Ma koliko se trudili da ostanemo u okviru zadatog budžeta, nikako ne uspevamo, reći će svaki roditelj koji je 1. septembra smestio barem jedno dete u klupu, a na tvrdnju da je školovanje besplatno samo će se gorko nasmešiti – pa čak i oni kojima je lokalna zajednica odnosno država obezbedila neophodne udžbenike, koji za niže razrede koštaju oko 9.000 dinara po kompletu, penjući se do vrtoglavih 20.000 za srednjoškolce, piše „Dnevnik“.
Dok neki, koji su već preživeli „najsrećniji” dan u životu svojih mališana, koriste taktiku „nešto novo, nešto staro, nešto pozajmljeno”, ima i onih koji se drže izreke „nismo dovoljno bogati da kupujemo jeftine stvari”, pa svoje školarce opremaju skupljim peratonicama i rančevima, u nadi da će biti dugotrajniji. Reklo bi se da su ipak najbolećiviji roditelji đaka prvaka, ne želeći da njihovom poletarcu išta zafali ili da se, nedajbože, razlikuje od ostalih, pa lako pokleknu kada se uhvati za papreno skupu stvar u prodavnici, ne znajući da se s kupovinom knjiga i školskog pribora ne završava lista neophodnosti.
Kakve su sve poruke dobili od učiteljica, otkrila je za „Dnevnik“, Novosađanka Ivana B, čija se sedmogodišnjakinja našla među 66.000 ovogodišnjih prvaka.
„Za početak škole se i nisam mogla pošteno pripremiti čekajući informaciju o tome da li će nastava biti klasična ili onlajn, pa i hoće li udžbenici uopšte biti besplatni, jer su bili garantovani samo deci iz socijalno ugroženih ili mnogočlanih porodica“, kaže sagovornica.
[rev_slider alias=“princeza“][/rev_slider]
Kako je dodala, kad su otišli na prvi roditeljski sastanak, osim udžbenika, dobili su papir šta je potrebno obezbediti đacima, od anatomskog ranca sa duplim dnom, što je jedna od najskupljih stavki, do različitih svezaka, čije se cene kreću između 60 i 170 dinara, u zavisnosti od kvaliteta.
„Za punu torbu potrebna je i puna peratonica, koja, osim gumica, makazica, bojica i flomastera, ove godine treba da ima i zarezač, ali isključivo sa poklopcem-kutijom kako učenici ne bi stvarali nepotrebnu gužvu ispred kante za otpatke i tako kršili propisanu fizičku distancu. Samo ta sitnica koštala me je 105 dinara. U sve to treba uračunati blok za likovno i kesu, te uvijače, čija cena od tridesetak dinara nije zastrašujuća dok se ne pomnoži sa zbirom udžbenika i svezaka“, priča sagovornica „Dnevnika“.
Kad se novopečeni đaci sjate ispred ulaza pre prve prozivke, uz maske na licu, jedini znak raspoznavanja jeste školska torba, koju s ponosom nose, bar dok ne oteža.
„Srećom, tetka nam je poklonila ranac, pa smo uštedeli oko 5.000 dinara. Deda je pak kupio sandale i cipele, baba ostali pribor, dok je na mene pala nabavka sezonske garderobe, za koju sam namenila oko 10.000 dinara. Da sam bila sama, sa minimalnim primanjima sigurno ne bih mogla sve da joj priuštim, nego bih morala da pozajmim novac ili podignem kredit“, dodaje.
Osiguranje, lektire i izlete škola zasad nije nudila, ali jeste komplet radnih listova za Srpski jezik, Matematiku i Svet oko nas, pod nazivom „Mudrice”, te dečji časopis „Ježurko”.
S obzirom na to da iza ovog dodatnog materijala, kako nam je predočeno, od maja 2016. stoje Ministarstvo prosvete i Aktiv učitelja prvog razreda, smatrala sam da je neophodan, i za njega ću izdvojiti još 3.650 dinara, kaže ona, dodajući kako je olakšavajuća okolnost u ovom slučaju plaćanje na rate.
Početak školske godine valja obeležiti i prigodnim fotografijama, pa su ponude već pristigle i staju 300 dinara.
Korona set
U torbama ovogodišnjih učenika trebalo je naći mesta i za tzv. korona set, koji se sastoji od maske, toalet papira, tečnog sapuna, vlažnih maramica i flašice s vodom.
Budući da joj je dezinfekcionih sredstava ostalo od generacije koju je otpratila u peti razred, učiteljica nam je tražila samo ubruse za ruke. Osim toga, deca su od grada dobila osnovni set za likovno i tri maske, jednu jednokratnu i dve pamučne, napominje naša sagovornica, uz opasku da će to biti dovoljno samo za početak.
Iako je dodatni teret, svaki roditelj će pristati na to radi uspomene. Razočarani smo jedino što zbog korone deca neće dobiti grupnu fotografiju nego kolaž od portreta čitavog razreda, priznaje.
Kad je birala školu za svoju ćerku, sem blizine, kriterijum joj je bilo postojanje produženog boravka, za koji je kao samohrana majka imala prednost. On će je mesečno koštati dodatnih 2.000-2.500 dinara, ali budući da su u cenu uračunata dva obroka, od čega jedan kuvan, smatra to velikom olakšicom roditeljima koji su dugo na poslu.
Kao protivteža mobilnim telefonima, poslednjih godina popularnost su stekli takozvani pametni satovi, koji omogućavaju praćenje, nadgledanje i lociranje mališana kada nisu sa odraslima, a mogu se kupiti i za 2.000 dinara ukoliko se iskoriste sezonski popusti.
Pogledaj: Nova školska godina – rad po strogim pravilima
