Marinko Madžgalj bio je srpski glumac, pevač i televizijski voditelj. Rođen je 21. avgusta 1978. godine u Beogradu, a preminuo 26. marta 2016. godine posle duge i teške bolesti. Ostaće upamćen pod nadimkom „večiti dečak“. Iako je rođen u srpskoj prestonici, odrastao je u jednom od najlepših gradova Bokokotorskog zaliva, crnogorskom Kotoru.
Pozorišna karijera
2000. godine je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Gordane Marić. Svoje umeće je pokazao i kao voditelj pa je brojna publika dolazila na predstave da gleda ovog mladog i perspektivnog glumca. Dve godine kasnije je postao stalni član ansambla Ateljea 212 u kojem je igrao predstave: „Sedam i po“, „Zbogom, SFRJ“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Avgust u okrugu Osejdž“ i „Kazimir i Karolina“. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu su mu poverene uloge u predstavama: „Šine“, „Hamlet“, „Govornica“, „Molijer“, „Kako vam drago“, „Zapisi iz podzemlja“ i „Iz junačkog života građanstva“. Druga pozorišta u kojima je nastupao su: Bitef teatar u predstavi „Fejk porno“, Madlenianum u „Doručak kod Tifanija“, Narodno pozorište u delu „Hasanaginica“, Slavija u predstavi „Prevrtač“, Dadov u ostvarenju „Zajedno sami“, UK Vuk Karadžić u delu „Sablja dimiskija“.
Filmska i televizijska karijera
2003. godine je imao epizodnu ulogu mladića u televizijskoj seriji „Lisice“ koja govori o četiri drugarice koje žele da pronađu ljubav i da se udaju. Iste godine je stekao popularnost ulogom Čede Velje u TV seriji „Crni Gruja“ koja predstavlja parodiju na srpsku istoriju i njene velikane. Marinko je bio sluga Crnog Gruje i pomagao mu je da izbegne poslovne predloge svog tetka Karađorđa.
2004. godine, nakon 11 uspešnih epizoda, snimljeno je još 15 koje opisuju Srbiju za vreme Prvog srpskog ustanka. Karađorđe je Čedi Velji odsekao jezik jer je digao u vazduh dugogodišnje zalihe turske kafe.
2007. godine je učestvovao u snimanju filma „Crni Gruja i kamen mudrosti“. Pomagao je Crnom Gruji da pronađe kamen od kojeg, kada se tri puta o njega udari, čovek postaje mudriji. Sa Ognjenom Amidžićem je počeo da vodi kviz „Ćao, Darvine“ u kome su takmičari bili podeljeni u dve grupe i od njih su se zahtevale veštine i hrabrost da, na primer, uđu u prostoriju punu insekata ili zmija.
2008. godine je imao gostujuću ulogu u seriji „Ne daj se, Nina“ u kojoj je bio Dragan Popadić. Serija je snimljena po licenci kolumbijske telenovele „Ružna Beti“. U seriji „Ranjeni orao“ je tumačio ulogu Safeta, muškarca koji se borio za Anđelkinu ljubav koju je igrala Sloboda Mićalović.
2009. godine je bio Veselin Čegović „Če“ u filmu „Drug Crni u NOB-u“. Četiri godine kasnije film je prikazivan kao serija na Prvoj srpskoj televiziji. Dodeljena mu je uloga dr Koste Božića u seriji „Greh njene majke“ koja je snimana po motivima srpske književnice Milice Jakovljević Mir-Jam.
2010. godine je učestvovao u dve serije. Prva je jedna od najuspešnijih igranih serija iz produkcije Radio-televizije Srbije, „Moj rođak sa sela“, u kojoj je Marinko bio Zlatibor, a druga je „Na slovo, na slovo“ u kojoj je bio Morski vuk.
2011. godine Marinko je glumio Petra Pevca u komediji „Pevaj, brate“ koja je snimana po motivima istoimene pozorišne predstave. Govori o tome kako pop i rok muzičari pokušavaju da pronađu sebe u oktuženju u kome vlada folk. 2016. godine je tumačio ulogu Sanera u crnogorskom sitkomu „Dojč kafe“.
[rev_slider alias=“princeza“][/rev_slider]
Muzička karijera
Marinko je sa voditeljem Ognjenom Amidžićem osnovao grupu „Flamingosi“ koja je trebala da im bude hobi i beg od svakodnevnih obaveza. Osmislili su kako će se zvati, kakva će odela nositi, ali nisu računali da će postići ogroman uspeh. Prvu pesmu su napisali kao sastav za pismeni iz srpskog jezika.
2005. godine za izdavačku kuću Siti rekords (City records) su objavili album pod nazivom „Razum i osećajnost“. Na njemu su se našle pesme: „Ruska“, „Istina“, „Ljubav“ koja je na ju tjubu zabeležila milion i po pregleda i „Obala“ koja ima preko 5 miliona pregleda.
2006. godine su sa pokojnim pevačem Luisom otpevali duet „Ludi letnji ples“ sa kojim su osvojili prvo mesto na Beoviziji. 11. marta su na Evropesmi-Europjesmi bili drugi, iza dečačkog sastava „No nejm“ („No name“). Skandal je nastao jer žiri RTCG nije dodelio ni jedan poen numeri „Ludi letnji ples“ koja je bila apsolutni favorit i u teleglasanju. Publika u Sava Centru je negodovala i sprečila izvođenje pobedničke pesme. Spor je rezultirao time da SCG nisu imali predstavnika na Pesmi Evrovizije u Atini. Pevači su izjavili da su se za ovo takmičenje prijavili da bi mogli da se zahvale svojim majkama i da im mašu iz zelene sobe koja se nalazi pre bine.
Marinko i Ognjen su snimili drugi studijski album „Gordost i predrasude“ na kome su numere: „Lumperaj“, „Sve nas cure čekaju“, „U plavim očima“, „Poljupci“, „Sati“, „Milo, najmilije“, „Modro more“, „Zdravko Čolić“, „Novogodišnja pesma“ i duete: „La Gitana“ (sa Eminom Jahović), „Cubana“ (sa Luisom), „Ti i ja“ (sa Karolinom Gočevom) koji je zabeležio preko milion pregleda na ju tjubu i „Medo Brundo“ (Oskar i drugari).
2010. godine su sa pevačicom Jovanom Nikolić otpevali duet „Dodole“. Marinko je postao suvlasnik kafića „Mačor“ u kome je i sam često svirao za goste i za svoju dušu.
2011. godine su uradili album „Seti se našeg zaveta“ sa pesmama: „Nisi kriva ti“, „Eh, da mi je“, „Nebojša“, „Danijela“, „Hit“ (Sladoled) i dva dueta: „Litar vina“ (sa Anom Bebić) i „Uzmi ili ostavi“ (feat. Nada Pavlović). Numera „Eh, da mi je“ ima preko 7 miliona pregleda na ju tjubu, a „Litar vina“ oko milion i po pregleda.
2013. godine su objavili singl „Sa tobom bilo gde“ koji je na ju tjubu pogledalo više od milion ljudi i duet „Palim se na tebe“ sa pevačicom Tijanom Bogićević.
2014. godine su sa Nevenom Božović uradili duet „Big“. Takođe su snimili drugi deo albuma „Seti se našeg zaveta“ na kome se nalaze numere: „Makedonka“, „Pustih suzu na tvom venčanju“, „Roberte“, „Nema ti pomoći“, „Dens“, „Pivo daj“ (feat. Djomla KS). Posebno se istakla pesma „Makedonka“ koju je na ju tjubu pogledalo preko milion ljudi. Dva dana pre Marinkove smrti ona im je donela nagradu za najslušaniju pesmu, ali Ognjen nije imao snage da ode po nju i objavio je da bend više neće postojati.
Teška bolest
2015. godine Marinku je dijagnostifikovan kancer pankreasa zbog čega je ubrzo operisan u Kliničko-bolničkom centru na Bežanijskoj kosi. U početku nije želeo da opterećuje svoje najmilije pa je čekao pogodan trenutak da im saopšti lošu vest. Dubravka Mijatović (bivša supruga) mu je pružila veliku podršku i u bolnici je bila uz njega.
U jednom trenutku, delovalo je da se Marinkovo zdravstveno stanje popravlja zbog čega je na fejsbuku napisao: „Prijatelji, mnogo pošte je stiglo! SVI STE TAKO DRAGI, LJUBAZNI I PUNI LEPIH REČI I ŽELJA! Hvala vam na svakoj napisanoj reči, hvala za sve medikamente koje preporučujete, hvala na željama za brzo ozdravljenje!!! Potrudiću se da što pre zaigram na sceni, stanem pred filmsku i tv kameru i ponovo budem sa svima vama. A i zapevam!!! Voli vas sve vaš Maki!!!!“
Međutim, istinu su znali samo najbliži članovi Marinkove porodice i njegovi prijatelji. Lekari su mu rekli da mu je ostalo još tri meseca života, a on ih nije traćio. Snimao je seriju u Crnoj Gori, išao je na hemoterapije i 20 dana pred smrt se krstio u manastiru Ostrog. Zamolio je prijatelja Dušana Kovačevića da mu bude kum jer je verovao da će mu nakon toga biti bolje. Otac Željko Ćalić je rekao da je bio toliko slab da je jedva izdržao čin krštenja. Iako je malo znao o veri, interesovao se za molitve koje bi mogao da čita kod kuće, kao i za ponovni dolazak u manastir.
26. marta 2016. godine Marinko je izgubio bitku sa opakom bolešću. Komemoracija povodom njegove smrti je održana 29. marta. Atelje 212 je ponovo plakao jer je za manje od mesec dana ostao bez dva velikana, Dragana Nikolića i Marinka Madžgalja. Komemoraciji su prisustvovale brojne kolege, a glumac je sahranjen na Novom bežanijskom groblju. Bivša supruga je otkazala predstavu „Priča se po gradu“ u kojoj je trebalo da učestvuje na dan glumčeve sahrane.
