Svetski dan srca – Saveti za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova

85

Danas 29. septembra širom sveta se obeležava svetski dan srca. Ovaj međunarodni dan ustanovljen je pre tačno 20 godina, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti.


Živimo u vremenu još neviđenom do sada. Pandemija COVID-19 usredsredila je pažnju na zdravstvenu profesiju, nacionalne zdravstvene sisteme i naše individualne odgovornosti – za sopstveno zdravlje i osetljive populacije u društvu. Ne znamo kojim će tokom pandemija ići u budućnosti, ali znamo da je briga o našem srcu trenutno važnija nego ikad.

Dakle, ove godine, 29. septembra, ova kampanja se obeležava pod sloganom:

„Koristite srce za pobedu kardiovaskularnih bolesti“.

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su uzrok smrti broj jedan na planeti. Ima mnogo faktora rizika: od pušenja, šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, do zagađenja vazduha i retkih i zanemarenih stanja poput Šagasove bolesti i srčane amiloidoze.

U vreme COVID-19, bolesnici sa KVB suočavaju se sa pretnjom sa dve oštrice. Ne samo da su više izloženi riziku od razvoja teških oblika virusa, već mogu biti i uplašeni u potrazi za dostupnom negom za svoje srce.

Slogan „Koristite srce“ tiče se toga da koristite….

Vašu glavu – Da razumete šta je potrebno da bi ste živeli na način koji promoviše zdravlje vašeg srca i da bi ste živeli u skladu sa tim saznanjem, menjajući svoje ponašanje zarad kvalitetnijeg života sada i u buduće.

Vaš uticaj – Kao pojedinac da date primer svojoj porodici i okruženju, kao zdravstveni radnik koji pomaže svojim pacijentima da napravite pozitivne promene vezano za zdravljevašeg srca, kao poslodavac da ulažete u zdravlje srca svojih zaposlenih, kao Vlada koja sprovodi politike i inicijative koje će dovesti do boljeg zdravlja srca u društvu, poput poreza na šećer, zabrane pušenja i smanjenja zagađenja vazduha.

 

Vaše saosećanje – Da gledate dalje od sebe i delujete na načine koji podržavaju najugroženije u društvu; posebno one sa udruženim srčanim oboljenjima, zbog kojih mogu da budu izloženi većem riziku u vreme COVID-19.

Koristite Srce da biste slušali svoje srce – Ako imate bolesti, poput srčanih bolesti, srčane insuficijencije, šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska ili gojaznosti, ne dozvolite da vam KOVID-19 zaustavi redovne preglede. I nikada ne izbegavajte da pozovete hitnu pomoć ako je potrebno – bezbedno je i medicinski radnici su tu za vas.

Koristite Srce za društvo, svoju porodicu i vas – Pojedinci, zajednice i preduzeća reagovali su na pandemiju na neverovatne načine, podržavajući jedni druge, zdravstvenu profesiju i ugrožene u društvu. Radi se o donošenju boljih izbora na svakom nivou – od ličnih i naših svakodnevnih izbora, do svetskih vlada i izbora politike širom sveta. Pandemija je dovela do pružanja podrške medicinskim sestrama, lekarima, istraživačima i negovateljima.


Saveti za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu, ali to ne znači da treba da ih prihvatimo kao svoju sudbinu. Iako nemamo moć da promenimo neke od faktora rizika – kao što su nasleđe, pol ili starost – postoje ključni koraci za prevenciju koje možemo preduzeti kako bi smanjili rizik od kardiovaskularnih bolesti. Usvajanjem zdravog načina života danas, možemo izbeći srčane probleme u budućnosti. Predlažemo Vam nekoliko osnovnih strategija kojima možete zaštititi svoje srce.

1) Pravilna ishrana

Redovnom, umerenom i raznovrsnom ishranom obezbeđujemo telu potrebnu količinu energije i hranljivih materija za njegovo nesmetano funkcionisanje:

  • Pokušajte da ne jedete puno prerađene hrane, koja najčešće sadrži višak šećera i masti; smanjite konzumiranje zaslađenih napitaka i voćnih sokova – izaberite vodu ili nezaslađene sokove; zamenite slatkiše svežim voćem; pokušajte da jedete 5 porcija (veličine šake) voća i povrća dnevno – koje može biti sveže, zamrznuto, iz konzerve ili sušeno;

2) Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti

Najnovije preporuke za poboljšanje zdravlja, predlažu umerenu fizičku aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta pet ili više dana nedeljno ili minimalno 20 minuta intenzivne fizičke aktivnosti tri ili više dana tokom nedelje za odrasle. Umerena fizička aktivnost je svaka fizička aktivnost tokom koje brže dišemo, ali ne ostajemo bez daha. Malo ćete se oznojiti tek posle 10 minuta ovakve aktivnosti. Možda Vam se 30 minuta dnevno čini puno, ali to je samo dva i po sata nedeljno koliko obično provedete gledajući samo jedan film. Tih 30 minuta čak ne mora biti ni u kontinuitetu. Evo nekoliko predloga:

•  Šetanje, vožnja biciklom, koristite stepenice umesto lifta, čišćenje kuće, rad u bašti, šetanje psa, uključite se u neki sport ili ples, bavite se fizičkom aktivnošću na poslu, bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate TV: čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu…

3) Ostavite pušenje

  • Za dve godine od prestanka pušenja, rizik od razvoja koronarne bolesti se značajno smanjuje; Posle 15 godina rizik od KVB je isti kao kod nepušača; Napravite listu Vaših motiva za ostavljanje pušenja. Kada Vam je teško i želite da zapalite cigaretu pogledajte šta ste zapisali. Pokušajte da izdržite još malo, jer želja za cigaretom traje samo 3 do 5 minuta.

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here