Da bi proizvodnja mesa bila što jeftinija, proizvođači se snalaze na razne načine. Jedan od njih je i nekontrolisana upotreba antibiotika, koji se preventivno daju čak i zdravoj živini i stoci.
Nadležni kažu da bi rešenje za taj problem bila stroža kontrola proizvodnje mesa, od farme do trpeze, uz napomenu da apsolutna kontrola ne postoji.
Uprkos tome što bi trebalo da se upotrebljavaju samo u borbi protiv bolesti, antibiotici se u stočarskoj proizvodnji često primenjuju bez ikakve kontrole, sa ciljem da se dobije što jeftiniji proizvod. Međutim, kako prenose Novosti, iako nadležni tvrde da u našoj zemlji nisu zabeleženi slučajevi pojačane upotrebe lekova na farmama, na rafove prodavnica u Srbiji, takođe, stižu tone mesa iz uvoza, pa se najveći rizik krije u švercovanim polutkama i malim farmama koje su inspektorima „nevidljive“.
Antibiotike koristiti samo kada treba
Zaposleni u Upravi za veterinu ističu da srpsko zakonodavstvo iz oblasti bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite životinja i celokupne kontrole od farme do stavljanja na tržište, uključujući i uvoz, daju visok stepen sigurnosti da je hrana dostupna krajnjem potrošaču zdravstveno bezbedna. Oni dodaju da kontrolisana upotreba antibiotika počinje dobrom proizvođačkom i veterinarskom praksom u samoj farmi, napominjući da kod lečenja životinja, i to tamo gde postoje kliničke indikacije za primenu antibiotika, veterinari propisuju vrstu i količinu antibiotika, kao i karencu, to jest vreme koje mora da prođe od trenutka davanja leka do stavljanja mesa u promet, da se ostaci antibiotika ne bi našli u mesu živine.
[wonderplugin_slider id=21]
Tržište mesa u Srbiji nedovoljno regulisano
Sa druge strane, tehnolog Borko Vukajlović, tvrdi da tržište u Srbiji i dalje nije dovoljno regulisano. On objašnjava da mnogi industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji, dodajući da vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje, u kojem proizvođač mesa i mesnih proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, pa na kraju do distribucije.
Neophodna stroža kontrola „od njive do trpeze“
Doktor veterinarske medicine u Odeljenju za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje pri Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije – Nikola Rokvić, naglašava da svi proizvođači u našoj zemlji moraju ispuniti zakonske obaveze, a naročito se to odnosi na bezbednost hrane. Ipak, prema njegovim rečima, postoje i oni koji ne postupaju u skladu s propisima. Jasna Kureljušić iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije ističe da je u proizvodnji hrane neophodna kontrola „od njive do trpeze“, odnosno kad je o mesu reč, od matičnog jata do potrošača. Ta procedura obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja.
Apsolutna kontrola nemoguća
Upućeni u ovu problematiku tvrde da apsolutna kontrola ne postoji ni u mnogo razvijenim zemljama, podsećajući da to da je na primer u Velikoj Britaniji u piletini pronađen rekordno visok nivo superbakterija otpornih i na najjače antibiotike, dok su pre nekoliko godina u piletini iz masovnih uzgajivališta u Nemačkoj otkrivene klice „imune“ na antibiotike. Na kraju treba reći i to da je Slovenija jedan od retkih pozitivnih primera, jer je u toj zemlji regiona upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju moguću meru.
