, dok namirnice i voće koje imaju nešto malo više šećera možemo da svrstamo u neutralne“, objasnila je dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Ne treba nam svima osam čaša vode dnevno
Voda se nalazi u ćelijama i neophodna je za njihovo funkcionisanje.
Ipak, količina koju treba da unosimo se razlikuje u odnosu na uzrast, pol, telesnu masu, klimatske faktore, fizičku aktivnost.
„Vodu treba da pijemo kada smo žedni. Ako se bavimo fizičkom aktivnošću treba uneti oko 700 mililitara tokom sat vremena. Opšta preporuka, prema formulama za izračunavanje dnevnog unosa vode, je 30-40 mililitara na kilogram telesne mase, to jest osoba od 50 kilograma treba da unese minimum litar i po tečnosti“, objasnila je prof. dr Marina Đelić.
[rev_slider alias=“podunavlje-2-„][/rev_slider]
Vrlo je važan izbor namirnica tokom vrelih letnjih dana.
Tada je najvažnije hidrirati organizam dovoljno, to jest unositi dovoljno vode. Ona je čoveku neophodna jer dve trećine njegovog organizma čini upravo voda.
„Često ljudi greše misleći da hladna voda ili tečnost nas osvežavaju i to jeste trenutni efekat, međutim, organizam se bori da ugreje tečnost i stvara toplotu“, naglasila je prof. dr Marina Đelić sa Katedre za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
To uglavnom važi i za rashlađenu hranu, te stručnjaci savetuju unos hrane i tečnosti sobne temperature.
Krastavac i bostan, jabuke mogu biti hladniji jer u telu neće izazvati pomenuti efekat.
Povrće se može jesti za sva tri glavna obroka, pa čak i za užinu, dok sa voćem treba da budemo štedljiviji – dve voćke ili dve kriške bostana u toku dana.
Poslednjih meseci više se govori o vitaminima D, C, mineralima cinku i selenu.
U terapiji obolelih od kovida 19 vitamin D se nalazi u koncentraciji od dva mikrograma, dok je vitamin C u protokolu zastupljen u izuzetno visokoj koncentraciji sa dva grama dnevno.
„To je pod kontrolom lekara i tokom ograničenog perioda. Ti vitamini imaju veoma važnu ulogu u odbranbenom sistemu“, navodi dr Đelić dodajući da oni koji nisu oboleli od kovida nikako ne treba da unose tolike količine suplemenata bez konsultacije sa lekarom.
Vitamin D stvara antimikrobne proteine koji nas štite od virusa i bakterija. Vitamin C kao jak antioksidans dovodi do toga da se slobodni radikali koji nastaju pri uništavanju virusa i bakterija otklanjaju.
Takođe, vitamin C povećava broj leukocita i to limfocita i neutrofila koji imaju važnu ulogu kod bakterijske i virusne infekcije. Nešto slično radi i cink.
Oprezno sa suplementima, minerale i vitamine unosite hranom
Ove vitamine i minerale uvek je bolje unositi hranom. Ukoliko ih unosimo putem suplemenata, naročito u većim dozama od preporučenih svom organizmu možemo naneti štetu.
Vitamni D se nalazi u plodovima mora, ali treba iskoristiti sunce jer najveća količina ovog vitamina se stvara u koži pod uticajem UV zračenja.
Zelenu papriku, citrusno voće, kivi, svež mladi kupus treba jesti što češće jer su bogati vitaminom C.
Minerali cink i selen nalze se u goveđem, ćurećem i svinjskom mesu, kao i plodovima mora, naročito tunjevini. U piletini ovih minerala nema toliko.
Pogledaj: Recept: Kako napraviti pravu grčku „tzatziki“ salatu?
