Mnogi mediji su ovih dana preneli vest o listi od deset najlošijih filmova svih vremena, i to po proceni posetilaca popularnog sajta Ranker.
Glasanje u kom je učestvovalo gotovo trideset pet hiljada ljudi je i dalje otvoreno, ali je odavno jasno kome su pripale nečasne titule najužasnijih filmova.
U listi od desetak najgore rangiranih filmova nema previše iznenađenja. Za prvo mesto se, doduše, i dalje bore „Sumrak saga“ (2008), teško gledljiva ljubavna priča o vampirima i vukodlacima nastala prema jednako užasnoj seriji knjiga Stefani Majer, i nenamerno komični „Betmen i Robin“ (1997) za čije postojanje se već izvinila celokupna filmska ekipa, uključujući i režisera Džoela Šumahera i glavnu zvezdu Džordža Klunija.
[wonderplugin_slider id=75]
Da ostavimo po strani Stefani Majer, američku domaćicu koja se obogatila pišući slabe gotske ljubiće za tinejdžerke, teško je reći gde više škripi u „Sumrak sagi“ – od glavne junakinje koja nema ni volju ni ličnost, preko ne previše logičnih zapleta, do specifičnog manira glume u ovim filmovima, koju je publika nazvala stilom „ko je prdnuo“, pošto se svi glumci beče u kameru, vrte glavom, kolutaju očima i uzdišu.
Na sigurnoj poziciji u vrhu liste nalazi se i „Bojno polje Zemlja“ (Battlefild Earth, 2000) još jedan nenamerno urnebesno komični film, bizarna naučnofantastična drama o zlim glavatim vanzemaljcima koji su osvojili zemlju i ljude koriste kao robove. Sam zaplet nije ništa gluplji od mnogih koje nam je Holivud podario, ali je egzekucija “ideje” spektakularno loša – od kriminalno glumljenih likova, preko neverovatno nelogične priče, do nevešte režije sa smešnim prelazima, teško je reći šta je u ovom filmu užasnije. Scenario je napisan prema knjizi Rona Habarda, osnivača sajentologije, a u njemu je glavna “zvezda” Džon Travolta, zapaljeni sajentolog, za kog se pričalo da je verovao da će ovaj film biti „Šindlerova lista“ naučnofantastičnog žanra.
Na visokom mestu je i „Gigli“ (2003), bljutava romantična komedija sa Benom Aflekom i Dženifer Lopez, koji, iako su tada bili u vezi, na ekranu jedva da imaju više hemije od dva morska krastavca.
Na listi su i „Žena mačka“ (2004) zbog čije je naslovne uloge Hale Beri postala prva glumica u istoriji koja je uspela da iste godine dobije i Oskara za najbolju ulogu („Bal monstruma“) i Zlatnu malinu za najgoru. Više nego sportski prihvatajući poraz, Hale Beri se pojavila na dodeli Zlatne maline, primila nagradu i karikirajući plačevne oskarovske govore, zahvalila svima koji su joj „pomogli“ da dobije to priznanje, od producenata do menadžera.
Nekada omiljeni holuvudski komičar Adam Sendler kog je proslavio „Mali diktator“, odavno je pao u nemilost publike sa preteranim štancanjem neduhovitih komedija koje se oslanjaju na jeftini slepstik i reciklirane zaplete. Među gomilom promašaja u kojima je učestvovao poslednjih desetak godina, naročito se izdvaja „komedija“ „Džek i Džil“ (2011) u kojoj Sendler, u neprekinutom nizu loših gegova glumi i sestru i brata blizanca.
Ova lista, naravno, ne bi bila potpuna bez legendarnog filma „Soba“ (2003) koji je toliko loš da je dobio kultni status, pa čak i svoj film, sa Džejmsom Frankom kao režiserom i glavnim glumcem (“The Disaster Artist”). “Sobu”je režirao, napisao, i finansirao ekscentrični zanesenjak Tomi Vizo, koji je tumačio i glavnu ulogu. Kao što mogu da posvedoče svi koji su odgledali bar deo „Sobe“, u pitanju je film koji je toliko neverovatno loš da se njegov užas graniči sa genijalnošću.
Među omraženim filmovima su i proizvodi ego tripova Maraje Keri „Sjaj“ (2001), negledljiva muzička romantična drama, i film posvećen Džastinu Biberu „Nikad ne reci nikad“ (2011).
Na listi od dvadeset tu je i sramotno loša adaptacija odlične animirane serije „Avatar: The Last Airbender“(2010), zatim „Emoji film“(2017), „Showgirls“(1995), „Transformersi“ (2009), i mnogi nastavci poznatih i uspešnih filmova („Sam u kući 4“, „Sin maske“, „Supermen IV“, „Brzina 2“…)
