Apiterapija – naučna disciplina koja u sebi objedinjuje preventivne i objedinjene terapijske metode koje se zasnivaju na primeni pčelinjih proizvoda, a u svrhu očuvanja i unapređenja ljudskog zdravlja.
Upravo zato, „Pčelinja klinika“ u Bačkom Novom Selu posetiocima nudi niz specifičnih aktivnosti koje podrazumevaju boravak u pčelinjoj mikroklimi. O blagodetim upotrebe ovakve vrste terapije, ali i planovima za budućnost „Pčelinje klinike“, koja je na ovogodišnjem 52. Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu nagrađena zlatnom medaljom, te je ponela i oznaku BREND BAČKE za razvoj u oblasti ruralnog turizma, govorio je njen osnivač, gospodin Jozef Gašparovski.
Gospodine Gašparovski, apiterapija je svetski trend. Kako ste došli na ideju da istu razvijate i u Bačkom Novom Selu?
-Naše domaćinstvo se pčelarstvom bavi već skoro 20 godina. Kao, sada već mogu reći, iskusan pčelar i korisnik pčelinjih proizvoda, lično sam se uverio u dobrobit koju donose pčelinji proizvodi ljudskom organizmu. Pre nekoliko godina mi se desilo da sam prilikom rada u prikolici sa pčelama bio jako umoran pa sam malo legao na košnice i zaspao.., kad sam se probudio posle samo 15-20 minuta spavanja bio sam drugi čovek: potpuno odmoran, a umor i nelagodnost koje sam prethodno osetio je odjednom nestala. To me je jako zainteresovalo i počeo sam da istražujem da li je taj „oporavak“ u vezi sa pčelama. Ovo moje traganje me je odvelo do Ukrajine i povezivanja sa njihovim kolegama, pčelarima, koji upražnjavaju već dugo godina apidsterapeutske metode boravka u pčelinjoj mikroklimi. Pre četiri godine sam napravio svoju api-komoru na našem pčelinjaku u Bačkom Novom Selu koja pruža dvostruka apiterapeutska dejstva: boravak u pčelinjoj auri i udisanje vazduha iz pčelinje košnice.
Nedavno ste od RRA BAČKE dobili priznanje za razvoj u oblasti ruralnog turizma i oznaku BREND BAČKE. Šta po Vašem mišljenju najviše nedostaje da bi ruralni turizam u Srbiji ubirao plodove kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama?
-Mi smo smo se i prijavili na konkurs RRA Bačka da bi ovakav vid turizma postao vidljiviji široj zainteresovanoj javnosti. Mi živimo u maloj opštini i naša sredina u kojoj delujemo je tipično ruralna koja nije bez šansi da privuče goste koje interesuju sadržaji koje možemo da ponudimo. Smatramo, da je naša država jednim delom postavila mehanizme za pomoć kod investicija u infrastrukturu u ruralnom turizmu i to je ono što je dobro. Takođe je dobro i to, što su odnedavno stvoreni i povoljni uslovi pri plaćanju poreza za ovu vrstu delatnosti.
[wonderplugin_slider id=64]
Šta posetioci Vaše „Pčelinje klinike“, koja je na ovogodišnjem 52. Međunrodnom sajmu turizma u Novom Sadu nagrađena zlatnom medaljom za kvalitet ruralnog turizma, još mogu da vide i dožive sem apiterapije?
-Pčelinja klinika, osim toga što nudi boravak u pčelinjoj mikroklimi u svrsi oporavka i alternativnog lečenja, nudi usluge smeštaja sa mogućnošću da gosti pripremaju hranu u objektu koji je kategorizovan sa 3 zvezdice. Takođe su tu i druge pogodnosti koje donosi velika blizina reke Dunav, njenog priobalja, šetnje, vožnja biciklom, čamcem, lov, ribolov i druge aktivnosti. Pčelinja klinika nudi mogućnost obuke novih pčelara, tako da zainteresovani mogu da se prijave, da dobiju svoje košnice, da uče pčelarenju i da uberu „plodove svog rada“ odnosno sve pčelinje proizvode iz svojih košnica, uz znanje koje su stekli da ponesu svojoj kući. Najmanje jednom godišnje organizujemo Okrugli sto o apiterapiji i ostalim pčelarskim aktuelnostima. Gostima su jako pristupačni obilasci kulturno-istorijskih spomenika: Srednjovekovna tvrđava u Baču kao i Franjevački samostan u Baču, manastir u Bođanima i sve ostalo iz ponude Turističke organizacije iz Bača sa kojom tesno sarađujemo.
Šta Vas kao turistu najviše oduševljava?
-Kao turistu me najviše oduševljava činjenica da se prilikom svake turističke posete lepo osećam, da mogu da vidim nešto novo, drugačije, ali i da dobijem potpune informacije o tome što vidim a na kraju da nešto novo naučim. Tada je moj turistički doživaljaj potpun, a zahtev ispunjen.
Kakvi su Vam planovi za naredni period i kako kliniku zamišljate za 10 godina?
-Mi smo malo porodično gazdinstvo koje se osim pčelarenjem bavi i proizvodnjom organske hrane. Ovim hoću da kažem da smo se kao takvi veoma lako uklopili u prirodnu sredinu u kojoj nam se nalaze pčele i naša Pčelinja klinika. Ovakav način života nam odgovara, a želja nam je da i drugi osete ove blagodeti, pogotovu blagodeti boravka i rada sa pčelama. Želja nam je da u tom pravcu proširimo kapacitete kojima sada raspolažemo. Pčelinju kliniku vidimo u budućnosti kao prepoznatu i posećivanu lokaciju, koja će svojim aktivnostima da ispunjava svoju viziju i misiju: da širi ljubav prema zdravoj životnoj sredini i očuvanju veoma ugroženog biodiverziteta: biljaka, životinja, a nadasve pčela, kako bismo mi ljudi postali svesniji i zdraviji.
