1. Ko su korisnici mera? Koji privredni subjekti mogu da koriste mere?
Korisnici mera su sledeći privredni subjekti:
- rezidentna pravna lica u smislu zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti
(mikro, mala, srednja i velika preduzeća); - rezidentni preduzetnici (preduzetnici, preduzetnici paušalci, preduzetnici
poljoprivrednici i preduzetnici druga lica, u smislu zakona koji uređuje porez na
dohodak građana); - ogranci stranih pravnih lica i predstavništva stranih pravnih lica.
> Navedeni privredni subjekti mogu da koriste mere (fiskalne pogodnosti i direktna
davanja) ukoliko su pre 15. marta 2020. godine osnovani i registrovani kod
nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom periodu postali
obveznici PDV.
> Takođe, navedeni privredni subjekti mogu da koriste navedene pogodnosti ukoliko
nisu počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine smanjili broj
zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima je
period na koji je ugovor zaključen istekao u navedenom roku.
2. Koji privedni subjekti ne mogu da koriste mere?
Privredni subjekti – velika pravna lica: banke; društva za osiguranje i društva za reosiguranje; društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca;
Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava
(„Službeni glasnik RS“ br. 93/19).
3. Da li se mere odnose i na obveznike koji imaju različitu poslovnu godinu? (registrovali prekid obavljanja delatnosti)
Mere se odnose i na privredne subjekte koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske. Preduzetnici mogu da koriste mere iz ove Uredbe ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti najranije 15.03.2020. godine, ukoliko ispunjavaju sve ostale uslove propisane Uredbom.
4. Da li imaju pravo na pomoć preduzetnici koji su stavili svoju firmu u stanje mirovanja?
Pogledati odgovor pod 3.
5. Da li su predložene mere podrške dostupne preduzećima koja su u državnom vlasništvu (osnivač Vlada RS) a koja se ne finansiraju iz budžeta Republike Srbije?
Ne, ako su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 93/19)
6. Da li advokati (paušalci) mogu biti korisnici mera?
Da. Advokati se smatraju preduzetnicima u smislu poreskih propisa, mogu da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ukoliko ispunjavaju sve uslove propisane Uredbom.
7. Da li zanatlije (paušalci) mogu biti korisnici mera?
Da. Zanatlije se smatraju preduzetnicima u smislu poreskih propisa, mogu da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ukoliko ispunjavaju sve uslove propisane Uredbom.
8. Da li se mere odnose na udruženja i fondacije, sportske organizacije?
Da. Pravo na korišćenje mera imaju svi privredni subjekti (uključujući neprofitne organizacije) ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.
9. Šta se dešava sa ljudima koji su prijavljeni na privremene i povremene poslove? Da li i oni imaju pravu na naknadu?
Poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.
10. Osnovani smo nakon 01.01.2019. godine. Kako se klasifikujemo? Nemamo predat prvi završni račun.
Kao malo preduzeće. Svi privredni subjekti osnovani nakon 01.01.2019. godine se automatski smatraju malim privrednim subjektima.
11. Koje mere podrške i pomoći mogu da očekujem?
Fiskalne pogodnosti (odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, odnosno akontacija poreza i doprinosa navedenih u članu 2. tačka 2. Uredbe) i direktna bespovratna davanja definisana u članu 2. tačka 3. Uredbe.
12. Na koji račun će se minimalne zarade po zaposlenom isplaćivati? Direktno zaposlenima ili na neki namenski račun poslodavca?
Direktna davanja biće isplaćivana na namenski račun poslodavca, a poslodavac je u obavezi da dobijena sredstva iskoristi za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.
13. Kada će se isplaćivati pomoć? I koji iznos možemo da očekujemo?
Preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća mogu očekivati mesečne isplate u sledećim iznosima:
• u maju 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
• u junu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period april 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine;
• u julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period maj 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.
Broj zaposlenih uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.
• Ista pravila se primenjuju i na velika pravna lica, s tim da oni ostvaruju pravo na naknadu u visini od 50% osnovne minimalne neto zarade po zaposlenom kome je najranije 15. marta 2020. godine doneto rešenje o prekidu rada iz člana 116 i 117. Zakona o radu.
14. Da li se direktne mere primenjuju i na zaposlene na određeno vreme, da li oni ulaze u ukupan broj zaposlenih i da li poslodavac treba da otkaže ugovor o radu na određeno vreme pre isteka roka?
Poslodavac može da ostvari pravo na direktna davanja i za zaposlene na
određeno i za zaposlene na neodređeno vreme.
Uredba ne obavezuje poslodavca da sa bilo kojim zaposlenim raskine ugovor o radu, ali predviđa da poslodavac gubi pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti ukoliko pre isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene sa kojima je zaključio ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji ističe pre 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja.
15. Kako se prijavljujem za korišćenje mere odlaganja plaćanja poreskih obaveza?
Smatra se da poslodavac želi da koristi mere ukoliko podnose pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa i u polju 1.4 – datum plaćanja unese datum plaćanja 04.01.2021. godine. Privredni subjekti koji nemaju zaposlene koriste mere po samoj Uredbi, bez posebnog prijavljivanja.
16. Koji je rok da se prijavim za korišćenje mera?
Privredni subjekti koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana ovom uredbom:
• za sva tri meseca ukoliko odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja aprila 2020.;
• za dva meseca ukoliko prvi put odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja maja 2020.;
• za jedan mesec ukoliko prvi put odgovarajuću prijavu PPP-PD dostave do kraja juna 2020.
> U prijavi PPP-PD u polju 1.4. datum plaćanja treba da se unese 04.01.2021.
17. Da li će zaposleni, za čije zarade se neće obračunavati porezi i doprinosi za vreme vanrednog stanja, imati pravo na zdravstvenu zaštitu odnosno da li će tim zaposlenima biti izvršeno automatsko produženje važenja zdravstvenih kartica?
Da. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovu zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i po osnovu ostvarivanja prava zbog nezaposlenosti i zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom.
18. Ako je preduzetnik paušalac i radi sam, odnosno nema zaposlenih, da li onda ima pravo na isplatu minimalca od države?
Da, pod propisanim uslovima pravo na direktno davanje mogu da ostvare i preduzetnici paušalci koji rade sami i nemaju zaposlene.
19. Da li je odložen rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu?
Ne. Programom ekonomskih mera nije obuhvaćeno odlaganje izmirenja obaveza po osnovu poreza na imovinu.
20. Da li smemo da isplatimo dividende?
Ne, ukoliko ste korisnik mera – direktna davanja i fiskalne pogodnosti. Privredni subjekti u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje mera predviđenih ovom uredbom, odnosno za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru, ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine. Ukoliko postupe suprotno ovoj zabrani gube pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti.
21. Da li sam dužan da uplaćena bespovratna sredstva prosledim zaposlenima?
Da. Poslodavac je dužan da sredstva dobijena po osnovu direktnih davanja iskoristi isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima.
22. Da li sam dužan da na iznos bespovratnih sredstava koja ću proslediti zaposlenima obračunam porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje?
Porezi i doprinosi na zarade se plaćaju po istim pravilima bez obzira na to da li se za isplatu zarade koriste sredstva koja su poslodavcu isplaćena na poseban namenski račun ili druga sredstva.
23. Da li primljena bespovratna sredstva evidentiram u poslovnim knjigama kao prihod?
Na ova sredstva se primenjuju opšta pravila, tako da se ona evidentiraju kao prihod. Međutim, kada ova namenska sredstva iskoristi da isplati zaradu poslodavac će imati i rashod u istom iznosu.
24. Ukoliko koristim pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dodatu vrednost na donaciju izvršenu licima propisanim Uredbom, da li smem da iplatim dividendu?
Da. Ograničenje za isplatu dividendi odnosi se samo na one privredne subjekte koji koriste pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja.
VELIKA PREDUZEĆA
25. Da li se mera sa isplatom 50% minimalne zarade od strane države može odnositi i na druge slučajeve ili samo na zaposlene kod kojih je došlo do prestanka radnog odnosa?
Naime, uvodeći posebne zaštitne mere rada i prevencije tokom vanrednog stanja, kompanija je zaposlenim roditeljima sa decom uzrasta do 12 godina i zaposlenima sa merom samoizolacije omogućila odsustvo uz isplatu pune zarade i to kroz korišćenje dana godišnjeg odmora (koliko je zaposlenom na raspolaganju stari godišnji odmor, nakon čega se vodi plaćeno odsustvo), odlazak u minus sate tokom perioda preraspodele ili od starta mere plaćenog odsustva (u zavisnosti od slučaja do slučaja svakog zaposlenog i stanja njegovih radnih sati) sa naknadom zarade od 100% u tom periodu.
26. Zanima nas da li se mera sa isplatom 50% minimalne zarade od strane države može odnositi i na ove slučajeve ili samo na zaposlene kod kojih je došlo do prestanka radnog odnosa?
Mera direktne pomoći privatnom sektoru odnosi se samo na slučajeve kada je kod velikih preduzeća došlo do prekida rada u skladu sa članom 116. i 117. Zakona o radu, a ne i na ostale slučajeve.
