Pre nego što progovori, dete svojim ponašanjem obaveštava roditelje o tome kako se oseća. Kada je isfrustrirano, baca igračku ili plače i šalje jasnu poruku o svom nezadovoljstvu. Roditelj koji reaguje na ove signale, grli dete, drži ga za ruku, mazi, priča sa njim, podstiče na igru, skreće pažnju (vidi zeka!) – zapravo upravlja detetovim emocijama i umanjuje one negativne. Ukratko – uči ga samoregulaciji.
Tokom prvih godina života, za razvoj regulacije emocija, roditeljske figure imaju primarnu ulogu, a posebno majka. Roditelji koji sa decom razgovaraju o stresnom iskustvu, uče ih korisnim strategijama upravljanja emocijama – tj adekvatnim i fleksibilnim odgovorima u različitim situacijama. Podrška je važna već na kraju prve godine, jer deca tada počinju da razumeju izvor frustracije, i roditelje vide kao nekoga ko može da izmeni i preoblikuje negativne emocije u efikasnije odgovore. Pitanje je jedino koliko reakcija roditelja odgovara detetovim očekivanjima. Veliki broj studija je pokazao da, recimo, depresivne majke na dečje emocije reaguju tako što reflektuju i prenose sopstvenu preokupiranost tugom, samokritikom i bespomoćnošću.
Istraživanja sugerišu da karakteristike afektivnog vezivanja dece mogu da pospeše ili pogoršaju emocionalnu regulaciju. Kako to sigurna afektivna vezanost pomaže osobi da se uspešno nosi sa negativnim emocijama a kako različite forme nesigurnosti podrivaju efikasnu emocionalnu regulaciju, mentalno zdravlje i socijalnu prilagođenost?
[wonderplugin_slider id=64]
Prema Bolbiju, osnovna jedinica građe mentalnog zdravlja, rezilijentnosti i prilagođenosti jeste sigurna afektivna vezanost. Osobe sa ovim stilom atačmenta osećaju se voljeno i sigurni su da će dobiti podršku kada je to potrebno. Optimističniji su po pitanju života i nisu skloni preuveličavanju opasnosti i pretnji. Takođe smatraju da su sposobni da se nose sa životnim izazovima i uspešno koriste adaptivne strategije emocionalne regulacije kao što je ponovna procena (eng. Reappraisal). To znači da sa pretećim događajima uspevaju da se izbore tako što mu pridaju novo, benignije značenje, stiču nove uvide i razumevanje. Svoja osećanja slobodno i verodostojno izražavaju pred drugima.
Optimizam sigurno vezanih ne znači da potiskuju ili poriču negativne emocije. Štaviše, deca sa ovim stilom lakše pričaju o negativnim osećanjima jer znaju da će roditelj prihvatiti i njihovu perspektivu. Isprva se uz podršku roditelja nose sa frustracijama, a kasnije uspešno i u njihovom odsustvu. Emocionalna regulacija sigurno vezane dece uključuje otvorenu, direktnu, jasnu ekspresiju emocija nasuprot sakrivanju.
Sa druge strane, osobe sa izbegavajućim atačmentom u stresnim situacijama potiskuju emocije, kao i misli i informacije vezane za emocije. Na taj način štite svoj self, jer strah, anksioznost, bes, tugu, krivicu vide kao odliku osetljivih ljudi što je u suprotnosti sa tim kako sami sebe doživljavaju (kao jake i superiorne). Blokiraju se bilo kakve emocionalne reakcije vezane za dostupnost figure atačmenta (odbacivanje, odvajanje) jer takve pretnje mogu da aktiviraju neželjenu potrebu sa povezivanjem. Dugoročno, ove strategije regulacije dovode anksioznih poremećaja, poremećaja ishrane, antisocijalnog ponašanja, jer se emocije ne komuniciraju otvoreno. Izbegavajuće vezana deca umanjuju negativna osećanja u razgovoru sa roditeljima ili ih potpuno potiskuju.
Osobe sa preokupiranim stilom upadaju u začarani krug gde fokusiraju pažnju na negativne informacije što dovodi do negativnih misli. Anksioznost se pojačava a time i fokus na negativne signale. Odrasle osobe sa ovim stilom vezivanja češće pokazuju emocije, intenzivnije ih proživljavaju a frustraciju regulišu strategijama hiperaktivacije koje je samo pojačavaju. To su pokušaji da se podstakne podrška i briga partnera kroz suze, preklinjanje, kontrolišuće ponašanje, predstavljanje sebe kao bespomoćnog i kao prezavisnog od partnera koji je izvor zaštite i sigurnosti. Preuveličavaju preteće aspekte čak i bezazlenih događaja.
Korišćenje hiperaktivacije i strategija fokusiranih na emocije (samokriticizam, samookrivljavanje, ruminacija) kratkoročno donosi korist jer privlači pažnju figura atačmenta, ali mogu i da pojačaju negativna osećanja poput besa, bespomoćnosti i da doprinesu razvoju depresije i anksioznih poremećaja. Za razliku od izbegavajuće vezanih koji negativne emocije ignorišu i potiskuju jer su u neskladu sa samoprocenom, anksiozni upravo negativne emocije vidi kao deo cilja jer znak slabosti i zavisnosti ponekad podstiče brigu i pažnju figura atačmenta.
Nesigurno vezana deca imaju preteran strah i povećanu negativnu emocionalnost. Ovaj obrazac ponašanja može biti dobra strategija kada ima za cilj privlačenje pažnje nedovoljno i nekonzistentno pristupačnog roditelja.
Povezanost emocionalne regulacije sa konceptima poput afektivne vezanosti i dalje se istražuje. U narednim fazama sigurno će doprineti i formiranju naučno zasnovanih terapijskih intervecija, koje bi bile usmerene na hiperaktivaciju anksioznog atačmenta i koje bi olakšale izbegavajuće distanciranje od emocija i bliskih ljudi.
Postoje jasni dokazi da se na upravljanje emocijama može uticati u periodu ranog detinjstva, što podvlači koliko je u tome važna uloga roditelja. Ne treba ipak smetnuti s uma da se razvoj emocionalne regulacije tada ne završava, već nastavlja i tokom perioda adolescencije i odraslog doba. A o tome, za sada, znamo još manje.
Reference:
Rogue, L. et al. (2013). Emotion regulation and attachment: relationships with children’s secure base, during different situational and social contexts in naturalistic settings. Infant Behavior and Development, 36(3).
Mikulincer, M. & Shaver, R.P. (2019). Attachment orientations and emotion regulation. Current Opinion in Psychology, 25.
Waters, S. F., Virmani, E. A., Thompson, R. A., Meyer, S., Raikes, H. A., & Jochem, R. (2010). Emotion Regulation and Attachment: Unpacking Two Constructs and Their Association. Journal of psychopathology and behavioral assessment, 32(1), 37–47.
Pascuzzo, K., Moss, E., & Cyr, C. (2015). Attachment and Emotion Regulation Strategies in Predicting Adult Psychopathology. SAGE Open.
Read, D.L. et al. (2018). Adult attachment and social anxiety: The mediating role of emotion regulation strategies. PLOS One.
