Iako različita udruženja ugroženih malih i srednjih preduzeća traže da se otpišu porezi i doprinosi za mesece za koje je isplaćen ceo minimalac ili deo, ministar finansija Siniša Mali poručuje da neće biti dodatnog prolongiranja poreza.
Kako piše Politika, krajem decembra ističu tri meseca tokom kojih poslodavci koji su iskoristili državnu pomoć, a reč je o 235.000 preduzeća i više od milion radnika, nisu smeli da otpuste više od 10 odsto zaposlenih. Njima od 4. januara na naplatu stižu porezi i doprinosi na minimalce koje je država isplatila od aprila do jula.
Računica za frizerski salon koji je primio pomoć za vreme trajanja vanrednog stanja, a nije radio, na primer, dva meseca, izgleda ovako: država je za četvoro zaposlenih isplatila po 30.000 dinara, što za dva meseca iznosi 240.000 dinara. Vlasnik salona je dužan za tu sumu da isplati 62 odsto poreza i doprinosa ili 148.800 dinara.
Osim toga, tu su i druge obaveze poput zakupa, poreza na zakup i komunalije. Kada se sve sabere, vlasnik frizerske radnje će za dva meseca karantina, koje je proveo ne radeći, imati trošak od oko 305.000 diinara. I to sada stiže na naplatu.
Od državnika pak stižu različita obećanja i najave, što dodatno zbunjuje privrednike. Ministarka privrede Anđelka Atansković najavila je mogućnost da se rok za izmirenja umesto od početka januara produži do juna sledeće godine. Međutim, sudeći prema izjavi ministra finansija, kod koga je kasa, to će biti malo verovatno.
[rev_slider alias=“euro-af-salon-namestaja“][/rev_slider]
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je protiv izmene poreske politike, rekavši da je više za jednokratna davanja, makar ona bila nevelika. Država je do sada pomogla privredu i stanovništvo sa oko šest milijardi evra, što je 12,7 odsto BDP-a.
Međutim, ugroženi privrednici upravo traže promenu poreskog sistema i prelazak na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno 10 odsto.
Direktor Asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić rekao je da veći deo turističkih agencija neće prihvatiti jednokratnu pomoć u vidu minimalne zarade, jer to samo povećava troškove firme, a uslovljeno je zabranom otpuštanja zaposlenih.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) prognozira da će svetska ekonomija tek krajem 2021. dostići nivo na kojem je bila pre pandemije kovida-19 i napominje da se države oporavljaju, ali različitim brzinama u zavisnosti od regiona.
POGLEDAJ: Šušnica obišao radove parternog uređenja dvorišta Kulturnog centra
