Upravo je to slučaj jednog Nišlije koji je, zahvaljujući tome što je nasledio nekoliko nekretnina od čijeg je rentiranja mogao da živi, uplaćivao sebi novac za penziju, piše Politika.
Međutim, ubeđenost da na ovako lagan način može da se penzioniše, poljuljao mu je prijatelj koji mu je objasnio da se ova samostalna uplata doprinosa odnosi samo na popunjavanje rupa u stažu, a nikako ne važi za ceo radni vek.
Na pitanje koje je postavio Politici i Fondu – šta kaže zakon, odnosno može li neko da ostvari starosnu penziju, a da nikada nije radio nego je ceo život sam sebi uplaćivao doprinose, ili ipak postoji obaveza da je bar za neku godinu bio prijavljen kod poslodavca, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje odgovaraju da ukoliko bi neko sebi samostalno uplaćivao doprinose po članu 15 Zakona o PIO i tako ispunio zakonom propisane uslove, mogao bi da ostvari pravo na penziju.
Prema odredbama člana 15 Zakona o PIO, lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, odnosno nisu korisnici prava na penziju mogu se uključiti u obavezno osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način predviđen ovim zakonom.
„Kao i u slučaju korisnika iz drugih kategorija osiguranja (zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici), ukoliko su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi i u ovom slučaju je moguće da se penzija koja je stečena samostalnom uplatom doprinosa nasledi, odnosno bude porodična“, kažu u Fondu.
Zakon jasno propisuje da osiguranici koji sebi uplaćuju staž nemaju pravo da rade kod drugog poslodavca, pošto nije moguće biti osiguran po dva osnova. Osiguranje po članu 15 zakona automatski prestaje ako se onaj ko je uplaćivao doprinose uključi u osiguranje po ugovoru o delu, ili drugom ugovoru kojim se primaju ugovorene naknade.
Trenutno oko 20.000 građana samostalno uplaćuje doprinose za penziju. To je za trećinu manje nego pre desetinu godina, kada je veliki broj radnika zbog privatizacije i stečaja ostajao bez posla.
Staž mogu da uplaćuju oni kojima nedostaje nekoliko godina do penzije, ali i oni koji nikad nisu radili. Uslov je da su stariji od 15 godina, s tim da ukoliko osiguranik ne uplati doprinos u roku dospeća od šest meseci, gubi to pravo i može ponovo da ga ostvariti, ali mora da podnese nov zahtev.
Osnovica za uplatu staža je od 35 odsto do petostrukog iznosa prosečne zarade u prethodnoj godini. Osiguranici se mogu opredeliti za neku od 13 osnovica. Više od polovine onih koji uplaćuju čine to po najnižoj osnovici.
Očekuje se da u ovoj godine taj broj i dodatno padne, jer ima novina koje se odnose na one koji rade za kompanije u stranim zemljama. Oni od ove godine imaju status kao i bilo koja samostalna delatnost, osnovica za uplatu staža je prihod koji ostvaruju, s tim da on, kao i u ostalim slučajevima, ne može biti veći od pet prosečnih plata u republici.
Mahom je reč o onima koji rade preko interneta, obavljaju programerske, dizajnerske ili turističke poslove i na taj način rešavaju sebi status i uključuju se u obavezno socijalno osiguranje.
Za one koji nastavljaju sebi da uplaćuju staž po članu 15 zakon jasno kaže da se od trenutka prijave može uplatiti samo 30 dana retroaktivno, plaća se svakog meseca, a za sticanje prava na penziju bez ijednog radnog dana potrebno je uplaćivati najmanje 15 godina.
