Doktor filozofije – naš Palančanin

Mladi za primer

3406
Foto: Ilustracija/Pixabay

Goran Rujević je rođen u Novom Sadu, detinjstvo je proveo u Bačkoj Palanci, a srednju školu i fakultet je završio u rodnom gradu. Tu je stekao i titulu doktora filozofije i radi na Filozofskom fakultetu kao asistent na predmetima logike filozofije nauke i filozofije matematike i filozofije prirode.


– Za studije filozofije usmerila me je jedna moja drugarica, jer kroz razgovor sa njom smo dotakli neke teme, koje su me uvek interesovale – počinje svoja sećanja dr Rujević.

– Na samim studijama, pronašao sam oblast, koja objedinjuje sve one stvari za koje sam se ja interesovao i bavio ranije tokom svog života. U toku formiranja, oprobao sam se na mnogim poljima, računarstvo, jezici, medicina da bih se pronašao na polju filozofije prirodnih nauka, koja je povezana sa matematikom i logikom.

Dr Goran Rujević

– Ne slažem se sa nekim mišljenjima, da je filozofija stigla do kraja, da nema šta više da izučava, jer načelno, u bilo kojoj ljudskoj delatnosti, teško možemo reći da je nešto u potpunosti završeno. Nemački filozof Huserl kaže da je čovek uvek otvoreni, nezavršeni projekat. Specifične ljudske delatnosti, umetnost, nauka, filozofija nikada ne mogu biti u potpunosti završeni. Posle Hegela, koga neki smatraju krajnjim dometom filozofije, otvaraju se novi problemi, nova pitanja na svakom koraku. Svaka tvrdnja koja podrazumeva bilo kakvu završenost, definitivnost, konačnost uvek treba uzimati sa jednom dozom nepoverenja.

– Neki čuveni matematičari su, baveći se novim poljima svoje nauke, otvarali vidike i filozofiji. Filozofija na početku trećeg milenijuma se bavi matematičko-logičkim kategorijama, koje imaju primenu u računarstvu. Filozofija nije izvan svakodnevnice, ona ima da kaže nešto korisno i u svakodnevnom životu ljudi.

– Ogist Kont je prepoznao da specijalizacija po delatnostima gura čovečanstvo napred, ali nosi sa sobom i rizik da se od strane stručnjaka zanemare druge oblasti. Rešenje je Kont video u grupi ljudi, čiji će zadatak biti specijalizacija opšteg pokrivanja opštih problema, opštih razumevanja stvari. Treba da imaju perspektivu da kako se svaka od ovih pojedinačnih delatnosti uklapa, kako međusobno čine sistem, kako zajedno doprinose ovom što je ljudsko iskustvo. U konačnom aspektu, to treba da budu filozofi, koji imaju dovoljno opšteg znanja, da sagledaju specifične oblasti u zajedničkom interaktivnom odnošenju.

 

– Jedan model toga u srednjoškolskom obrazovanju bi mogao biti odnos gimnazije prema stručnim srednjim školama, gde bio ona mogla uzeti ulogu filozofa, a ostali, specijalnosti. Ranije se to pokazalo i po tome, iz kojih srednjih škola su dolazili mladi da studiraju filozofiju, to su bili gimnazijalci, u novije vreme sve više studenata dolazi iz specijalizovanih srednjih škola.

Dr Goran Rujević je objavljivao članke u stručnim časopisima na stručne teme. Sledeći korak i plan je pisanje udžbenika upravo iz tema koje su dotaknute u ovom intervjuu i knjige o počecima savremenog naučnog metoda u periodu oko Dekarta, Galileja, Njutna, Lajbnica. Na kraju je preporučio da se filozofija traži u živom razgovoru, u živoj reči, mada je i bavljenje istorijom filozofije i te kako korisno.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here