Videli smo tragičnu sudbinu Valjevske grupe i dvojice organizatora ustanka Južne Srbije i španskih boraca, Ratka Pavlovića – Ćićka i Čedomira Kruševca, pripadnika tzv. Topličke „trockističke“ grupe, ali da vidimo šta je bilo sa dr Radivojem Uvalićem – Batom, koji je jedini iz obe grupe, preživeo rat.
O svim ovim događajima, dr Uvalić je svedočio pred partijskom komisijom 15. oktobra 1944. godine, o čemu je u ovom feljtonu donet originalan tekst. Međutim, u listu „Politika“ se povodom objavljivanja tekstova, prema kazivanju dr Milivoja Perovića, javio jedan „nepotpisani“ autor (redakcija tvrdi da su joj lični podaci o tom autoru poznati), koga ćemo stoga nadalje zvati Anonim i čiji gotovo dramski tekst o dr Radivoju Bati Uvaliću, prenosimo u celosti.
Anonim za sebe kaže da je kao sasvim mlad borac u Topličkom odredu bio „zadužen“ za Batu Uvalića, sa zadatkom da ga u pogodnom momentu smakne, ali da ga je ovaj profesor osvojio širinom pogleda, gospodskim ponašanjem, poznavanjem situacije. Nije dolazilo u obzir da ga mučki ubije, što mu je bilo sugerisano. Umesto toga, ispričao je Bati šta mu se sprema.
To ih je zbližilo, pa mu je Bata, da bi mu objasnio svoj položaj, poverio jednu važnu partijsku tajnu. Za vreme najvećih sukoba u Španskom građanskom ratu, Bata je bio opozvan sa fronta i doveden u Pariz na specijalni zadatak. Zadatak je bio da se infiltrira u tajnu mrežu Gestapoa i utvrdi zašto dobrovoljci na jednu komunističku „javku“ često stradaju na putu od Jugoslavije do Španije ili u samoj Španiji.
Bata je ustanovio da glavni čovek te javke radi u isto vreme i za Kominternu i za Gestapo! O tome je obavestio svoju partijsku vezu, čoveka koji mu je poverio taj zadatak. Ubrzo je „špijun“ nestao iz Pariza i dobrovoljci više nisu stradali. Kad je izbio partizanski ustanak u Jugoslaviji, na Batino zaprepašćenje, oba ova čoveka, i dvostruki agent i pokretač istrage, našli su se u samom vrhu Komunističke partije Jugoslavije, u Politbirou CK, u najužem ratnom rukovodstvu, u Glavnom štabu partizanskog pokreta. Od njihovog odnosa i uticaja zavisila je Batina sudbina.
Anonim dana smisli da su za Batin izveštaj znali još neki ljudi i da su svi oni doživeli približno istu sudbinu: Čeda Kruševac, Ćićko, Lola Ribar, Ivan Milutinović, Petar Drapšin… U toku rata Anonim nije mogao da čuva Batinu tajnu, nego ju je poverio svom partijskom rukovodiocu i rođaku, Radošu Jovanoviću Selji.
Selja tu tajnu nije širio, umesto toga premestio je Batu na rad u ilegalnu partizansku štampariju, smeštenu u jednoj zemunici na najgušće pošumljenom delu Jastrepca. Samo mali broj najpoverljivijih ljudi znao je za njenu lokaciju. Anonim smatra da je Selja to uradio da bi Bati spasio život. On je ponovo dobio zadatak da čuva Batu, ali ovoga puta na sasvim drugi način, od mogućih atentatora.
Za zemunicu se uporno raspitivao jedan borac, koji je u Odredu vodio pravu hajku protiv trockista, ali Anonim je odbio da mu otkrije njenu lokaciju.
Posle rata, dr Uvalić je poslat u Moskvu na obuku društvenog planiranja, zatim je načelnik Ministarstva industrije i načelnik Odelenja za obnovu u vladi NR Srbije. Radio je kao profesor na pravnom i ekonomskom fakultetu u Beogradu, a od 1953. do 1960. godine, angažovan je u diplomatskoj službi. Kratko boravi u zemlji i postavljen je za ambasadora u Indiji u kojoj boravi do 1967. godine.
Pogledaj: Tajne umrle sa istorijom SKJ
Vraća se u zemlju i imenuju ga za pomoćnika Državnog sekretara u Ministarstvu inostranih poslova, ali nikada ni na jednu partijsku funkciju. Krajem 1971. godine dr Uvalić je po drugi put imenovan za ambasadora u Indiji, na put kreće službenim autom, vozačem i dvoje saputnika. U severnom Iranu, kod mesta Gorgan, 28. septembra 1971. godine, gine u saobraćajnoj nesreći dr Radivoj Uvalić – Bata Španac, (vozač i saputnici prošli su bez povreda).
Pored palanačke SSŠ, koliko je meni poznato, njegovo ime nosi Dom kulture u Prokuplju i jedna ulica u gradu Kruševcu.
