Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine 16. oktobra obeležava Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine.
U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Gaji, hrani, podržavaj. Svi zajedno. Naše akcije naša su budućnost” sa fokusom na jačanje prehrambenih sistema i smanjenje broja gladnih u svetu.
Očuvanje pristupa zdravstveno bezbednoj hrani jeste i ostaje deo odgovora na pandemiju COVID-19, posebno za siromašne zemlje u kojima je pandemija dovela do još izraženije ekonomske krize. U ovom trenutku je važno obezbediti podršku herojima hrane – poljoprivrednicima i svim zaposlenima u lancu proizvodnje hrane koji omogućavaju bezbedan put hrane od njive do trpeze.
[rev_slider alias=“matis-namestaj-novooo“][/rev_slider]
Ključne činjenice
• Glad na našoj planeti. Preko dve milijardi ljudi nema pristup dovoljnoj količini zdravstveno bezbedne hrane. Očekuje se da će do 2050. godine taj broj biti 10 milijardi ljudi.
• Pandemija COVID-19 povećava broj gladnih. Skoro 690 miliona ljudi širom sveta je gladno, što je 10 miliona više nego 2019. godine. Zbog pandemije COVID-19 ovaj broj se može povećati za još 83–132 miliona ljudi.
• Visoka cena neuhranjenosti. Neuhranjenost (uključujući pothranjenost i nedostatak mikronutrijenata), kao i prekomerna uhranjenost i gojaznost, utiču na globalnu ekonomiju u proseku 3,5 biliona američkih dolara godišnje.
• Vreme za akciju. Stalni porast broja gladnih od 2014. godine, zajedno sa porastom broja gojaznih, jasno ukazuje na potrebu da se intenziviraju aktivnosti usmerene na jačanje sistema proizvodnje hrane.
• Gajiti, hraniti, podržavati. Uprkos činjenici da ima najmanje 30.000 jestivih biljaka, danas 66% ukupnih useva čini samo devet biljnih vrsta. Potrebno je da uzgajamo raznovrsnu hranu da bismo nahranili svet.
Poslednjih decenija svet je ostvario značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Iako se sada proizvodi više nego dovoljno hrane potrebne da nahrane svi, sistemi proizvodnje hrane nisu uravnoteženi.
Glad, gojaznost, degradacija životne sredine, gubitak agro-biološke raznolikosti, velika količina hrane koja se baca i nedostatak sigurnosti za radnike u prehrambenom lancu, samo su neka od pitanja.
U okviru razvoja i pripreme planova zemalja za oporavak od posledica pandemije COVID-19 potrebno je iskoristiti priliku za razvoj i usvajanje inovativnih rešenja za unapređenje sistema proizvodnje hrane na osnovu naučnih dokaza.
Svetski dan hrane poziva na globalnu solidarnost u cilju pomoći svima, a posebno najugroženijim populacijama da se oporave od krize. Cilj je i da se poveća otpornost sistema za proizvodnju hrane na rastuće izazove uključujući klimatske promene, omogućiti da zdravstveno bezbedna hrana odgovarajuće hranljive vrednosti bude dostupna svima, kao i da se obezbedi dostojanstven život radnicima zaposlenim u proizvodnji hrane.
Državne institucije, privatni sektor i civilno društvo treba zajedno da rade na obezbeđivanju proizvodnje dovoljnih količina raznovrsne zdravstveno bezbedne hrane u cilju održanja života na planeti Zemlji.
Digitalne tehnologije su ključne za transformaciju načina proizvodnje, prerade, prometa i konzumiranja hrane i za izgradnju otpornijih i snažnijih sistema proizvodnje hrane. One imaju potencijal da premoste veliki digitalni jaz između razvijenih i zemalja u razvoju, gradova i ruralnih područja, muškaraca i žena, mladih i starih. Digitalizacija je nažalost nedostižna za preko tri milijarde ljudi na svetu koji nemaju pristup internetu, od kojih većina živi u ruralnim i udaljenim oblastima.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
Nove tehnologije obećavaju revolucionarne promene za vlasnike malih farmi, koji proizvode i do 80% svetske hrane, na primer daljinsko praćenje putem satelita i mobilnih telefona, korišćenje aplikacija sa potencijalom za optimizaciju lanaca hrane, povećanje pristupačnosti namirnicama određene hranljive vrednosti, smanjenje bacanja hrane, borbu protiv štetočina i bolesti…. Intenzivna obuka za unapređenje digitalnih veština poljoprivrednika i uvažavanje njihovih ideja i potreba je od suštinskog značaja, kao i podsticaji za proizvodnju raznovrsne hrane odgovarajuće hranljive vrednosti.
Zajedničkim snagama vlade država, preduzeća, nevladine organizacije i mediji organizuju različite manifestacije u cilju zagovaranja šire javnosti da se pomogne gladnima i da se obezbede uslovi za pravilnu ishranu za sve.
Pogledaj: Bačkopalančani „Kulturom protiv korone“
