Проф. др Светозар Бошков је изнео историјске чињенице о последњим данима окупације и ослобођењу Бачке Паланке у Другом светском рату па их преносимо.
Бачка Паланка је последње дане окупације дочекала као један од најзначајнијих центара народно-ослободилачког покрета у Јужној Бачкој. Преко ње је ишао један од четири илегална пута. Тим путевима су у Срем пребацивани транспорти нових добровољаца за партизанске јединице у Срему, а примани су партизанска штампа и пропагандни материјал.
Командир чете за везу је био Паланчан Душан Алимпић Влада, а на овај начин је пребачено око 1.500 људи. Када је крајем фебруара и почетком марта 1944. године обновљена активност бачко-барањског народноослободилачког одреда, он се добрим делом ослањао на базе у Бачкој Паланци и околини.
У самој Бачкој Паланци је највећа диверзија изведена 30. марта 1944. године када је дигнут у ваздух окупаторски транспортни воз. Уништене су локомотива и три вагона уз знатну материјалну штету, а 1. јуна је запаљено 50 вагона кудеље која је у Бачкој Паланци чекала транспорт у Немачку.
Августа месеца 1944. године се у Бачкој Паланци налазио велики број људи који су се крили од присилне мобилизације у фашистичке јединице. Политички комесар бачко-барањског одреда Душан Алимпић је 20. августа јавио Главном штабу Војводине да постоји могућност да се људи интензивно пребацују конвојима за Срем. Алимпић је сугерисао да се формира једна јача јединица од 30-40 бораца са 1-2 противтенковске пушке за борбу против блиндираних патролних чамаца који су представљали највећу опасност за конвоје на Дунаву.
Када је крајем августа формирана бачко-барањска оперативна зона дотадашњи бачко барањски одред подељен је на пет делова. Један од њих био је бачкопаланачки одред чији је командант био Станислав Величков, а политички комесар Ђорђе Васић. Одред је развио живу активност нападајући немачке и мађарске мање јединице и вршећи диверзије код Дероња, Товаришева, Гајдобре, Обровца, на жандармеријске станице у Кулпину, Лалићу и Пивницама, као и немачку коњичку јединицу у Бачкој Паланци.
Овај одред је 25. септембра разбио жандармеријску заседу која је напала један конвој добровољаца. Од 8. октобра и у наредним данима партизански одред ослобађа Параге, Товаришево, Селенчу, Силбаш, Гајдобру, Маглић, Ратково, Пивнице и Деспотово.
Последње окупаторске јединице напустиле су Бачку Паланку ујутро 20. октобра. Истог дана партизански одред улази у град и успоставља органе власти. Нешто касније у град улази и Осма војвођанска бригада без трећег батаљона који се кретао ка Новом Саду, а неколико дана касније и Војвођанска бригада. Трећи батаљон Осме војвођанске бригаде је приликом напредовања ка Новом Саду водио борбе са заосталим деловима окупаторске војске код Челарева.
То је, по свему судећи, био последњи окршај са непријатељским јединицама на подручју Бачке Паланке и околине. И 958. пук, руске Црвене армије налазио се 20. октобра у околини Бачке Паланке, али се повлачио у правцу Срема истог дана ујутру.
Дан после ослобођења Бачке Паланке је формиран и Сремски фронт на чијој првој линији се налази и наша општина и град. Неколико дана касније, 25. и 26. октобра мала група руских војника улази у Бачку Паланку из правца Гајдобре, а народ их дочекује са великим одушевљењем.
Иако је Бачка Паланка ослобођена 20. октобра, борбе у Срему су настављене не смањеном жестином, па се сигруност у Бачкој Паланци није могла осигурати до потпуног повлачења окупатора са подручја целе земље. Тек онда се могло речи да је опасност по Бачку Паланку и њене становнике у потпуности отклоњена.
