Tekstovi iz bačkopalanačkih Nedeljnih novina, broj 25., jun 1965. godine.
Trideset dana straha
Više od mesec dana traje danooćna bitka desetine hiljada građana naše komune protiv neobuzdane stihije Dunava koja bi sigurno opustošila, onako kako to samo voda zna, skoro polovinu Bačke Palanke i ko zna koliko hiljada hektara bremenitih oranica, da se u toj zbilja žestokoj borbi nije do kraja i smišljeno izdržalo.
Istina, odbrana nije još okončana i reka i dalje preti. Treba samo prošetati obalom Dunava u dužini od pet i po kilometara i videti nasipe, koji zadržavaju milion kubika vode čiji nivo je za metar, dva i više nadvisio sve priobalne ulice. Slika je stravična: potreban je samo trenutak nebudnosti ili jedna mala pukotina pa da ogromna rečna snaga opustoši sve pred sobom.
Što do katastrofe nije došlo zaslužni su hiljade i hiljade građana, koji se požrtvovano više od trideset dana bore sa rekom. Do prošlog četvrtka u odbrani je učestvovalo blizu 32.000 građana i skoro sva mehanizacija bačkopalanačkih radnih organizacija. Do sada su izgrađeni „zečji“ nasipi u dužini od 5.500 metara, čija je prosečna visina dva, a širina dva do tri metra. U njega je ugrađeno preko 200.000 punih džakova i stotine hiljada kubika zemlje.
[rev_slider alias=“princeza“][/rev_slider]
Edvard Kardelj posetio Bačku Palanku
Prilikom obilaska ugroženih mesta u Vojvodini, predsednik Savezne skupštine Edvard Kardelj i predsednik Izvršnog veća Srbije Dragi Stamenković u pratnji predsednika Pokrajinske skupštine Radovana Vlajkovića, političkog sekretara CKSKS Đurice Jojkića i predsednika Izvršnog veća Vojvodine Ilije Rajačića, zadržali su se kratko vreme pred zgradom Opštinske skupštine u Bačkoj Palanci.
Visoke rukovodioce dočekali su predsednik Opštinske skupštine Svetozar Preradov, sekretar OK SKS Dragoljub Đerić i drugi opštinski rukovodioci.
Ribari su se prvi iselili
Poslednjih dana Mladenovo je preživljavalo kritične časove. Dunav je iz naselja iz časa u čas nadolazio sve više i više. Njegova nemirna zeleno – tamna boja pretila je da se izlije u polja i zbriše ispred sebe letinu. -Kod pumpe popuštaju nasipi… Ili: – Prema Karađorđevu već preliva… A selo nije moglo da se prepolovi i pođe da brani dve najkritičnije tačke… …Tri stotine kolskih zaprega radilo je neprekidno. Kola pored kola. Čovek pored čoveka.
Umorna preplanula lica kao da su se pitala da li će izdržati. Odmah iza nasipa protezala su se nepregledna polja na kojima je pšenica već stasala… …Malo dalje smo sreli starinu Đorđa Knežića penzionera i prvoborca. Za njega su svi rekli da je neprekidno na nasipima. I da dnevno u kući provede samo po nekoliko časova. Đorđe je i član Mesnog štaba civilne zaštite. Kada nije na nasipima, onda dežura u Štabu. -Dok se Dunav ne povuče, neću odavde otići..
Grumen zemlje
U ponedeljak i utorak na „zečjem“ nasipu uKalošu bilo je najviše branilaca. Skoro na svaka dva metra nalazio se jedan čovek. Među preplanulim braniocima u utorak nalazila se i starica Živana Popović. Njena kuća nalazi se pored same obale. Iako je sve „zarobljeno“ podzemnim vodama, starica Živana je skoro po čitav dan u njoj. Njoj jedinoj na obali, Dunav kao da nije doneo mnogo uzbuđenja. Svakodnevno, ona je radila obične kućne poslove kao da tamnozelene nemirne vode nisu pred samim pragom kuće. A kada je u jednom trenutku ispred njene kuće popustio nasip, starica Živana je potrčala do bašte i uskoro se vratila sa velikom grudvom zemlje pod pazuhom.
– Evo vam ovo, deco… Ostala je pored nasipa sve dok voda nije bila ukroćena. A grudva zemlje čvrsto je ulegala u nasip.
Pogledaj: Živeti sa Dunavom – Palanačke poplave
