Crpna stanica „Plavna“: istorija i gradnja

177
Foto: Facebook/Bač-Muzej

Krajem XIX i početkom XX veka industrijska arhitektura u Vojvodini doživljava brzi napredak, što je odraz regionalnog razvoja Austrougarske, u čijem se sastavu Vojvodina nalazila.


Pored prehrambene proizvodnje i proizvodnje građevinskog materijala, poseban vid privrednog razvoja predstavljala je izgradnja infrastrukturnih sistema: mreža puteva i železnica, kanala i pratećih objekata za regulaciju vodotoka (crpne stanice, ustave, prevodnice, mostovi).

Crpna stanica „Plavna“, građena u periodu 1909–1912. godine, svojevremeno je predstavljala značajan pomak i jedinstveni primer te vrste, u tehničko-tehnološkom smislu, na čitavom Balkanu. Iako je građena po tipskom projektu, pre svega kao utilitarna struktura, crpnu stanicu karakterišu značajni stilski elementi secesije, kao i tradicionalne ruralne arhitekture i zanatstva.

Pred izazovima kakve u revitalizaciji predstavljaju veliki industrijski kompleksi, ovakve kuće-mašine često bivaju zanemarene. Opremljena originalnim pogonom i još uvek u funkciji, crpna stanica već čitav vek odoleva vremenu i dominira okolnim ruralnim pejzažem.

 

U delu južnog Podunavlja nasipi za odbranu od poplava grade se od početka XVIII veka. Ključni momenat za područje u okolini Bača jeste 1905. godina, kada inženjer Jene Taloš (Jenő Tallós) postaje predsednik vodne zadruge Bogojevo–Vajska. Pod njegovim nadzorom obavljeni su veliki radovi u prvoj polovini XX veka; od 1909. do 1911. godine bio je zadužen za izgradnju nasipa od Kamarišta do Plavne, a istovremeno je bio odgovoran za izgradnju sistema kanala sa crpnom stanicom u selu Plavna (Ivković 1973: 20).

Kada je 1912. godine crpna stanica završena– sa dva dizel-motora proizvedena u Litostroju policenci firme „Burmajster i Vajn“ (Burmeister & Wain) i dve centrifugalne pumpe kapaciteta 2×2,5 m³/s, „GancMavag“ (Ganc-Mawag), mađarske proizvodnje – predstavljala je jedno od najsavremenijih tehnoloških dostignuća i pumpu najvećeg kapaciteta prepumpavanja vode na području Balkana. Pumpe, motori i prateća oprema ostali su očuvani i danas su u funkcionalnom stanju.

Crpna stanica je građena kao reverzibilna, što znači da prepumpava višak vode iz kanala u Dunav i obrnuto – za vreme visokih vodostaja Dunava vraća vodu u kanale. Za lokalno stanovništvo, ovaj kompleks je bio najveći dotadašnji poduhvat, ne samo u tehničkom smislu, već je imao i arhitektonski i društveni značaj.


Pogledaj: Jedna priča o krovu na Donžon kuli na Bačkoj tvrđavi

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here