I posle 24 časa od zatvaranja birališta u Sjedinjenim državama ishod predsedničkih izbora neizvestan. Tramp sada ima 214 elektora, a njegov protivnik, kandidat demokrata Džozef Bajden 264.
Gotovo je izvesno da će Donald Tramp osvojiti glasove Pensilvanije, Severne Karoline, Džordžije i Aljaske, koji nose 54 elektorska glasa, čime bi još aktuelni predsednik SAD bio u vođstvu nad Džozefom Bajdenom za četiri glasa.
Presudni će biti rezultati države Nevade koja nosi šest elektorskih glasova, a u kojoj je do sada mala razlika između dva kandidata. Međutim, Nevada je najavila da neće objaviti konačne rezultate pre čevrtka u 9 sati, što je, prema našem vremenu, tek u 18 časova.
Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.
Predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden pobedio je predsednika SAD Donalda Trampa u Arizoni, jednoj od ključnih saveznih država, čime ga je udaljio od reizbora.
Bajden je pobedio u saveznoj državi Viskonsin iz koje dolazi 10 elektora, a koja je jedna od najbitnijih u borbi za mesto u Beloj kući.
Tramp je najavio da će tražiti ponovno brojanje glasova u Viskonsinu.
Arizona je prva savezna država na ovogodišnjim izborima koju je jedan od kandidata „preoteo“ od rivalske stranke, u odnosu na prethodne izbore 2016. godine.
Kandidat demokrata je pobedio u Arizoni samo jednom u poslednje 72 godine. Bio je to Bil Klinton 1996. godine.
Uz Arizonu, koja nosi 11 elektora, Bajden je pobedio i u Mejnu, gde je obezbedio tri od četiri elektorska glasa. Tramp je osvojio četvrti elektorski glas.
Izborni štab Donalda Trampa saopštio je večeras da se obratio pravosuđu kako bi se obustavilo brojanje glasova u američkoj saveznoj državi Mičigen, u kojoj je prednost osvojio kandidat demokrata Džozef Bajden i još 16 elektora.
Tramp je zatražio večeras obustavu brojanja glasova u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji u kojoj je njegov protivnik u blagoj prednosti prema delimičnim rezultatima.
U Nevadi, gde Džozef Bajden ima blagu prednost, neće objavljivati ažurirane izborne rezultate do četvrtka u 9 sati po pacifičkom vremenu, saopštili su zvaničnici. Do sada su prebrojani svi glasovi građana koji su glasali na biračkim mestima i onih koji su glasali poštom do 2. novembra, navodi Njujork tajms.
Predsednik SAD, republikanac Donald Tramp pobedio je kandidata demokrata Džozefa Bajdena i u saveznoj državi Teksas, još jednoj od najvažnijih za ishod izbora.
Teksas je država sa 38 elektora, najviše posle Kalifornije, a Tramp nije smeo da je izgubi da bi ostao u trci za novi mandat.
Pre Teksasa, Tramp je uzeo i druge ključne države, Floridu, Ohajo i Ajovu.
Donald Tramp pobedio je kandidata demokrata Džozefa Bajdena u saveznoj državi Florida, jednoj od najvažnijih za ishod izbora.
Osvajanje Floride Trampa ostavlja u trci za novi mandat. Da je izgubio Floridu, ne bi imao velike izglede za pobedu.
Tramp je pobedio kandidata demokrata Džozefa Bajdena i u saveznoj državi Ohajo, jednoj od najvažnijih za ishod izbora.
Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.
Uz Ohajo, agencija Asošiejted pres proglasila je pobedu Trampa i u Ajovi, takođe jednoj od važnih država od kojih zavisi ishod izbora (swing states).
Tramp je uzeo i Montanu, što je bilo očekivano, a prethodno i 18 saveznih država u kojima se pobeda republikanca nije dovodila u pitanje.
Minesota je bila smatrana mogućim poprištem bitke, iako je Bajden važio za favorita.
Bajden je prethodno osvojio 16 država i Distrikt Kolumbija.
Agencija Asošiejted pres sinoć je proglasila pobedu Trampa u 18 saveznih država, a Bajdena u 16 država i Distriktu Kolumbija.
Tramp je pobedio u Kentakiju, Indijani, Zapadnoj Virdžiniji, Alabami, Južnoj Karolini, Misisipiju, Oklahomi, Tenesiju, Arkanzasu, Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu, Luizijani, Nebraski, Kanzasu, Misuriju, Ajdahu i Juti.
Bajden je osvojio Vermont, Virdžiniju, Konektikat, Delaver, Ilinois, Merilend, Masačusets, Nju Džersi, Roud Ajlend, Njujork, Nju Meksiko, Kolorado, Nju Hempšir, Vašington, Oregon, Kaliforniju i Distrikt Kolumbija.
Nijedan od tih rezultata nije iznenađenje, pošto i Tramp i Bajden imaju snažnu podršku u državama koje su osvojili.
[rev_slider alias=“ccsystem-„][/rev_slider]
Grenel: Nije važno šta kažu mediji o izborima, brojanje glasova mora biti overeno
Glasači se nisu opredeljivali direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). Pošto je taj čin formalnost, pobednik se zna odmah posle izbora.
Američki diplomata Ričard Grenel (Richard Grenell) koji podržava republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, izjavio je večeras da nije važno šta prenose mediji o izbornim rezultatima, već je bitno da brojanje glasova bude overeno.
„Nije važno šta kaže Foks njuz (Fox News) ili drugi mediji. Nije važno ni šta kaže (kandidat demokrata) Džo Bajden (Joe Biden). Brojanje glasova mora da bude overeno“, naveo je Grenel na Tviteru i dodao da to treba da se radi na „zakonski način“, ne amaterski.
Tviter je inače stavio upozorenje na drugi tvit Ričarda Grenela, koji je i specijalni izaslanik predsednika SAD za Kosovo i Srbiju. U tom spornom tvitu Grenel je naveo da treba da važe samo „zakonski glasovi“.
Društvena mreža je u obrazloženju navela da je deo ili sav sadržaj podeljen u tvitu osporen jer može da dovode u zabludu način učestvovanja na izborima ili drugom građanskom procesu.
Bajden: Mislimo da ćemo pobediti na izborima
Predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden (Joseph Biden) izrazio je večeras uverenje da će pobediti kandidata republikanaca Donalda Trampa ali je pozvao da se čeka da svi glasovi budu prebrojani.
„Očigledno je da pobeđujemo u dovoljno država da prikupimo 270 elektorskih glasova“, koliko je neophodno za izbornu pobedu, rekao je Bajden u kratkom obraćanju iz Vilmingtona u državi Delaver.
Bajden je obraćanje počeo rečima da nije došao da prenese da je pobedio već da je brojanje glasova još u toku i da misli da će pobediti.
Prema poslednjim delimičnim rezultatima, Bajden sada ima 264 elektora, a Tramp 214. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektora.
Istorijska izlaznost
Prema podacima portala Američki izborni projekat (US Elections Project), na izborima je, zbog mera protiv pandemije kovid-19, poštom i na biralištima unapred već glasalo više od 100 miliona Amerikanaca, od kojih oko 65 miliona posredstvom pošte.
To je 72,8 posto od ukupnog broja glasova na predsedničkim izborima 2016. godine, navodi portal USEP.
Ko će biti predsednik SAD: Zavisi od Nevade, rezultati ne pre 18h 3
Ranije glasanje najmasovnije su isksoristili birači iz Kalifornije, Teksasa i Floride.
Pre četiri godine, 57 miliona glasača glasalo je unapred, objavljeno je na internet stranici američke Komisije za pomoć u izborima.
Američki izbori već sada ulaze u istoriju, jer je više od sto miliona Amerikanaca iskoristilo pravo da glasa ranije, lično ili poštom, što je oko 50 odsto upisanih u birački spisak, navodi Radio-televizija Srbije.
Ankete i kladionice daju prednost Bajdenu, javlja N1
Predsednik SAD Donald Tramp je zapretio tužbom, kako bi sprečio brojanje glasova koji ne stignu danas, što neke američke države dozvoljavaju.
Sud je poštanskim radnicima u pojedinim velikim gradovima naložio da ubrzaju postupak, kako bi glasovi bili obrađeni do kraja dana, javlja AP.
Na američkim predsedničkim izborima pre izbornog dana glasalo je 99.657.079 birača, od čega 35.720.830 lično, a 63.936.249 poštom, saopštila je organizacija Američki izborni projekat nakon što je u ponedeljak u 22 sata završeno rano glasanje.
Pre četiri godine do izbornog dana je glasalo nešto više od 47 miliona birača. Pravo ranog glasanja najviše je korišćeno u Kaliforniji, gde su glasala 12.090.534 birača, a slede Teksas sa 9.719.110 i Florida sa 8.974.896 birača.
Amerikanci uz predsednika biraju i članove Kongresa SAD, a da li će većinu u Senatu imati republikanci ili demokrate možda neće biti poznato do početka decembra ili januara.
Trećina članova Senata, u kojem republikanci trenutno imaju tesnu većinu, bira se svake dve godine, a mandat senatora traje šest godina.
Ko će imati većinu u narednom sazivu Senata, možda neće biti odmah poznato zbog izbornih zakona u saveznim državama Džordžija i Luizijana.
Ekonomija i pandemija najvažnija pitanja za polovinu izašlih birača u SAD
Ekonomija i pandemija korona virusa su najvažnija pitanja za polovinu američkih birača koji su glasali na predsedničkim izborima, pokazala je izlazna anketa.
Prema izlaznoj anketi agencije Edison Riserč (Edison Research), 30 odsto birača izdvojilo je ekonomiju kao glavno pitanje kada su odlučivali kome da daju glas, a 20 odsto pandemiju korona virusa, preneo je Rojters.
Četiri od 10 anketiranih birača smatra da se napori američke države na suzbijanju korona virusa odvijaju „veoma loše“.
Pandemija je odnela više od 230.000 života u SAD, gde je zaraza potvrđena kod više od 9,4 miliona ljudi.
Pogledaj: Patrijarh Irinej pozitivan na koronavirus
