Prosečna plata u javnom sektoru u Srbiji u junu je bila 59.389 dinara. Istovremeno, prema anketi Mreže za poslovnu podršku, zaposleni kod privatnika zarađivali su u proseku 322 evra, tj. oko 37.900 dinara.
Razlika je, dakle, nešto više od 21.000 dinara ili 182 evra. I dok plate u javnom sektoru rastu već godinama, a za 500.000 zaposlenih najavljuje se i novo povećanje zarada, kod privatnika su već četiri godine mesečna primanja između 318 i 325 evra. Država, doduše, jeste povećavala minimalac u dva navrata i to vrednosno značajnije nego prethodnih godina, ali je velika razlika ipak opstala, piše „Blic“.
Prema poslednjim zvaničnim podacima Ministarstva finansija, prosečna plata u javnom sektoru u martu ove godine je iznosila 60.243 dinara. Zaposleni u državnim javnim preduzećima primali su 74.718 dinara, a njihove kolege na lokalu 51.302 dinara. Prosečna zarada u administraciji na svim nivoima bila je 64.185 dinara, u obrazovanju i kulturi 56.908 dinara, a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 54.618 dinara.
[wonderplugin_slider id=10]
U februaru su u javnim državnim preduzećima plate porasle 10,2 odsto, dok su u prošloj godini zarade u javnom sektoru porasle 11,2 odsto, pokazuje zvanična statistika. Obrazovanje i kultura zabeležili su rast od 18,4 odsto, dok je prosečna plata u zdravstvu i socijalnom radu porasla 14,4 odsto.
S druge strane, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da se prosečna realna zarada u privatnom sektoru kreće oko 38.000 dinara. Precizira da radnici u trgovini zarađuju oko 37.000, u proizvodnji nešto više od 38.000, a oko 41.000 u uslužnim sektorima koje obuhvataju i IT i telekomunikacije koje znatno podižu prosek.
„Prosečna zarada kod privatnika je oko 322 evra i to je suma oko koje se zarada u privredi kreće poslednje četiri godine, sa vrlo malim odstupanjima. Isto je bilo i u prvoj polovini ove godine i deluje kao da masa zarada ostaje ista uprkos tome što smo imali dva povećanja minimlne zarade“, objašnjava Rajić za Blic.
[wonderplugin_slider id=174]
On dodaje da to praktično znači da se preraspodela sredstava vrši na račun fakultetski obrazovanih i visokokvalifikovanih radnika, pa ne čudi što 56 odsto ljudi koji odlaze u inostranstvo čine oni koji već imaju posao, ali su nezadovoljni statusom ili zaradom.
