Sa stopom smrtnosti od oko 50 odsto od kardiovaskularnih bolesti Srbija se nalazi iznad proseka zapadnoevropskih zemalja, gde su one uzrok smrti kod manje od 35 odsto ljudi.
Posebno su zabrinjavajuća obolevanja i umiranja od ovih bolesti u mlađem dobu, odnosno ispod 65 godina, rekao je na prošlonedeljnoj tribini prof. dr Branko Beleslin, kardiolog KCS i član UO Udruženja kardiologa Srbije, a prenosi „Danas“.
Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“, uz podršku Udruženja kardiologa Srbije i Udruženja koronarnih jedinica Srbije, organizovalo je pomenutu edukativnu tribinu pod nazivom „Slušaj svoje srce“ kojoj su prisustvovali pacijenti koji su preživeli infarkt, kardiolozi i kardiohirurzi, kao i poznate ličnosti koje podržavaju ovu inicijativu – profesorka muzike i pevačica Biljana Krstić, novinar i rok kritičar Predrag Peca Popović i stonoteniser Aleksandar Karakašević.
– Pre svega apelujem na sve da ne puše, jer iz iskustva znam da su skoro svi naši mlađi bolesnici sa infarktom pušači. Što se tiče starijih bolesnika, tu je jako bitna redovna kontrola pritiska, holesterola, glikemije, telesne težine i redovna fizička aktivnost. U poslednjih desetak godina najveći prodor smo napravili u lečenju akutnog infarkta miokarda u salama za kateterizaciju i kroz organizovane mreže lečenja i otvaranje novih sala. Pokrenuto je i interventno lečenje moždanog udara, rekao je još dr Beleslin, a Ivan Tojagić, predsednik udruženja „Moja druga šansa“, precizirao je da u Srbiji od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umre više od 55.000 ljudi.
[wonderplugin_slider id=22]
– Simbolično gledano, svake godine ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora, a svake godine u Srbiji više od 15.000 ljudi doživi srčani udar, istakao je Tojagić.
Prof. dr Goran Davidović, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije, rekao je da se poslednjih godina povećavaju kapaciteti za zbrinjavanje pacijenata sa infarktom miokarda, i da je zahvaljujući i tome za poslednjih deceniju i po stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova opala, kod žena za 14, a kod muškaraca za 16 odsto.
– Međutim, zabrinjava to da već u prvoj godini nakon infarkta, kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog udara ili komplikacija kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt. To znači da su pacijenti nakon udara u konstantno visokom, dugoročnom riziku od novog sa mogućim fatalnim ishodom, upozorio je dr Davidović i dodao da su tu pored lekova za sniženje pritiska i nivoa holesterola, najvažniji antitrombocitni lekovi koji sprečavaju nastanak novih trombova.
– Nažalost, u Srbiji se pacijenti i dalje leče starijim medikamentima koji više nisu prvi izbor prema svetskim smernicama. Celokupno prethodno lečenje i troškovi koje je zdravstveni sistem omogućio pacijentima bili bi uspešniji i u skladu sa razvijenim zemljama ukoliko bismo imali i savremene terapije. Zato smo kao struka uputili apel Republičkom fondu da uvrsti savremene antitrombocitne lekove na pozitivnu listu, napominje prof. dr Goran Davidović.
Peca Popović: Slušajte lekare
– Predsednik sam udruženja koje se zove „Moja sedma šansa“. Za prvi infarkt sam saznao tek treći dan. Svaki drugi infarkt je bio različit. Atipičan sam primer zato što nikad nisam pušio, vegetarijanac sam 34 godine i uvek idem peške. Ali, u mojoj porodici su svi umrli od prvog infarkta i ja sam ipak dokaz koliko je srpska kardiologija napredovala. Ne smete se bojati bolesti, morate slušati savet doktora. Oni koji misle da su jači od bolesti, oni će nastradati. Oni koji slušaju odabranog doktora oni će pobediti, poručio je poznati novinar i rok kritičar Petar Peca Popović.
